Mreža kanala Dunav–Tisa–Dunav, poznatija kao DTD, predstavlja jedno od najvećih hidrotehničkih dostignuća na ovim prostorima i jedan od simbola Vojvodine. Izgrađen pre više od pola veka, sistem kanala prostire se na više od 900 kilometara i obuhvata plovne, regulacione i odbrambene vodne puteve, koji povezuju Dunav i Tisu sa velikim brojem manjih reka, kanala i jezera.
Primarna svrha ovog sistema bila je višestruka: regulacija vodnog režima, odbrana od poplava, navodnjavanje poljoprivrednih površina i odvođenje suvišnih voda. Vremenom je DTD kanal dobio i dodatne uloge – postao je značajan transportni pravac, ali i prostor za rekreaciju, ribolov i turizam.
Danas kanali povezuju gotovo sve veće gradove i opštine u Vojvodini. Osim toga, oni su od vitalnog značaja za poljoprivredu, jer omogućavaju navodnjavanje stotina hiljada hektara obradivih površina. U letnjim mesecima, kada su suše sve učestalije, značaj kanalske mreže dodatno dolazi do izražaja.
Ipak, sistem DTD suočava se i sa brojnim izazovima. Godinama unazad ukazuje se na potrebu za redovnijim održavanjem, čišćenjem i modernizacijom kanala, kako bi oni mogli da odgovore na klimatske promene i nove privredne potrebe. Pojedini delovi kanala su zapušteni, što smanjuje njihovu funkcionalnost i ugrožava ekološku ravnotežu.
Uprkos tome, Dunav–Tisa–Dunav ostaje neizostavan deo vojvođanskog pejzaža. Za mnoge Vojvođane, on je i deo svakodnevnog života – bilo da se koriste vodom iz kanala za poljoprivredu, bilo da uživaju u šetnji, pecanju ili vožnji čamcem.
Ovaj kompleksan sistem i danas potvrđuje svoju višestruku ulogu – od odbrane od poplava i navodnjavanja, preko plovidbe, do očuvanja biodiverziteta. Upravo zato, DTD kanal s pravom nosi epitet „žila kucavica Vojvodine“.
