STIGLO ZAHLAĐENJE
18.mart, 2018.
Pretežno oblačno i osetno hladnije, rano ujutro s kišom ili susnežicom, a u toku dana uglavnom bez padavina. Vetar slab i umeren, severozapadni, uveče i noću u skretanju na jugoistočni. Najniža temperatura oko 2 °C, najviša oko 5 °C. U toku noći ka ponedeljku povremeno kiša i susnežica.
AŽDAJA, PRINCEZA, RAZMAŽENI KRALJ I NJEGOV SAVETNIK
Opovo, 17. mart 2018;
Predstavom „Negde preko sedam brda“ danas se opovačkoj publici po prvi put predstavilo zrenjaninsko pozorište za decu „Zvezdica“. Nažalost, kišno prepodne uticalo je na današnju posetu koja je bila nešto slabija od očekivane. Međutim, prisutni gledaoci, a posebno mališani, imali su prilike da gledaju dobro postavljenu i režiranu dečju predstavu u kojoj su nastupili zaista odlični glumci Tatjana Reljin i Miljan Vuković.
Inače, „Negde preko sedam brda“ je predstava interaktivnog tipa, rađena u dramsko-lutkarskoj koncepciji igre, namenjena deci predškolskog i nižeg školskog uzrasta. Predstava je adaptirana prema tekstu istoimene pesme Ljubivoja Ršumovića, za lutke je bila zadužena Blagovesta Vasileva, muziku je uradio Vladimir Agić – Aga, dok je režiju potpisala Tatjana Reljin.
Dečje pozorište „Zvezdica“ osnovano je 1995. godine, a osnovali su ga glumci zrenjaninskog lutkarskog pozorišta, čija je matična kuća Narodno pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu.
DŽEZ I BLUZ U OPOVAČKOJ GALERIJI
Opovo, 17. mart 2018;
[vsw id=”wNxkVg_of2U” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
Uz melodije džeza i trube Majls Dejvisa i tridesetak slika na kojima su predstavljeni džez i bluz muzičari „zeleđeni“ u jednom frejmu sviračke ekstaze i improvizacije, Galerija „Jovan Popović“ u Opovu, sinoć je više podsećala na klub u Nju Orleansu nego na izložbeni prostor. Upravo ta atmosfera dala je neodoljivi „šmek“ izložbi opovačkog slikara Mileta Popova, koji predstavlja osveženje na lokalnoj umetničkoj sceni.
Popov se služi tehnikom suvog pastela, a njegove teme su uglavnom pomenuti džez i bluz muzičari, ali i ples i urbani motivi. Odabir i sam koncept oslanja se na fotorealizam i odstupa od onih prvobitnih stilova pastela, koje su proslavili umetnici impresionizma i postimpresionizma. Akcenat je na tamnijim bojama, dubini i svetlosti, odnosno senkama.
Gitara, kontrabas, truba, piano, flauta, saksofon, kadžun harmonika, u rukama usamljenih majstora, tako da njegove slike odišu atmosferom zadimljenih klubova, gde džez i bluz note izlaze same od sebe.
Na pitanje šta je to uticalo da prekine skoro tridesetogodišnju umetničku hibernaciju i da li je ova aktivnost efemernog karaktera, Mile za Glas Opova kaže:
– Ni ja ne znam tačno šta me je probudilo nakon 30 godina, ali jednostavno probudio sam se i rešio da ponovo krenem sa umetničkim stvaralaštvom. Džez i bluz su mi inspiracija prevashodno zato što slušam tu muziku i trudim se da izrazim atmosferu i njihovu muziku . Naravno, nastaviću da radim jer jednom kad se krene teško se zaustavlja, rekao je Mile Popov.
Sinoćno otvaranje izložbe Mileta Popova ujedno je i otvaranje ovogodišnje izložbene sezone u Galeriji „Jovan Popović“, a o tome šta nas u narednih nekoliko meseci očekuje govorila je direktorka ONB Opovo Katarina Nikolić Ralić.
– Već 26. marta nas očekuje Uskršnja izložba u saradnji sa Osnovnom školom „Dositej Obradović“ i organizaciji naše galerije, tokom aprila priređujemo veliku retrospektivnu izložbu našeg Pavla Dečova, a 22. maja i tradicionalna koletivna izložba umetnika Opštine Opovo, pa koristim priliku da uputim poziv svim umetnicima sa teritorije naše opštine da pripremaju i prijave radove za ovu izložbu, poručila je direktorka opovačke kulturne ustanove.
Izložba Mileta Popova biće otvorena i tokom naredne nedelje, a svi zainteresovani mogu pogledati postavku svakog radnog dana.
NAŠ KOMŠIJA, ŠAMPION U ULTRAMARATONU
Opovo, 17. mart 2018;
Naš sugrađanin, komšija iz Branka Radičevića, Aleksandar Mitić, za neke je samo Saša, za neke poznanik, ali mnogi ne znaju za njegovu strast prema trčanju.
Ultramaratonac, koji u prošlosti nije pipnuo loptu iznenada je kročio na “beskrajnu trkačku stazu“ i započeo korake.
A koliko ih je bilo do sada? Za samo tri godine Aleksandar je pretrčao 9000 kilometara… Verovali, ili ne – to je razdaljina od Opova, pa negde do Tokija, ili na drugu stranu do Sjedinjenih Američkih Država, do Denvera.
Kada smo zakazali intervju telefonom primetili smo da je Aleksandar veoma skroman čovek, koji samo voli da trči. Međutim, ulaskom u njegovu kuću više ništa nije moglo da se sakrije. U ćošku sobe na drvenoj skulpturi okačeno je preko 100 medalja, a ispod stoji gomila pehara.
