Omaž ljudima koji su stvarali istoriju Opova: Zoran Petrović, slikar, skulptor, profesor i pisac (video)

October 21, 2021

Zoran Petrović, slikar, skulptor, profesor i pisac

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Bio je slikar, skulptor, pedagog i pisac. U svakoj od ovih oblasti postigao je izuzetne rezultate. Afirmisao je svoje rodno mesto i njegovom zaslugom, Sakule je postalo sinonim za banatsko selo.

Zoran Petrović je rođen 7. aprila 1921. godine u Sakulama i odrastao je u prilično dobrostojećoj trgovačkoj porodici Đorđa i Olge Petrović.

Kao likovni stvaralac bavio se slikarstvom, crtežom, grafikom, kolažom i skulpturom na bazi livenog i varenog metala.

Kod njega se uvek prožimaju te različite sfere. Možemo odvojiti domen slikarstva od crtačkog rada i od rada na skulpturi ali bi smo tako dobili jednu dimenziju, liniju. U tom ranom opusu Zorana Petrovića moguće je naći i neke neverovatne razlike ako ne uviđamo sličnosti ili neke crtice, iskre i impulse u nekim radovima, ne bi smo mogli da povežemo sa kasnijim opusom njegovog stvaralaštva – Dimitrije Jovanov, kustos, istoričar umetnosti, Narodni muzej Pančevo

Kuća Zorana Petrovića u Sakulama

Prvi pisani istorijski podatak o njegovom društvenom angažovanju nalazimo u dokumentu Srpske pravoslavne crkve u Sakulama gde je šesnaestogodišnji Zoran, pored oca Đorđa i sestre Biserke, upisan kao član „Pododbora reda neimara hrama Svetog Save“.

Prema sopstvenom kazivanju crtanjem i slikanjem se bavio već kao osnovac i gimnazijalac. Osnovnu školu je pohađao u Sakulama, dok je gimnaziju završio u Pančevu 1943. godine. Nakon toga prelazi u Srem i priključuje se Narodnooslobodičakom pokretu, gde je bio referent za kulturu bataljona za vezu III armije i član dramske, a potom i likovne sekcije Propagandnog odeljenja. Po završetku rata nastavlja školovanje na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu i završava je 1948., a specijalni tečaj u klasi profesora Đorđa Andrejevića Kuna 1949. godine, kada je izabran za jednog od prvih asistenasta Akademije i gde će biti profesor do 1986. godine.

Period socijalističkog realizma: Brigadir, 1947, Narodni muzej Pančevo / Akcijaši, 1948, OŠ Sakule

Njegovo slikarsko školovanje je karakteristično za mnoge umetnike tog doba kojem je pripadao. To su prvenstveno te ratne i posleratne godine, a govorimo o Drugom svetskom ratu, kada je on kao jedan umetnik u začetku prvo bio član Propagandnog odeljenja Treće armije 1944. godine i tu je prvo isprobao, isprva amaterski različite discipline koje je posle na neki način razvio. Ova crtica iz njegove biografije ne mora ništa da znači ali zanimljiva je sama po sebi. On je tu uređivao zidne novine, pisao skečeve, režirao i izvodio te skečeve. Takođe, učestvovao je u opismenjavanju boraca.

Posle Drugog svetskog rata, naravno morao je da se prilagodi tom vremenskom trenutku i na Akademiji su vladali posebni uslovi u toj specifičnoj ideološkoj klimi takozvanog socijalističkog realizma koji se odrazio, ne samo izdvojeno na umetnost, nego uopšte na kreiranje kulturne politike. Samim tim odgovor je morao da bude i u pitanju izrade njegovog diplomskog rada i primer tog njegovog angažmana možemo da vidimo na slici koja se čuva u osnovnoj školi u Sakulama, popularno nazvana „Akcijaši“. Učestvovao je na radnim akcijama i radio je neku sličnu tematiku, uglavnom su to minijaturni radovi – portreti svojih kolega, crteži i skice – Dimitrije Jovanov, kustos, istoričar umetnosti, Narodni muzej Pančevo

