Izvor: RTS
Gašenjem svetla, u pola devet na jedan sat, obeležava se ovogodišnja globalna akcija „Sat za planetu Zemlju“. Osamnaest godina u toj akciji učestvuje više od 190 zemalja među kojima i Srbija. Cilj je štednja energije i prirodnih resursa, među kojima je i voda čiji se svetski dan – danas obeležava.
U globalnoj akciji Sat za planetu, širom sveta, ustanove, brojni objekti, razne institucije i domaćinstva, gase svetla na sat vremena. To jeste simbolično, ali tih 60 minuta svetu znači mnogo. Akcija je jedan od načina uticaja na donosioce odluka u važnim korporacijama i u svetu politike, kako bi mogli da usmere svoje odluke ka održivom poslovanju i održivom funkcionisanju država i velikih korporacija.
Simboličnim gašenjem svetla naravno – štedimo struju, ali čuvamo prirodne resurse.
Srbija je deo Akcije, ali ove godine nema centralne manifestacije.
„Srbija je deo ove najveće naše globalne kampanje koja zapravo se bavi podizanjem svesti o zaštiti prirode. Ove godine smo u svetlu velike tragedije koja se dogodila na Novom Sadu odlučili da ne proslavljamo to volšebno, ali svakako to ne znači da večeras u 20.30 ne treba na sat vremena da isključimo svi svoja svetla”, rekla je za RTS Aleksandra Ugarković iz „Svetske organizacije za prirodu u Srbiji”.
Dodaje da najnoviji Izveštaj na osnovu naučnih studija zapravo pokazuje da je u proteklih nešto više od 50 godina oko 73 odsto populacije vrsta smanjeno u smislu brojnosti.
Svetski dan voda: Upozorenja o otapanju permafrosta i promeni okeanskih strujanja
Sve veći je broj ugroženih vrsta, dok se najveći pad beleži u slatkovodnim sistemima, što se posebno ističe na Međunarodni dan voda.
„Na današnji dan voda možemo to da naglasimo, i mi smo deo toga jer obilujemo još uvek velikim količinama pijaće vode. Možda bi trebalo da razmislimo kako se odnosimo prema ovom resursu. Ono što je novina u Izveštaju jesu kritične tačke na koje ukazujemo, a to su otapanje permafrosta i ledenog pokrivača, promene strujanja u Atlantskom okeanu, veliki rizici po koralne grebene i po šume Amazona, koji, iako nama deluje da, ne utiču na nas, vrlo utiču na nas, i na naš svakodnevni život kakav poznajemo i prosto mi zbog toga moramo da ga menjamo”, ističe Ugarkovićeva.
Svedoci smo ubrzanih klimatskih promena, ugrožene su i šume i vodni potencijal, ali i biljni i životinjski svet.
„Kada su ugrožene šume, odnosno voda i zemljište, to je zapravo njihovo stanište, i onda vi automatski nemate uslove u staništima kakve treba da imate, nema dovoljno hrane, nema dovoljno prostora za kretanje i razmnožavanje, i onda mi posledično ugrožavamo sve biljne i životinjske vrste. Možda bismo mogli da posmatramo stvari iz nekog drugog ugla, taj drugi ugao je recimo ljudski, jer svaki nestanak biljne i životinjske vrste utiče i na naš svakodnevni život, onakav kakav poznajemo, zbog toga što se taj savršeni sistem prirode remeti i to se onda posredno odražava i na naš život”, objasnila je.
Ugarkovićeva ističe da ima rešenja, i da je jedno od njih usklađivanje sa novonastalim okolnostima koje smo donekle i sami, kao ljudska vrsta, proizveli.
„Drugo može biti da mi iskoristimo naš obrazovni, industrijski i tehnološki razvoj sada u pravcu razvijanja ideje održivosti. Kada bismo reformisali sisteme finansija, sisteme proizvodnje i upotrebe hrane, sisteme održivosti prirode, dakle ovo što do sada radimo očigledno ne daje rezultate kakve mi očekujemo, pa bismo mogli to da reformišemo. I energetske sisteme, dakle kada bismo iskoristili tu tehnologiju koju sada tako ubrzano razvijamo, gotovo na svakodnevnom nivou”, kaže Aleksandra Ugarković.
Dodaje da se reforme odnose najpre na „zeleno poslovanje“.
„Mislim i na obnovljive izvore kada pričamo o energetskim sistemima, mislim i na zeleno finansiranje kada govorim o finansiranju uopšte banaka, kredita. Dakle, ako bismo se fokusirali isključivo na zeleno poslovanje, onda bismo umanjili ulaganje u ono što nije održivo i na taj način negde zaokružili. Ista je priča kada govorimo o reformisanju sistema ishrane, dakle ne moramo da u velikoj meri koristimo prirodne resurse za proizvodnju hrane koju na kraju bacimo, možemo to da uradimo i na neki drugi način, da se ponašamo odgovornije, a rekla sam i sistemi očuvanja prirode se moraju promeniti jer ovi postojeći ne daju tom brzinom kojoj očekujemo rezultate”, dodaje Ugarkovićeva.
„Svetska organizacija za prirodu u Srbiji” preduzima brojne akcije i projekte u našoj zemlji koje se između ostalog odnose na klimatske promene i biodiverzitet. Ugarkovićeva izdvaja i projekat koji se bavi velikim zverima na Staroj planini, akciju zaštite vode u Gornjem Podunavlju, i programe širom Srbije koje se bave osnaživanjem lokalnih organizacija.
