by Glas Opova | 13.02.2014. | AKTUELNO
KAKO SMO GLASALI 2012. GODINE
Opovo, 13. februar 2014
Idući u susret novim republičkim izborima i dok se aktivnosti stranaka previše ne razmahnu, podsetićemo vas na postignute rezultate stranaka na poslednjim parlamentarnim izborima na teritoriji naše opštine.
Redovni izbori za republički parlament održani su 6. maja 2012. godine ili pre 22 meseca. Sa ovim izborima istovremeno su organizovani i pokrajinski i lokalni izbori. Možda ne treba posebno ni isticati da su rezultati tradicionalno varijabilni u odnosu na nivo izbora i da se birači različito odlučuju i daju podršku na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Međutim, ovoga puta ćemo se zbog aktuelnosti situacije zadržati samo na republičkim izborima.
Na majske izbore 2012. godine, od 8610 upisanih birača izašlo je 5448, što predstavlja 63,28% ukupnog biračkog tela naše opštine. U pitanju je izuzetno visok procenat izlaznosti i pitanje je da li će se ponoviti i na vanrednim izborima. Inače, izlaznost je za većinu stranaka veoma bitna jer dok jednima odgovara visoka izlaznost, drugima to ne odgovara, ali to je već druga tema o kojoj ćemo govoriti u nekom od narednih priloga.
Najbolji rezultat je ostvarila Srpska napredna stranka dobivši 1513 glasova, što predstavlja 27,77% od ukupno izašlih birača. Za naprednjacima je sledila koalicija „Izbor za bolji život“ okupljena oko Demokratske stranke (LSV, SDPS) sa 1182 glasa (21,7%), zatim slede koalicija SPS-PUPS-JS 784 (14,39), koalicija Preokret (LDP, SPO) 330 (6,06), Demokratska stranka Srbije 314 (5,76%), Srpska radikalna stranka 295 (5,41%), Dveri 292 (5,36%), Pokret radnika i seljaka 148 (2,72%), URS 143 (2,62%), dok su ostale partije i koalicije imale minoran broj glasova.
U ovom trenutku nameće se pitanje u kolikoj meri opštinske političke organizacije mogu doprineti povećanju rejtinga svojim partijama. Najčešće minimalno, a u većoj meri tek u izuzetnim slučajevima. U to smo se uverili više puta kada su neke stranke na republičkom nivou ubedljivo pobeđivale, a na lokalu beležile dosta skromnije rezultate u odnosu na republičke. I ranije smo skretali pažnju da lokalne političke organizacije imaju slabiji rejting od svojih glavnih odbora. Činjenica je da je rejting političkih stranaka već etabliran jer na birače najviše uticaja imaju aktivnosti vodećih ljudi stranaka, harizme stranačkih vođa (sa često prisutnim fenomenom kulta vođe) i naravno nacionalni elektronski mediji i visokotiražna dnevna štampa iz kojih se uglavnom crpe informacije.
Naravno, ne može se apriori izostaviti i doprinos stranaka na lokalu. Iako njihov rejting nije odlučujući, u dobroj meri rezultat zavisi od njihove organizovanosti i predstavljanja programa ali pre svega političke ideje koja mora biti provučena kroz marketinšku prizmu. Razgovori sa biračima i sada popularne kampanje „od vrata do vrata“ možda više odgovaraju manjim strankama koje nisu toliko zastupljene u medijima i javnosti. I svakako, ne treba zanemariti uticaj koji imaju posete popularnih političara i njihov neposredan susret sa biračima. Opovo kao mala sredina i neznatno biračko telo u prošlosti retko je bila destinacija političara iz vrha, ali svaki put kada bi se to desilo, stranke čiji su oni članovi beležile bi bolje rezultate.
by Glas Opova | 13.02.2014. | DRUŠTVO
AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U BARANDI I SAKULAMA
Baranda / Sakule, 11/13. februar 2014;
Kao što je prošle nedelje najavljeno, Crveni krst Opovo u saradnji sa Republičkim zavodom za transfuziju krvi organizovao je 11. februara akciju dobrovoljnog davanja krvi u Barandi i Sakulama. Akcija je sprovedena u transfuziološkom mobilnom autobusu i tom prilikom je 23 građana dalo krv. Od toga 15 u Barandi i 8 u Sakulama.