Petrović je od samog početka bio redovan učesnik likovnih kolonija u Vojvodini. Posle premijernog boravka u Senti 1952. godine, on je pokretač novih kolonija u Bačkoj Topoli, Bečeju i Ečkoj, a kasnije aktivan u radu kolonija u Vršcu, Pančevu, Deliblatskom pesku…

Motiv iz Banata, 1953, Galerija Jovan Popović Opovo

Inspirisan svojim rodnim Sakulama, poznat je kao slikar Vojvodine i Banata, što je i tema njegove prve samostalne izložbe 1953. godine u Galeriji ULUS-a u Beogradu.

Bio je među umetnicima okupljenim u grupi „Samostalni“ (1951 – 1954), koja se zalagala za slobodu umetničkog stvaranja i usprotivila tadašnjem rukovodstvu ULUS-a koje je bilo pod kontrolom političkih struktura.

Nakon raspada „Samostalnih“ Petrović je jedan od inicijatora osnivanja „Decembarske grupe“, koja je imala izuzetno važnu ulogu u modernizaciji naše umetnosti, a naravno u takvom okruženju i slikarstvo Petrovića dobija značajne osobenosti modernizma. 

Autor je čuvene „Mašinobalade, mape crteža i tekstova, koja je nastala u periodu od 1958. do 1966. godine.

Mašinobalada

Početkom pedesetih godina postaje ono po čemu je poznat. Zapravo, možda više u nekoj ukupnoj slici o njemu, kasnije i u književnosti, a to je kao slikar Vojvodine i Banata. Ti motivi koji su dominantni i zastupljeni u njegovom slikarstvu početkom pedesetih, zapravo 1951/52. godine vezani su za rodno Sakule. Tu među njima ima nekoliko slika koje se direktno nadovezuju na neke savremenike starije od njega ili prosto na međuratnu srpsku umetnost.

Negde 1953. godine već se javljaju iskre nove umetničke linije u kojoj je dominantna fantazmatska igra što je u određenoj liniji povezano s poezijom ali ne kao direktna ilustracija nego kao kreativno nadovezivanje na taj medij koji stoji kao na poetski predložak. Nešto od toga će zapravo biti utkano u njegov slikarski metod, a to je ta fantazmatska igra i sklonost ka narativnom sadržaju – Dimitrije Jovanov, kustos, istoričar umetnosti, Narodni muzej Pančevo  

I konj od sto dukata posrne, I mi konja za trku imamo, 1955

U drugoj polovoni pedesetih godina on je član Decembarske grupe, koja je na neki način odigrala istorijsku ulogu u modernizaciji posleratnog slikarstva. Taj period možemo označiti kao period poznog modernizma, a među njima su bili i neki nosioci visokog modernizma. Tu već možemo da vidimo njegov dalji proces asocijativnosti i apstrahovanja, a kao jedan od ključnih momenata možemo uzeti ulazak u fabriku u starom Bečeju gde je doživeo mašine, nešto što će potom biti određeno kao period mašinizma iz kojeg nikada neće izaći potpuno, čak i kad to bude bleda asocijacija u čemu nije moguće videti poreklo. Zapravo, usvojiće jednu autopoetiku za mašinizam i tretiranje mašine ali to će imati drugačije konsekvence u svojim različitim disciplinama, i u skulpturi, i u slikarstvu, i u crtežu, a naravno sva osnova tog početnog rada, a potom ka celokupnom opusu je crtež gde je on ostvario neka izvanredna dela za jugoslovensku umetnost uopšte – Dimitrije Jovanov, kustos, istoričar umetnosti, Narodni muzej Pančevo.

