Od izvoznika hrane postajemo njeni uvoznici: SRBIJA DA SE UGLEDA NA HOLANDIJU

image_pdfimage_print

SRBIJA DA SE UGLEDA NA HOLANDIJU

Opovo, 21. novembar 2020;

Izvor: Biznis.rs , autor: Marija Jovanović.

Srpski izvoz hrane prošle godine bio je 3,6 milijardi dolara. Holandija, koja je veličine Vojvodine, imala je više od 90 milijardi dolara, što je vrlo jasan pokazatelj u kakvom položaju je Srbija kao poljoprivredna zemlja. Stanje je takvo da mi od izvoznika hrane postajemo njeni uvoznici, kaže za Biznis.rs Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Po jednom hektaru proizvodimo hrane u vrednosti od 1.000 dolara, dok Holandija po hektaru ima 24.000 dolara, navodi Gulan.

Prema njegovim rečima, mi sa takvim proizvođačima ne možemo da budemo konkurentni jer su naše subvencije u odnosu na evropske znatno manje.

Naše subvencije za proizvodnju hrane kreću se od 35 do 40 evra godišnje po hektaru. U Evropskoj uniji najniže su 480, pa do 900 evra po hektaru”, kaže Gulan koji je i član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji.

Danas je, kako navodi, selo karakteristično mesto nestajanja Srbije. Zemlju nema ko da obrađuje, a rezultati su katastrofalni, iako čak 33 institucije vode brigu o selu.

“Prema poslednjoj, aktuelnoj strategiji, plan je da se poljoprivreda od 2000. do 2024. godine razvija po stopi od 9,1 odsto. U poslednjoj deceniji poljoprivreda u Srbiji ima rast od 0,40 odsto, dok je prošle godine jedino poljoprivreda imala pad proizvodnje od 0,1 odsto”, navodi on.

POLJOPRIVREDNA PENZIJA MANJA OD 100 EVRA

Za poslednjih pola veka na prostorima nekadašnje SFRJ iz sela u gradove preselilo se osam miliona ljudi. U Evropi je za takav proces trebalo oko 120 do 150 godina. Mladi i stari iz sela gotovo neprimetno nestaju, idu sa kartom u jednom pravcu u svet i to je naša realnost, objašnjava Gulan.

Od 4.700 sela u Srbiji čak 1.200 u fazi je nestajanja. U 150.000 kuća niko ne živi, dok 50.000 kuća nema vlasnika. Poštu nema 2.000 sela, školu skoro 3.000, a prodavnicu čak 1.000 sela, dok je natalitet na nivou Prvog svetskog rata”, ističe Gulan i dodaje da u selu nema ko da radi, a u gradu nema šta da se radi.

Srbija ima 120.000 poljoprivrednika koji obrađuju zemlju, a stariji su od 70 godina, dok je 217.000 poljoprivrednika sa posedom manjim od dva hektara. 

Prosečna poljoprivredna penzija iznosi 11.287 dinara, što je manje od 100 evra, napominje naš sagovornik.

MLADIMA DATI ŠANSU DA SE VRATE NA SELO

Jedini način da se zaustavi odlazak ljudi je da se poboljšaju uslovi života. “Neophodno je da u selima stvorimo iste uslove života kao u gradu – da ljudi imaju škole, bioskop, mehaničara, frizera, sve ono što je neophodno za normalan život”, navodi Gulan.

Srbija ima 200.000 hektara slobodne, državne zemlje, objašnjava on i dodaje da već postoje konkretni predlozi.

Predlog tima za preporod sela je da se ta zemlja podeli mladima do 40 godina, da to bude njihova zemlja dok je obrađuju i na njoj proizvode hranu, a da im zadruge pomognu da je prodaju”, zaključuje Gulan.

Foto: Čeda Vučković (glasopova.rs)