Već tada je bilo jasno kakav je uspeh napravio Mitić trčeći ultramaratone.
A kako je sve počelo?
– Pre tri i po godine, negde u avgustu 2014. dogurao sam do 90 kilograma. Rešio sam da malo trčim da skinem kilažu. Inače, nikada se u životu nisam bavio sportom. Odmah sam se prijavio na Fruškogorski maraton i istrčao 111 kilometara bez treninga, a trebalo mi je 30 sati. Do sada sam istrčao 113 trka i nikada nisam odustao – počeo je priču Aleksandar Mitić.
Bez dileme je shvatio da želi da se bavi ultramaratonom iako je tada, 2014. imao 47 godina.
– Čuo sam za planinarsko društvo Jelenak iz Pančeva, postao sam njihov član i odmah se uključio u Treking ligu Vojvodine (najpoznatije takmičenje u planinskom trčanju na duge staze). Istrčao sam tri trke od 36, 43 i 49 kilometara. Već 2015. godine istrčao sam svih osam kola Treking lige Vojvodine i u generalnom plasmanu sam bio drugi, a u kategoriji prvi – ispričao je Aleksandar i objasnio da se u ovom sportu ne računa vreme, već broj istrčanih kilometara, kao i razlika u nadmorskoj visini na kojoj se trčalo, pa se bodovi sabiraju.
Mitića je takmičenje u ovoj ligi još više motivisalo da se bavi ultramaratonom.
– Bio sam oduševljen predelima po kojima se trči, Vršačke planine, Fruška Gora, Subotička i Deliblatska peščara, Bukovac… Sve to me je još više motivisalo. Onda sam se 2017. godine uključio i u Treking ligu Srbije. Nastavio sam da uživam u prelepim prizorima Srbije: Sokobanja, Zlot, Lazareva pećina, Jastrebac, samo su neke od destinacija po kojima se trči. To mi je i bila najuspešnija sezona. Istrčao sam 16 trka u obe lige i bio pobednik u generalnom plasmanu i Treking lige Vojvodine i Treking lige Srbije – podsetio se Mitić najvećeg uspeha.
Da upoznamo čitaoce sa pravilima ultramaratona?
– Postoje vremenski limiti za trke, ali se boduju pretrčani kilometri i razlika u nadmorskoj visini na stazi. Tako uvek su u boljoj poziciji oni koji pretrče najviše. Ja se trudim da uvek trčim najduže staze. Na kraju posle svake istrčane trke sportisti dobiju medalju (prim. aut. za ovakve poduhvate i silne kilometre logično je da se svakom trkaču dodeli priznanje). Sabiranjem bodova na kraju dobijamo pobednike.
Koja je najduža trka koju si istrčao?
– Najduža trka bila je na Fruškoj Gori 2017. godine, kada sam istrčao 134 kilometra. Krenuo sam ujutru u devet i stazu prešao za 29 i po sati, a razlika u nadmorskoj visini bila je 6000 metara.
Aleksandar ima uspeha i na međunarodnoj sceni.
– Kao član kluba Maratonac iz Pančeva učestvujem u Balkanskoj trkačkoj ligi. Treći sam u generalnom plasmanu, drugi u kategoriji i imam najviše istrčanih trka. U okviru ove lige trčao sam u Bosni i Hercegovini na Jahorini, u Makedoniji u Skoplju i u Crnoj Gori u Podgorici, gde sam prvi i jedini put dobio novčanu nagradu u iznosu od 22 evra – kroz osmeh je prokomentarisao Mitić.
Ne propušta ni jednu trku (do objavljivanja intervjua Aleksandar je učestvovao na još jednoj trci), ali to sa finansijske strane nije lako izvesti.
– Istrčao sam 25 polumaratona, 19 maratona, 12 ultramaratona od 45 do 65 kilometara i šest ultramaratona preko 100 kilometara. Ipak, svaka trka iziskuje i određeni novac. Da bih učestvovao u Treking ligi moram da platim 300 dinara za svaku trku. Maratoni se plaćaju od 1000-1800 dinara. Za prevoz se organizujemo. Idem svojim kolima do Pančeva, pa odande imam organizovan prevoz sa klubom – još jednom je pokazao skromnost Aleksandar Mitić.
Bez nekih ljudi ne bi mogao da dogura dovde.
– Najveća podrška i oslonac mi je supruga Zorica, svuda ide sa mnom. Moram javno da se zahvalim gazdi iz Reno Save gde radim, koji mi je kupio opremu, kao i direktorima Vesni i Nenadu Stefanovu, koji mi izađu u susret i daju mi slobodan dan kad god mi treba. Takođe i treneru AK Spartak iz Opova Nemanji Stojanoviću, koji mi daje savete kako da treniram. Moji matični klubovi Jelenak i Maratonac iz Pančeva mi omogućavaju da se takmičim u treking i Balkanskoj ligi – završio je priču Mitić.
Na kraju smo Mitiću poželeli mnogo sreće u trčanju i još na hiljade pretrčanih kilometara, uz obećanje da ćemo ga ispratiti na nekom od takmičenja.
Piše: IGOR VUJIĆ
OBLAČNO I HLADNIJE
17.mart, 2018.
Pretežno oblačno, povremeno sa kišom, posle podne i uveče i kratkotrajnim pljuskovima. Vetar umeren, povremeno i jak, jugoistočni. Jutarnja temperatura oko 9 °C, najviša dnevna oko 15 °C.