KAKVA JE SITUACIJA NA LOKALNOJ POLITIČKOJ SCENI?
Opovo, 03. mart 2016;
Sada je već veoma izvesno da će se izbori na svim nivoima održati 24. aprila. Ono što nas najviše zanima jesu lokalni izbori na kojima ćemo „odlučiti“ ko će voditi lokalnu samoupravu u naredne četiri godine. Do izbora je ostalo još nešto manje od dva meseca. Kampanja je već počela ali pravo zahuktavanje tek očekujemo. Tim povodom, a na osnovu relevantnih podataka i činjenica u događajima prethodne četiri godine, pokušali smo da analiziramo lokalnu političku scenu. Da ne bude zabune, za redosled analize političkih činioca na lokalu poslužili smo se simbolično terminima iz auto – moto sporta (formule 1).
Nesumnjivo je da pol poziciju zauzima Srpska napredna stranka. U pitanju je partija koja prema raspoloživim podacima u ovom trenutku ima ubedljivo najveći broj članova i aktivista, organizovanu stranačku infrastrukturu i izborne timove, većinu u lokalnom parlamentu, čini rukovodeću opštinsku administraciju, a pore toga, iz njenih redova su predsednik države i premijer, a imaju i većinu u republičkoj skupštini.
Opovački naprednjaci su „osokoljeni“ rezultatima izbora za članove saveta mesnih zajednica iz 2013. godine, kada su od 28 mandata u četiri mesne zajednice osvojili 20 mandata, dok su na vanrednim republičkim izborima 2014. godine ostvarili jedan od najboljih rezultata u Srbiji sa 58,43% osvojenih glasova. Naprednjaci očekuju puno od ovih izbora i svakako da je njihov cilj osvajanje apsolutne većine, odnosno 13 i više odbornika.
Verovatno, jedini pravi takmac naprednjacima je Grupa građana „Milorad Soldatović“, koja u ove izbore posle dužeg vremena u izbornu trku ne ulazi kao prvi favorit. Nakon, gotovo 12 godina Soldatović je izgubio skupštinsku većinu i povukao se sa mesta predsednika opštine ali je na lokalu ostao u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. Soldatović je podržao pokrajinsku i republičku listu Srpske napredne stranke ali će na lokalne izbore izaći sa svojom izbornom listom kao protiv kandidat opovačkim naprednjacima. Poslednjih nekoliko meseci bilo je nekoliko prelazaka u suprotni tabor, što je njihove pozicije u parlamentu oslabilo, došlo je i do promena u koalicionim savezima (LSV, PUPS i JS), tako da će Grupa građana Milorad Soldatović u ove izbore verovatno ući sa novom strategijom i novim saveznicima, o čemu još uvek nemamo relevantnih podataka. Činjenica je da je Soldatović dva puta uzastopno ubedljvo pobeđivao na lokalnim izborima (2008. i 2012.) na čemu verovatno i ovog puta gradi optimizam. Teško je u ovom trenutku bilo šta prognozirati, tako da će se aspiracije Grupe građana formulisati verovatno u narednih mesec dana.
Takođe, na osnovu rezultata sa prethodnih lokalnih izbora našla bi se još jedna građanska lista – Lista protiv korupcije. U pitanju je lista koju vodi sadašnji pomoćnik predsednika opštine Đurica Savkov i koja osvaja odborničke mandate u kontinuitetu, jer su i na izborima 2008. godine uzeli tri mandata (tada su se zvali Ja volim zemlju banatsku). Njihove aktivnosti se uglavnom zasnivaju na parlamentarnom delovanju, tako da je, kao i kod svih građanskih lista, teško analizirati i bilo šta prognozirati. To što su već u dva navrata osvajali odborničke mandate, verovatno više nije slučajnost, tako da na osnovu dosadašnjeg iskustva možemo očekivati da i ovog puta ostvare dobar rezultat. Naravno, mnogo će zavisiti od toga ko će biti na listi i na koji način će koncipirati i odraditi predizbornu kampanju.
Na četvrtoj startnoj poziciji bila bi Liga socijaldemokrata Vojvodine. Ligaši su na poslednjim lokalnim izborima osvojili dva odbornička mandata i tokom većeg dela parlametarnog ciklusa bili deo skupštinske većine. Sa dolaskom naprednjaka i njihovog preuzimanja vlasti, ligaši su izgubili ranije pozicije i odlučili se da pređu opoziciju, a pri tom su raskinuli i savez sa Grupom građana „Milorad Soldatović“. Da li će prelaskom u opoziciju u odnosu na većinsku koaliciju dobiti još glasača, prvenstveno one koji su bili za GG MS, Demokratsku stranku, LDP i slične partije socijaldemokratskog pravca, zavisiće da li će ostvariti bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore.
