U susret prazniku: Sutra je Dan primirja

November 10, 2021

Sutra je Dan primirja
Izvor: RTS
Beograd, 10. Novembar 2021
Jedanaestog novembra 1918. godine u 11 sati, zvanično su, posle kapitulacije Nemačke, prestala ratna dejstva. To je označilo kraj surovog Velikog rata. Nešto ranije, trećeg novembra, kapitulirala je Austrougarska, pre toga njihovi saveznici Bugarska i Osmansko carstvo. Nemački car Vilhelm Drugi zvanično je abdicirao i tada izgovorio čuvenu rečenicu: „Sramota, šačica Srba je odlučila sudbinu rata!“ U knjizi „30 srpskih zašto“ Dragan Milošević objašnjava zašto smatra da Dan primirja u Prvom svetskom ratu treba obeležavati kao Dan pobede

Ujedinjeni srpski narod je odneo veliku pobedu protiv dvadeset puta snažnijeg neprijatelja. Probojem Solunskog fronta omogućen je pobednički hod saveznika, Srbija je procentualno i najveći stradalnik Velikog rata, prema rečima Dragana Miloševića, pisca knjige 30 srpskih zašto.

Srbija je bila prva napadnuta u Velikom ratu, a ostvarila je i prve pobede na Ceru, Kolubari i u odbrani naše prestonice, Beograda, a i poslednja je završila ratne operacije. Sedmog novembra 1918. godine predstavnici neutralno proglašene mađarske države boravili su u Beogradu u cilju potpisivanja primirja sa predstavnicima Solunskog fronta i srpske vrhovne komande. Primili su ih pukovnik Kalafatović u ime srpske komande i Franše d’ Epere, komandant Solunskog fronta”, počeo je priču Milošević.

Dodao je da su predstavnici u Beogradu tada tražili da potpišu primirje, jer su „neutralna zemlja”.

„Ni rukovali se nisu predstavnici sila Antante, rekli su im da oni ne mogu potpisivati nikakavo primirje, oni su okupirali srpske teritorije i ispostavili su im ultimatum od 18 tačaka sa zahtevom da napuste smesta Baranju, Bačku i Banat. Naravno, oni su se vratili neobavljena posla. Vrhovni komandant srpske vojske regent Aleksandar Karađorđević naredio je već sutra vojvodi Petru Bojoviću da krene sa nastavkom operacija izgona neprijatelja sa današnje vojvođanske teritorije. Tako je i bilo sve do 13. novembra, kada je Mađarska kapitulirala i potpuno napustila našu teritoriju. Dakle operacije su trajale i dva dana posle primirja na Zapadnom frontu, a srpska vojska je nekoliko dana kasnije ušla u Temišvar, Arad i u Segedin”, ispričao je Milošević.

Smatra da bi 11. novembar trebalo da se proslavlja kao Dan pobede.

„To bi svakako trebalo da proslavljamo, i ja obrazlažem u svojoj knjizi detaljno zbog čega ne Dan pobede, nego čak kao Dan veličanstvene pobede, možda i najveće pobede u našoj nacionalnoj i državnoj istoriji. Mislim da ga ne proslavljamo, pre svega, zato što je nažalost, Veliki rat još uvek u senci Drugog svetskog rata, i možda bi najbolje rečeno kao odgovor bio – zato što još živimo u društvu u kome je ‘kultura zaborava i nezahvalnosti i prekrajanja istorije’ još uvek dominantna nad onim što bi trebalo da bude – kulturom sećanja i kulturom zahvalnosti”, objasnio je Milošević.

Prva žrtva Velikog rata bio je šesnaestogodišnji dobrovoljac Dušan Đonović, učenik Srednje trgovačke kraljevske škole.

„Simbolično, njegova smrt je predstavljala uvod u jedan stravičan rat i ratna postradavanja u kome će posebno stradati civilno stanovništvo, mnogo više nego čak i vojska i oficirski kadar. Srbija je dala neverovatan doprinos u pobedi saveznika, u odbrani, u oslobođenju, ja bih rekao evropske civilizacije, sa preko 1,2 miliona žrtava, od čega je dve trećine bilo civilno stanovništvo”, kaže Milošević, naglašavajući da smo posle rata i privredno i kao društvo izašli sa katastrofalnim posledicama.

Paralele sa aktuelnom pandemijom

„Među 12.000 zarobljenih vojnika koje je austrougarska vojska ostavila za sobom, kada ih je srpska vojska proterala preko Podrinja, bilo je 4.000 zaraženih vojnika u veoma teškom stanju, od pegavog tifusa koji je tada bio neizlečiva i strahovito smrtonosna bolest.”

“Naravno, Srbi, humani i viteški narod, kao i uvek što smo bili u srpskoj državi, mi smo ih primili, lečili smo ih kao i naše ranjenike, posebno na području Valjeva gde je bila najveća bolnica Velikog rata pod otvorenim nebom”, ispričao je pisac.

Dodao je da je usledio prenos zaraze.

„Tih 4.000 zaraženih tifusara zarazilo je preko milion ljudi u Srbiji. Možete zamisliti kakva je to bila epidemija! Epidemija je bila samo koncentrisana na teritoriju Srbije, preko 150.000 je bilo mrtvih u našoj zemlji. Svaki treći lekar je stradao”, ispričao je Milošević i napomenuo da je tada vakcina bila od pomoći, uz medicinsku podršku iz inostranstva.

Naglašava još jednom da je važno obeležiti 11. novembar kao Dan pobede. „To treba da bude dan kada treba sve da stane u tih 11 sati, kada treba svi da skinemo kapu nekoliko minuta, da zahvalimo našim precima i junacima koji su nam omogućili da budemo to što jesmo svoj na svome, danas u ovom vremenu”, zaključio je Milošević.  

pročitajte još i

Mirović: Moramo sačuvati zavet o Vojvodini zajedništva

Mirović: Moramo sačuvati zavet o Vojvodini zajedništva

Moramo sačuvati zavet o Vojvodini zajedništva NOVI SAD, 26. novembar (Tanjug) - U Srpskom narodnom požorištu u Novom Sadu održana je svečana akademija pozorištu povodom 104. godišnjice održavanja Velike narodne skupštine i odluke o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini...

najnovije

najčitanije