PROČITAJTE JOŠ:


Za Petrovićevu umetnost prelomna je 1956. godina i značaj samostalne izložbe crteža u galeriji „Tribine mladih“ u Novom Sadu i kasnije u Galeriji ULUS-a u Beogradu, gde nastupa zaokret u Petrovićevoj umetnosti kada se usredsređuje na svet fantastike. Kritika izvanredno reaguje, a isti materijal biće krajem godine izložen u Galeriji jugoslovenske informacione agencije u Parizu.

Zverolika, 1957, Savremena galerija Zrenjanin

Pariska izložba će doprineti internacionalnoj afirmaciji Zorana Petrovića, ostvariće kontakte sa značajnim galeristima, tako da će šezdesetih godina samostalno i kolektivno izlagati u Londonu, Parizu, Kanadi, Veneciji i Sao Paolu.

U Parizu će se zbližiti sa slavnim skulptorom Sezarom, upoznaće belgijskog vajara Ruel Daza, kao i Osipa Zadkina, autore novog doba koji stvaraju sugestivne skulptorske tvorevine, a tom krugu je ravnopravno pripadao i Zoran Petrović.

Njegovu skulpturu je moguće videti kao svojevrsnu retifikaciju motiva iz njegovih crteža i u toj skulpturi se pojavljuju čudesne figure, ljudi – mašine, ratnici, riteri, bube, ptice…

Kao Nika, 1992, Gradski muzej Vršac / Agresor,1990, Gradski muzej Vršac / Jastreb pticoliki, 1993, Gradski muzej Vršac

Kada je u pitanju skulptura, pokazaće originalnost i biće pionirski poduhvat, kompletno za način rada i za ta dela kao produkt tog rada. To je prvenstveno rad u livnici i to je bilo nezamislivo za klasičnu skulpturu, skulptorsku disciplinu. On je od otpadaka mašinskog sveta, nekih isluženih predmeta i mašina stvarao svoje skulpturne oblike. To je 1959. godina i neke od tih prvih skulptura moguće je videti u našem muzeju – Dimitrije Jovanov, kustos, istoričar umetnosti, Narodni muzej Pančevo.

Pored likovne umetnosti Petrović se ostvario i u književnosti, pozorištu i filmu. Njegovo najpoznatije prozno delo je „Selo Sakule a u Banatu“ iz 1969 i 1994., dok je 1987. godine napisao knjigu „A nad Banatom strašila“.

Selo Sakule a u Banatu

O svom pisanju proze Zoran Petrović kaže:

I ova knjiga je moj dug nenaslikanim slikama rodnog sela, jer sam kao mlad slikar po Sakulama slikao sokake, kapije, sobe i ljude. Napustivši te motive, ostala mi je nostalgija za zavičajem, te sam često mislima putovao do Sakula i sve što nisam stigao da naslikam sada sam počeo da opisujem.

Sadržaj ove knjige sačinjavaju predanja, istorija, bajke i maštanja, zapisi i priče, tugovanja i radosti koja su se taložila tokom vremena i duše ljudi banatske ravnice.

Proza „Selo Sakule a u Banatu“ je dramatizovana i kao istoimena pozorišna predstava, i kao drame „Bećarac“, „Sakuljani, a o kapitalu“, „Pendžeri ravnice“, „Pa, izvolte u Sakule“, „Banatske slike i prilike“ koje su igrane preko 1000 puta na pozorišnim daskama Novog Sada, Vršca, Beograda, Zrenjanina, Subotice, Kovina, Zaječara, Zrenjanina, Kikinde i Kragujevca. Konačno, 2017. godine Petrovićeva proza je na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu adaptirana kao mjuzikl „Vojvođanska rapsodija“. 

Njegova proza je imala dramatizaciju i kroz radio drame: „Sjaj prozora, uslikano vreme“, „Amerika, šta to javlja Amerika“, „Moja mati ćilim tka“, „Bećarac“ i „A nad Banatom strašila“, kao i tv drama „Slike Bezarovih, a iz Sakula“. Sa Vladimirom Tadejom napisao je scenario za igrani film „Hitler iz našeg sokaka“ i autor je scenarija za dokumentarni film „Pardon prijo“.

