USVOJENE NOVE MERE ZA SUZBIJANJE EPIDEMIJE COVID-19
Beograd, 21. novembar 2020;
Vlada Republike Srbije usvojila je nove mere za suzbijanje epidemije izazvane bolešću COVID–19, čija primena počinje od utorka, 24. novembra 2020. godine.
Nove protivepidemijske mere su:
– Skraćenje radnog vremena do 18 časova restoranima, kafićima, barovima, klubovima, kladionicama i tržnim centrima.
– Obavezno i bezuslovno korišćenje lične zaštitne opreme (nošenje zaštitne maske) u zatvorenom prostoru, kao i na otvorenom prostoru u onim situacijama gde se ne mogu izbeći međuljudski kontakti.
– Zabrana svih javnih okupljanja s prisustvom više od 5 (pet) osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Od ove mere izuzeti su radne organizacije, školske ustanove, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu objekta (minimum 4 m2 po osobi.
– Omogućavanje rada od kuće svim zaposlenima kod kojih to radni proces dopušta.
– Stroga kontrola obaveze nošenja zaštitne maske u vozilima javnog prevoza, uz ograničenje maksimalnog broja putnika u vozilu na polovinu deklarisanog kapaciteta vozila.
– Stroga kontrola sprovođenja kućne izolacije, kućnog karantina (samoizolacije), kao i svih ostalih protivepidemijskih mera koje su na snazi.
Navedene mere su oročene na period od 10 dana i biće iznova razmotrene u skladu u sa aktuelnom epidemiološkom situacijom.
Vlada koristi i ovu priliku da još jednom zamoli i najsnažnije apeluje na sve građane da se ponašaju odgovorno prema sebi i ostalim sugrađanima.
Sve usvojene mere imaju za cilj isključivo očuvanje života i zdravlja građana.
Srpski izvoz hrane prošle godine bio je 3,6 milijardi dolara. Holandija, koja je veličine Vojvodine, imala je više od 90 milijardi dolara, što je vrlo jasan pokazatelj u kakvom položaju je Srbija kao poljoprivredna zemlja. Stanje je takvo da mi od izvoznika hrane postajemo njeni uvoznici, kaže za Biznis.rs Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.
“Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Po jednom hektaru proizvodimo hrane u vrednosti od 1.000 dolara, dok Holandija po hektaru ima 24.000 dolara”, navodi Gulan.
Prema njegovim rečima, mi sa takvim proizvođačima ne možemo da budemo konkurentni jer su naše subvencije u odnosu na evropske znatno manje.
“Naše subvencije za proizvodnju hrane kreću se od 35 do 40 evra godišnje po hektaru. U Evropskoj uniji najniže su 480, pa do 900 evra po hektaru”, kaže Gulan koji je i član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji.
Danas je, kako navodi, selo karakteristično mesto nestajanja Srbije. Zemlju nema ko da obrađuje, a rezultati su katastrofalni, iako čak 33 institucije vode brigu o selu.
“Prema poslednjoj, aktuelnoj strategiji, plan je da se poljoprivreda od 2000. do 2024. godine razvija po stopi od 9,1 odsto. U poslednjoj deceniji poljoprivreda u Srbiji ima rast od 0,40 odsto, dok je prošle godine jedino poljoprivreda imala pad proizvodnje od 0,1 odsto”, navodi on.
POLJOPRIVREDNA PENZIJA MANJA OD 100 EVRA
Za poslednjih pola veka na prostorima nekadašnje SFRJ iz sela u gradove preselilo se osam miliona ljudi. U Evropi je za takav proces trebalo oko 120 do 150 godina. Mladi i stari iz sela gotovo neprimetno nestaju, idu sa kartom u jednom pravcu u svet i to je naša realnost, objašnjava Gulan.
“Od 4.700 sela u Srbiji čak 1.200 u fazi je nestajanja. U 150.000 kuća niko ne živi, dok 50.000 kuća nema vlasnika. Poštu nema 2.000 sela, školu skoro 3.000, a prodavnicu čak 1.000 sela, dok je natalitet na nivou Prvog svetskog rata”, ističe Gulan i dodaje da u selu nema ko da radi, a u gradu nema šta da se radi.
Srbija ima 120.000 poljoprivrednika koji obrađuju zemlju, a stariji su od 70 godina, dok je 217.000 poljoprivrednika sa posedom manjim od dva hektara.
Prosečna poljoprivredna penzija iznosi 11.287 dinara, što je manje od 100 evra, napominje naš sagovornik.
MLADIMA DATI ŠANSU DA SE VRATE NA SELO
Jedini način da se zaustavi odlazak ljudi je da se poboljšaju uslovi života. “Neophodno je da u selima stvorimo iste uslove života kao u gradu – da ljudi imaju škole, bioskop, mehaničara, frizera, sve ono što je neophodno za normalan život”, navodi Gulan.
Srbija ima 200.000 hektara slobodne, državne zemlje, objašnjava on i dodaje da već postoje konkretni predlozi.
“Predlog tima za preporod sela je da se ta zemlja podeli mladima do 40 godina, da to bude njihova zemlja dok je obrađuju i na njoj proizvode hranu, a da im zadruge pomognu da je prodaju”, zaključuje Gulan.
