Intervju sa Borisom Humbalom, novoizabranim predsednikom udruženja pčelara: VIŠE OD HOBIJA
VIŠE OD HOBIJA
Opovo, 29 Januar 2019
Pčelarstvo i uzgoj ovih zanimljivih insekata, proizvodnja meda poznati su ljudima mnogo vekova unazad. Med je bio poznat još u starom Egiptu, a razne kulture širom Sveta koriste ga u ishrani i medicini.
Prvi znaci o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obredno sredstvo u polivanju pragova kuća i žrtvenika. U mešavini sa vinom, med se koristio za polivanje klinova svetih građevina. Med se spominje i u Bibliji i u Kuranu, u spisama mnogih grčkih pisaca.
U Egiptu se med koristio prilikom balzamovanja. U velikom broju domaćinstava upotrebljavao se kao zaslađivač. Zbog svoje dragoceosti služio je i kao sredstvo plaćanja a verovalo se i da životinje hranjene medom predstavljaju poseban dar bogovima.
U Antičkoj Grčkoj med se najčešte koristio kao dar bogovima i dušama umrlih. Grci su smatrali da je Medovina, alhoholno piće sa medom, sveto piće Olimpa.
U Evropi se med koristio najčešće za ishranu, pravljenje maltera i napitaka i kao lekovito sredstvo. U Nemačkoj je tokom 11. veka pivo zaslađivano medom, a nemački feudalci su svoj danak plaćali u pčelinjem vosku i medu.
Na Američkim kontinentima kolonizacijom Španije u 16. veku otkriveno je da su meksički i centralnoamerički domorodci bili iskusni pčelari. Severnoamerički narodi nazivali su evropske pčele za muve belog čoveka (Wikipedia)
Povodom osnivanja Pčelarskog udruženja “Amorfa” u Opovu razgovarali smo sa našim mladim sugrađaninom Borisom Humbalom, novoizabranim predsednikom o pčelama i pčelarstvu, hobiju I ljubavi.
Kada ste prvi put čuli ili zainteresovali za pčelarstvo?
Prva zanimacija pre pčela su mi bile japanske prepelice od kojih sam ubrzo i odustao. Ali proučavanjem prepelica često se kroz tekstove provlačio i med. Kada sam pročitao da su u starom Egiptu gajili prepelice i drzali pčele i da je u jednoj od piramida pronađen med koji je i dalje bio za ljudsku upotrebu. To me je veoma zainteresovalo, nesto o čemu ne moram da razmišljam da li ću i kada prodati.
Kada ste počeli sa prvim košnicama i gde ste i od koga učili?
Počeo
sam da čitam i proučavam pčelarstvo. Posle otprilike dve godine i ne znam
koliko pročitanih knjiga odlučio sam da se okušam u pčelarstvu. Naravno uz
podršku porodice kupio sam svu opremu koja mi je bila potrebna , tada još uvek
nisam bio blizu pčela niti sam video uživo košnicu.
2013. godine u maju, kupio sam šest društava iako nisam znao šta dalje pošto u
blizini nisam znao ni jednog pčelara.
Tada je moj otac videvši da ne znam šta radim zamolio pčelara Radovana
Crnogorca da mi bude mentor. Tako da sam ja našao mentora kojem sam neizmerno
zahvalan što se potrudio oko mene i bio tu kad god mi je bilo potrebno.
Te godine sam uspešno zazimio 14 pčelinjih društava i vrcao prvi med koje su
moje pčele proizvele.
Pčelarstvo je jedan od “zanata” koji je usko vezan za prirodu i životinje, šta nam možete reći zanimljivo o pčelama i njihovoj organizaciji?
Pošto
se dosta vremena provodi u prirodi sam miris svežeg nektara i polena u
košnicama na nas deluje umirujuće.
Takođe, od pčela se moze dosta naučiti. Organizacija je najbitnija stvar u
svakom poslu, u košnici se tačno zna koja pčela šta radi i ona kroz starosno
doba dobija druga zaduženja od čistačica ćelija do negovateljica legla,
primačica nektara,,čistacica košnice,gradnje saća, potraga za novim
pašama, stražarica… Svaki taj posao radi otprilike dva do tri dana, da bi od
dvadesetog dana postala pčela koja sakuplja polen i med i na kraju, u svom
otprilike, četrdesetom danu života ona umire.
Koliko znamo tržište meda i pčelinjih proizvoda je unosno, ali traži i angažovanje, koliko je potrebno vremena i okvirno novca da se započne ovaj “mali biznis”?
Pčelarstvo,
da bi bio biznis, prvo mora da postane hobi koji voliš, tek onda može da se
priča o zaradi. Takođe, u pčelarstvu, ako hoćeš da imaš ne možeš da nemaš kada
je za to potrebno, novca, vremena. Pčele su živa bića koja ne interesuje kada
je tebi plata ili da li ti je prošao ček…
Koliko je potrebno za početak zavisi od samog pčelara šta hoće.
Ukoliko neko želi
da se bavi pčelarstvom iz hobija, potrebno je obezbediti pčelarski
pribor koji nije nešto skup, u celoj priči najskuplje su košnice,pčele i vosak.
Recimo da je cena roja 35-40 eura, košnica sa ramovima od 40-55 eura, vosak za
tu košnicu oko 3kg, po 10eura to je 30 eura, znači za jedan roj je
potrebno okvirno od105-125eura pa puta koliko rojeva ko hoce…
Naravno tu je potreban i sitan pribor bluza, dimilica, pčelarski nož,
rukavice, negde recimo oko 50-70eura
Tada može da se počne sa pčelarenjem, naravno potrebno je odmah razmisljati o
vrcaljci koja je od 150 pa do 500 i vise eura
i napominjem da se pčelarski alat ne posuđuje drugima.
Ima li pomoći porodice u ovom poslu, deca se uče, supruga pomaže?
Trenutno
imam dva pčelinjaka sa oko 100 društava, kao u svakom poslu uvek dobro dođe
dodatni par ruku. Meni dosta pomaze porodica, otac, brat po neki drugar kada se
seli na pašu, kada se vrca med u pomoc mi dođe i majka, deca su obavezno
svojevoljnu tu, neko od prijatelja naravno i supruga. Da nemam pomoć i podršku
porodice ne bih mogao da postignem da radim sa tolikim brojem društava.
I da razbijem predrasude od 100 košnica se ne može živeti, ali je dobro kao
dodatni prihod.
Osnovano je udruženje izabran si za predsednika, kakav je odziv i kakvi su planovi?
Da, osnovano je Pčelarsko društvo “Amorfa Opovo”, samo udruženje će promovisati pčelarstvo, da zapčelarimo što više ljudi, obezbedimo svakom mladom pčelaru mentora, jednostavno da ima gde da se obrati za savet.
Takođe, u planu nam je da udruženje pristupi Savezu Pčelarskih Organizacija Srbije, Savezu Pčelarskih Organizacija Vojvodine kao i asocijaciji pčelara Banata koja je trenutno u fazi osnivanja.
Želja nam je da imamo ciklus zimskih predavanja, organizovanja eskurzija poseta drugim pčelarima i pčelinjacima, planiramo da afirmišemo i predstavimo prednosti sadnje medonosnog billja…