Pendžeri ravnice, Vojvođanska rapsodija, Hitler iz našeg sokaka

Na kulturnoj sceni u svom rodnom kraju Petrović ima gotovo kultni status. Njegovo ime nosi osnovna škola u Sakulama, Opštinska narodna biblioteka Opovo mu je štampala knjige, monografije i publikacije, priređuju mu se jubilarne izložbe, otvorena spomen soba.

Prva izložba  u Opovu „Vojvođanski motivi 1952 – 1955“ priređena mu je 1973. godine u novoizgrađenoj Galeriji „Jovan Popović“, zatim u istoj galeriji „Srem kapije, Peščara“ (1987), a posthumno Mašinobalade (1997),  „Sećanje na Zorana Petrovića“ (2006), „Zoran Petrović, jubilarna izložba (2011), „Zoran Petrović – slike, crteži, skice, pisma (90 godina od rođenja i 20 godina od smrti)“ (2016) i izložba u Sakulama „Povratak Zorana Petrovića u Sakule“ (2019).

Katalozi izložbi Zorana Petrovića

Drago Terzić, direktor Doma kulture „Olga Petrov“ u Opovu osamdesetih godina prošlog veka, kaže da je lajt motiv kulturne ustanove bio upravo rad i delo Zorana Petrovića.

Imao sam dva razloga. Imali smo jednog vrhunskog slikara, profesora na likovnoj akademiji, imali smo čoveka koji je pisao, skulptura, jednu svestranu ličnost koja je obeležila epohu, a to je zanas posebno značajno jer je rodom iz Sakula. Imali smo jednu jako kompletnu ličnost koja je ceo svoj život radila slikajući, prezentirajući ovu sredinu, banatsku sredinu – sakulsku sredinu. I Sakule bi jednako isto bilo kao i svako drugo mesto negde u Banatu, a da pritom Zoran Petrović nije napisao ove knjige, da nije zabeležio izvornim banatskim, sakulskim jezikom, i to mislim kao autentičnu vrednost tih knjiga i njihovih sadržaja, običaja kao kapitalna vrednost koja će ostati zauvek, a ona je po meni vredna zato što je autentična.Zato što je niko nikada nije ponovio nigde drugde. Ona je samo jednom kroz ove knjige i kroz pozorišne predstave prezentirana javnosti. Kad neko napiše knjigu koju pozorišna publika prihvati, kada to adaptirate na pozorišnu predstavu, kad to odigrate preko 1000 puta, pa znate šta je Sakule… Sakule nije više belo, nego zlatno – Drago Terzić, direktor Doma kulture „Olga Petrov“ Opovo (1987 – 1992)

Ova tendencija i praksa nastavljena je i narednih decenija kada je dirrektor Opštinske narodne biblioteke Opovo i Galerije „Jovan Popović“ bio Pal Dečov, inače slikar koji je magistrirao u klasi profesora Zorana Petrovića. Dečov je obogatio fond galerije zbirkom njegovih radova koja sadrži 27 eksponata: slika, akvarela i crteža kao i preko stotinu razglednica, kataloga, knjiga i spisa o Zoranu i od Zorana Petrovića. U okviru kulturne ustanove, 2013. godine otvorena je Spomen soba Zorana Petrovića, koja je 2019. godine premeštena u njegovo rodno mesto Sakule.