Desetogodišnji orao ribar, poreklom iz Finske, stradao je od strujnog udara na pruzi Beograd-Skoplje u Grdeličkoj klisuri, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ribar je ugrožena vrsta koji se u Srbiji ne gnezdi gotovo 100 godina, dok jedinke iz severnih populacija našu državu preleću dva puta godinje kada se sele.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica navodi da su finski ornitolozi obavestili u ponedeljak srpske kolege da je orao ribar, obeležen satelitskim odašiljačem, verovatno stradao kod sela Boćevica nadomak Leskovca. Finci su se zabrinuli kada su primetili da satelitski odašiljač tri dana šalje signal sa jednog mesta, što je ukazivalo da se orao ne pomera i da je u nevolji.
Informacije o kretanju i zadržavanju ptice dostavili su kolegama iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kako bi što pre proverili šta se dešava sa orlom. Slobodan Marković, ornitolog iz Društva, izašao je na teren u nadi da ovaj slučaj neće biti pridodat crnoj statistici stradanja ptica na ovim prostorima.
“GPS pozicija koju sam od kolega dobio bila je na samoj međunarodnoj pruzi Koridora 10 Beograd-Skoplje-Solun koja se nalazi između Južne Morave i sela Boćevica. Kada sam došao na lice mesta, na žalost, mogao sam da konstatujem da je ptica mrtva. Leš koji je bio ispod dalekovoda, položaj i promene na telu ukazivale su na to da je ptica stradala od stujnog udara kontakne mreže pruge. Orao nije imao šansi protiv struje jačina 25.000 volti”, pojašnjava Marković.
Orao ribar (Pandion haliaetus) se u Potamišju redovno viđa na vodenim staništima tokom prolećne i jesenje migracije. Posebno na revirima Tamiša oko Venčovog vinograda, Mačkovog vira i Trnovače, kao i na ribnjačkim jezerima u Barandi i Sakulama. Izuzetno je vešt lovac, a lovi tako što osmatra sa neke visoke grane uz vodu ili lebdenjem iznad vode. Kad primeti ribu, pikira sklopljenih krila sa ispruženim kandžama dijagonalno napred i udara u vodu, plitko zaranja, a zatim isplivava i podiže se u vazduh, a plen uvek namešta sa glavom napred. Međutim, ponekad (retko) se dešava da je riba previše krupna, a kako su mu specifične kandže čvrsto zakačene za plen, krupna i snažna riba može ga odvući ispod vode i udavati. Lov je spektakularan i mnogi sportski ribolovci na Tamišu imali su prilike da ovo uživo posmatraju.
Nastradali orao ribar prvi put je bio u rukama stručnjaka za ptice kada su ga, kao jedinog mladunca u gnezdu, 26. jula 2010. obeležili metalnim prstenom u mestu Tervola, na severu Finske. Narednih godina redovno se gnezdio nedaleko od mesta izleganja, u jesen odlazio u Afriku i na proleće se vraćao u postojbinu. Od izleganja do trenutka uginuća ovaj svetski putnik 10 puta je išao do Afrike i nazad i uspešno savladavao mnoge izazove i opasnosti.
Finci su stradalog orla nazvali Oli, po finskom ornitologu Olli-Pekka Karlinu, koji je zajedno sa ornitologom Mati Suopajarvijem pticu obeležio satelitskim odašiljačem 1. avgusta ove godine.
Ove jeseni Oli je seobu započeo 13. septembra i tokom 59 dana preleteo je ukupno 4.613 kilometara, od Finske do Boćevice u Srbiji. Orao je leteo kroz devet zemalja: Finsku, Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Severnu Makedoniju i Srbiju. Najduže se zadržao u Ukrajini gde je čak 20 dana lovio, odmarao se i pripremao za nastavak seobe.
Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS, kaže da je neobično to što je, umesto da leti na jug ka Turskoj i Bliskom Istoku, orao iz južne Bugarske krenuo na zapad, a potom iz Đevđelije okrenuo ka severu i tako došao do Grdeličke klisure.
“Koridori kojima se ptice kreću nisu bezbedni i mi ljudi imamo odgovornost da to stanje promenimo na bolje. Milioni nebezbednih stubova za prenos električne energije vrebaju nove žrtve. Zato smo sa kolegama iz sedam država, uz finansijsku pomoć Evropske komisije, pokrenuli projekat ’LIFE Danube Free Sky’ koji ima za cilj sprečavanja stradanja ptica na dalekovodima uz korišćenje najnovijih znanja i tehničkih rešenja”, kazao je Ružić, prenosi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
SAKULE TRENUTNO BEZ VODE Sakule, 21. novembar 2020 Zbog pucanja cevi u ulici Vuka Karadžića Sakule je trenutno bez vode. Ekipe su na terenu i rade na sanaciji kvara. Stabilizacija kvara i normalna distribucija vode očekuju se u narednih sat vremena
Na osnovu pristiglih rezultata testova (zaključno sa jučerašnjim danom) u Opštini Opovo je registrovan 101 građanin zaražen virusom Covid-19. Broj zaraženih je posebno povećan u poslednjih nekoliko dana kada se beleži deset i više pozitivnih testova dnevno.
Ozbiljna situacija je i u celom Južnobanatskom okrugu gde se svakodnevno beleži porast obolelih.
Nadležni apeluju na građane da poštuju propisane mere kako bi se smanjio broj obolelih i time sačuvao zdravstveni sistem. U ovom periodu godine aktuelna je i pojava sezonskog gripa, čiji su simptomi slični simptomima Covid-19. Građani bi trebalo da se jave u kovid ambulantu ukoliko imaju temperaturu duže od jednog dana, malaksalost i bolove u mišićima.