Startni redosled ostalih političkih partija teško je odrediti jer su u pitanju stranke koje se nalaze ili u koalicionim savezima (bilo da su ravnopravne ili podređene) ili su u pitanju takozvane hibernirane stranke, koje se na lokalu javljaju samo uoči izbora i ako ne prođu i ne postanu parlamentarne stranke, naredne četiri godine hiberniraju (prespavaju) bez nekih naročitih aktivnosti i aktiviraju se samo pred izbore.
Na prošlim izborima koalicija SPS-PUPS-JS osvojila je tri odbornička mandata. Lokalna koalicija se u međuvremenu raspala ali je ostala nedoumica ko je tokom izbora najviše „povukao“ glasova. Na izborima 2008. godine ove stranke su izašle pojedinačno i nisu prešle cenzus. Socijalisti će sigurno izaći samostalno i realno se postavlja pitanje njihovog rezultata. Prema anketama i statistikama SPS na republičkom nivou ima rejting za prelazak cenzusa ali se taj rejting razlikuje od onog na lokalu (ista situacija je bila i 2008. godine kada su na republičkom nivou prošli, a na opštinskom bili ispod cenzusa). Opštinskom SPS-u situaciju dodatno komplikuju i nerešena kadrovska pitanja unutar stranke jer postoje dve struje koje tvrde da su legitimno rukovodstvo. Ni kod PUPS-a ne cvetaju ruže. Dobar deo opštinskog odbora sa predsednikom Dragom Terzićem prešao je u Srpsku naprednu stranku, tako da je pred njima izbor novog rukovodstva. Dok je PUPS vodio Milivoje Stegić, penzioneri su i pored republičke koalicije sa SNS, bili u koaliciji sa Soldatovićem. Imenovanjem Drage Terzića za predsednika Opštinskog odbora, lokalni PUPS se približava Srpskoj naprednoj stranci, tako da će biti veoma zanimljivo kakva će biti strategija novog rukovodstva i kome će se prikloniti ili će na izbore izaći samostalno. Treći član koalicije, Jedinstvena Srbija, je stranka koja u ovom trenutku, nakon odlaska Branka Mihajlovića u SNS, velika enigma ili stranka na koju niko više ne računa. Moguće je da će je neko aktivirati, a kako će funkcionisati, veliko je pitanje.
Demokratska stranka Srbije je na prošlim lokalnim izborima osvojila jedan mandat. U međuvremenu, ova stranka je, pre svega zbog kadrovskih problema u vrhu, doživela veliki pad rejtinga. I na lokalu dugo se ništa nije čulo u vezi aktivnosti Opštinskog odbora, tako da je lokalni DSS potpuna nepoznanica.
Kada su u pitanju koalicione stranke tu je i Socijaldemokratska partija Srbije. Ova stranka je dugogodišnji koalicioni partner Soldatovića, na čijoj listi redovno izlazi na izbore. Međutim, predsednik SDPS-a Rasim Ljajić je u čvrstoj koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, pa se i ovde postavlja pitanje kako će se regulisati odnosi i savezi na lokalu.
Naredne pozicije zauzimaju stranke desnog usmerenja – Srpska radikalna stranka i Srpski pokret Dveri. Još od rascepa sa naprednjacima radikali nisu ostvarili značajan rezultat na lokalu, niti prešli cenzus. Povratkom Šešelja njihov rejting se popravio, pa treba očekivati da će u ovoj kampanji biti mnogo aktivniji. Pad rejtinga radikala i DSS-a iskoristio je Srpski pokret Dveri koji se u međuvremenu nametnuo kao vodeća desničarska partija u Srbiji. Na prošlim lokalnim izborima Dverima je za desetak glasova izmakao odbornički mandat. U međuvremenu nisu bili previše aktivni na lokalu, ali je stranka napredovala na republičkom nivou. Još uvek se ne oglašavaju tako da je njihov trenutni status u Opovu nepoznat.
Ostale stranke su, kao što smo već rekli, u nekoj vrsti hibernacije. Neaktivne ili veštački održavane. Naravno, ostavljamo i mogućnost da egzistiraju ali da se ne oglašavaju u javnosti, pa je nama njihov status nepoznat. Tu pre svega mislimo na Demokratsku stranku, Socijaldemokratsku stranku, Liberalno demokratsku partiju i Zajedno za Srbiju.
U Opovu je nedavno održana tribina udruženjaa „Dosta je bilo“ Saše Radulovića ali još uvek nema oglašavanja u vezi osnivanja lokalne organizacije. Naravno, tokom naredne kampanje moguća su i osnivanja novih građanskih inicijativa i lista.
Od nacionalnih stranaka, na lokalnim izborima redovno učestvuju romske stranke, koja do sada nisu prelazile propisani cenzus. (Č.V.)