U svečanoj sali Mesne zajednice Sakule nalazi se zbirka od 12 portreta ulja na platnu koje je Petrović namenski naslikao za ovu salu:

Svečana sala Mesne zajednice Sakule

Prvu postavku u ovoj sali napravio sam pri njenom zvaničnom otvaranju 1972. godine sa izložbom mojih tadašnjih slika. Bio je to ciklus apstraktnih slika, tematski vezanih za mašinski svet… Ta postava stajala je nekoliko godina. Tokom vremena , shvatio sam da bi za moje meštane bilo daleko svrsishodnije da im pokažem moje umeće i kroz realistično slikanje, koje bi im bliže bilo. Godine 1977. rešio sam da ovu postavku zamenim ciklusom portreta. Tada sam zamolio moje koleginice, poznanice i ćerke mojih prijatelja da mi poziraju. Sve su se rado odazvale, jer sam im objasnio da će biti izložene u Sali za venčanje. U šali smo to zvali da će biti izložene kao „udavače.

Kao izdavač, Opštinska narodna biblioteka je samostalno ili u koprodukciji štampala knjige, monografije i publikacije: „Zoran Petrović“ (ONB Opovo i Gradski muzej Vršac), „Selo sakule a u Banatu“ (ONB Opovo i Istorijski arhiv Pančevo, 2014), „Tekstovi o Zoranu Petroviću i od Zorana Petrovića“ (2014), „Utisci – beleške prilikom boravka u Veneciji 1963. godine“ (2016).

Rat, 1991, Gradski muzej Vršac

Zoran Petrović je preminuo 1996. godine. Tokom života imao je 53 samostalne i učestvovao na 203 kolektivne izložbe. I posthumno njegova dela su izlagana, organizovane mu retrospektivne i jubilarne izložbe. Dobitnik je brojnih likovnih, književnih, pozorišnih i društvenih priznanja i nagrada među kojima su Nagrada „Leirner“ za crtače iz inostranstva na VI bijenalu u Sao Paolu 1961. godine, Sedmojulska nagrada SR Srbije 1962. godine, Sterijina nagrada za tekst savremene komedije 1970. godine. Proglašen je počasnim građaninom Grada Vršca 1996. godine, a od Opštine Opovo je 1987. godine dobio Zlatnu plaketu za pisanu reč o zavičaju. Odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom 1987. godine.

Njegova dela se nalaze u preko 50 muzeja, galerija, legata, ustanova i privatnih zbirki u zemlji i inostranstvu. Petrović je bio i mecena muzeja i galerija, tako je Narodnom muzeju Pančevo ostavio legat 170 svojih radova, dok je Gradskom muzeju u Vršcu donirao legat od 50 radova.

Ove godine se obeležava sto godina od rođenja Zorana Petrovića. Tim povodom se u Narodnom muzeju Pančevo priprema velika izložba njegovih radova iz kolekcije muzeja, a stogodišnjica će se obeležiti i izložbom u Sakulama.

Zoran Petrović

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja umetnika i možemo sagledati ceo njegov vek, za njegovog života i kako ga gledamo nakon njegove smrti. Pre svega kao jednu svestranu ličnost koja je povezala naizgled nespojive stvari – kao donekle hermetičnu likovnu, vizuelnu umetnost i nešto što bi trebalo da odudara od toga, a to je njegov rad u prozi i dramskom stvaralaštvu – Dimitrije Jovanov, kustos, istoričar umetnosti, Narodni muzej Pančevo (Č.V.)

Foto: Č.Vučković / Narodni muzej Pančevo / Gradski muzej Vršac / Savremena galerija Zrenjanin / Galerija „Jovan Popović“ Opovo / Srpsko narodno pozorište, Novi Sad / Atelje 212

pročitajte još i

Iz istorije našeg kraja: Zločin u Opovu 1934 godine

Iz istorije našeg kraja: Zločin u Opovu 1934 godine

Zločin u Opovu 1934 godine OPOVO, 25. septembar 2022 - Svirep zločin koji se dogodio januara 1934. godine u Opovu, a zatim suđenje razbojnicima i dvostrukim ubicama Petru Bogdanovu i Dragutinu Branču, privukao je veliku pažnju tadašnje javnosti i o tome su redovno...

najnovije

najčitanije