by Glas Opova | 13.02.2014. | AKTUELNO, LOKALNA SAMOUPRAVA
PROBLEM KONTROLE I SMANJENJA NAPUŠTENIH PASA
Opovo, 13.02.2014. godine
Stalno prisutni problem pasa lutalica na našim ulicama posebno je naglašen od juna meseca kada je prekinuta saradnja sa sližbom „Zoohigijena“ iz Ćuprije kojoj je zabranjeno pružanje ovog vida usluga. Od tada, broj napuštenih pasa je porastao i progresivno raste, što zbog prirodnog procesa reprodukcije a više zbog, pretpostavljamo, donošenja i puštanja pasa sa teritorija druguh opština ,a postoje indicije i iz njihovih prihvatilišta.
Sigurno da je sistematskim uklanjanjanjem pasa unazad nekoliko godina, njihov broj u izvesnoj meri držan pod kontrolom. Na ovaj način, u 2011. godini sa ulica je uklonjeno 158 pasa, u 2012.godini 78, a do juna 2013. godine 64.
Zakon o dobrobiti životinja obavezuje lokalne samouprave da obezbede prihvatilišta, prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilištu u skladu sa ovim zakonom. To je sigurno najhumnaniji i najbolji pristup rešavanju ovog pitanja, ali se kao i sa mnogim zakonima prepisanim iz evropskog zakonodavstva, javlja problem njegove praktične primene.
Većina lokalnih samouprava, pogotovu kada se radi o malim i nerazvijenim opštinama, nema finansijske mogućnosti da se uskladi sa ovim zahtevima. U skladu sa tim, obraćali smo se nadležnim službama Beograda, Pančeva, Zrenjanina i Kovina da sa njima uspostavimo saradnju i poverimo im poslove hvatanja, prevoza i zbrinjavanja napuštenih životinja sa teritorije opštine Opovo i od svih dobili istovetne odgovore, da je njihova nadležnost mesna, znači za teritoriju samo njihovog grada ili opštine , a da su kapaciteti njihovih prihvatilišta minimalni i da nisu u stanju da prihvate ni životinje sa sopstvenih ulica.
Obratili smo se i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoptivrede – Upravi za veterinu, Grupi veterinarske inspekcije za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja, kao i poznatoj „Orki“ kao članici Svetskog udruženja za zaštiti životinja i partner za evropske integracije i kabineta predsednika Vlade, u očekivanju uputstva i konkretnog predloga i pomoći za trajno rešenje ovog problema. U oba slučaja, ostali smo bez ikakvog odgovora.
Sada je u izradi Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih životinja na teritoriji opštine Opovo, čijom ćemo izradom ispuniti svoju zakonsku obavezu ali i pokušati da iznađemo neke konkretne i sprovodljive načine, poput udruživanja sa drugim opštinama na svođenje izgradnje prihvatilišta i formiranje zoohigijenske službe na regionalni nivo, traženje investitora za realizaciju ovog projekta, potenciranje udomljavanja, sprovođenje strilizacije i niza mera na nivou budućeg prihvatilišta.
I dok je rešavanje ovog pitanja još uvek na samom početku, na nivou usklađivanja sa Zakonom i iznalaženju adekvatnog rešenja, pasa na našim ulicama je sve više i slaba je uteha što je to opšti društveni problem i malih opština a još više gradova. Mogućnosti da nekog ujedu uvek postoje ali takođe i načini da im pristupimo bez agresije i eventualno neku od tih životinja prihvatimo kao sopstvenog ljubimca
Inspektorka za zaštitu životne sredine
Marina Mitrović, dr vet.med.
by Glas Opova | 13.02.2014. | DRUŠTVO
15.FEBRUAR – MEĐUNARODNI DAN DECE OBOLELE OD RAKA
U okviru Kalendara javnog zdravlja, na inicijativu Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), uz podršku Ministarstva zdravlja i ove godine, 15. februar se obeležava kao “Međunarodni dan dece obolele od raka“
Cilj kampanje je edukacija šire javnosti i povećanje nivoa svesti društvene zajednice o problematici raka kod dece, poboljšanje uslova lečenja, rehabilitacije i socijalizacije obolele i izlečene dece, kao i pružanje moralne i materijalne pomoći deci i njihovim porodicama.
Maligne bolesti su jedan od glavnih globalnih zdravstvenih problema. Svake godine u svetu više od 160.000 dece oboli, a oko 90.000 dece umre nekog oblika malignog tumora.
U Srbiji, gotovo svakoga dana, jedno dete oboli, a svake nedelje jedno dete umre od raka Prema poslednjim podacima od malignih bolesti u Srbiji je obolelo 339 dece uzrasta od 0 do 19. godina, a umrlo je 52 dece ovog uzrasta. Kao i u većini zemalja i u Srbiji je registrovan porast stopa incidencije od malignih tumora, ali i smanjenje stopa mortaliteta. Na sreću, procenat izlečenja bolesti kod dece je veći nego kod odraslih. Petogodišnje preživljavanje dece obolele od raka u uzrastu od 0 do 14 godina značajno je poboljšano, sa manje od 50% do skoro 80% danas.
U Južnobanatskom okrugu godišnje 5-15 dece oboli i 1-5 umre od malignih bolesti. Najčešće su bolesti su akutne leukemije i linfomi, maligne bolesti lokalizovane na mozgu i kostima.
Zdravstvena zaštita dece se obezbeđuje sprovođenjem preventivnih mera kroz redovne sistematske preglede i zdravstveno vaspitni rad. Sadržaj i obim preventivnih mera u oblasti zdravstvene zaštite predškolske, školske dece i omladine je regulisan Pravilnikom o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu i o participaciji za 2012. godinu kojim se obezbeđuje 16 sistematskih pregleda u ovim uzrasnim kategorijama.
Cilj sistematskih pregleda je očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti i drugih poremećaja zdravlja. Prepoznavanje značaja obavljanja redovnih sistematskih pregleda je od ključnog interesa za roditelje i decu.
Obavljanje redovnih sistematskih pregleda omogućava, organizovani sistematski nadzora nad zdravljem od strane edukovanih zdravstvenih radnika kao i pružanje adekvatnih informacija deci i roditeljima kako da prepoznaju rane znake bolesti u cilju blagovremenog lečenja.
Važno je da znamo da se i deca razboljevaju, da bolest ne bira, ali da se leče i da roditeljima i porodicama obolelih treba pomoći.
Direktor Zavoda:
Prim. dr Mica Sarić Tanasković
by Glas Opova | 12.02.2014. | DRUŠTVO
PAŽNJA, OVAJ PAS UJEDA
Opovo, 12. februar 2014
Da li psi imaju intuiciju pa su prepoznali autora teksta koji je pre samo nedelju dana na istim ovim stranama pisao upravo o problemu pasa lutalica u našoj opštini ili je ipak u pitanju samo koincidencija, tek novinar i autor dotičnog teksta danas je nastradao upravo od pasa lutalica. U klasičnoj sačekuši (a nisu u pitanju mafija, navijači i huligani) dva mala, ali uljava kera, izletela su na uglu ulica Borisa Kidriča i Slatinske i uz standardnu jurnjavu za biciklom praćene lavežom, uspela da ujedu ovog, mirnog čoveka, pacifistu i borca za zaštitu životinja. Ako preskočimo frivolne rečenice koje su u tom trenutku izgovorene od strane novinara, a koje se u narodu najčešće nazivaju psovkama, ovaj čovek se filozofski zapitao kako to da mu se u decenijskom stažu istraživača prirode i u mnogo ozbiljnijim i opasnijim sitacijama u divljini nikada ništa nije dogodilo, a ovo mu je već treći put u ovom veku kako ga ujedaju psi na ulicama Opova (doduše, u prethodna dva slučaja su u pitanju bili vlasnički psi na ulici). Možda nešto sa mnom nije u redu, pomisli čovek i ode u Dom zdravlja da primi tetanus.
Šalu na stranu, ali psi lutalice predstavljaju ozbiljan društveni problem. U Domu zdravlja Opovo saznali smo da je nedavno u Sakulama nastradalo desetogodišnje dete koje su ozbiljno izujedali psi lutalice. Problem je kompleksan i ne može se rešiti preko noći. Bilo je više pokušaja ali bez većih rezultata. Razlozi su od finansijske prirode do zakonskih regulativa. Kako god bilo, ovaj problem se mora sistemski rešiti. Za nas „matore“ više – manje, ali zbog naše dece ovaj problem ne smemo odlagati u nedogled.
