EKSPLOZIJA, GORI BENZINSKA PUMPA NA ULASKU U PANČEVO
Oko 13 sati u blizini pumpe na Jabučkom putu izbio je požar. Za
sada se ne zna uzrok požara, a prema nezvaničnim informacijama gori magacin iza
pumpe.
Vatrogasci
pokušavaju da ugase vatru.
Svedoci kažu da su požaru prethodile dve detonacije
Danas oko 13 časova izbio je požar na benzinskoj pumpi preduzeća Pan Ledi na Jabučkom putu u Pančevu. Prema informacijama dobijenim od Hitne pomoći i zaposlenih na pumpi u nesreći nije bilo povređenih. Vatra je buknula na kamionskom punilištu za metan, i u njemu je izgorelo nekoliko kamiona kojima se ovaj gas transportuje, kao i skladište iza punilišta. Tokom požara začulo se nekoliko eksplozija.
Vatrogasne jedinice iz Pančeva i Beograda bore se sa vatrom koju su uspeli da lokalizuju, ali je još uvek je nisu ugasili.
Saobraćaj na putevima od Pančeva prema Opovu i Kovačici je u prekidu iz bezbednosnih razloga.
Povodom obeležavanja Svetskog dana prve
pomoći na platou ispred osnovne škole u Opovu, aktivisti Crvenog krsta Opovo
održali su krataku obuku u kojoj su prisutnim učenicima pokazali osnovne
tehnike u pružanju prve pomoći.
Svetski
dan prve pomoći u 2019 godini skreće pažnju na to da prva pomoć treba da bude
dostupna svima, bez obzira na rasu, pol i uzrast, na pripadnost bilo kom društvenom
sloju ili grupi. U prvoj pomoći ne sme
biti diskriminacije, ne sme biti marginalizovanih grupa, ne sme biti
nevidljivih i zaboravljenih kategorija ljudi u društvu.
Svako
od nas može biti u prilici da mu je potrebna prva pomoć. U isto vreme svako od
nas može da nauči da pruži prvu pomoć. Nisu potrebni ni čarobni štapić, ni
supermoći da biste postali nečiji heroj. Potrebni su samo znanje i odvažnost da
ga primenite u trenutku kada je potrebno.
Prva
pomoć spasava živote i svako od nas može postati heroj. Na ovaj način želi da
se pokrene inicijativa subjektima društvene zajednice koji donose odluke o
neophodnosti da sticanje znanja iz prve pomoći ponovo postane obaveza i deo
obrazovnog sistema, ali ne kao forma već suštinski.
Godišnje
više od 14 miliona ljudi nauči kako da pruži prvu pomoć u okviru organizacija
Crvenog krsta širom sveta. Svako od nas može biti u prilici da treba prvu
pomoć, ali svako od nas, takođe, može da nauči da pruži prvu pomoć. Prva pomoć
je gest humanosti i podrazumeva znatno širi pojam od skupa naučenih veština i
tehnika. Prva pomoć je nekada čin spasavanja života, ali je takođe odraz
humanosti, alturizma i osećaja za potrebe drugih ljudi.
U
Srbiji postoje pozitivna zakonska rešenja koja regulišu pravo i obavezu
građana, organizacija i šire društvene zajednice kada je u pitanju prva pomoć.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije nalaže da je svaki građanin dužan
da pruži prvu pomoć povređenom ili
bolesnom u hitnom slučaju u granicama svojih znanja i mogućnosti. Pravo i
obaveza pružanja prve pomoći uređeni su i zakonima koji se odnose na bezbednost
saobraćaja i bezbednost i zdravlje na radu. Dostupnost prve pomoći neophodna je
u svim okolnostima gde je povećan rizik za nastanak povreda.
Za
više od 90% spašenih života u masovnim nesrećama zaslužni su obični ljudi koji
su se zatekli na licu mesta, umeli i želeli da pomognu i poneli se kao pravi
heroji u kritičnim trenutcima. Znanje iz prve pomoći bi trebalo da budu deo
zdravstvene kulture građana.
Nesreća
nije uvek predvidiva.One se može dogoditi bilo kada, na bilo kom mestu i svako
može biti pogođen. Znanje iz prve pomoći može da osnaži svakoga od nas i da nas
učini sposobnim da nekome spasemo život. Prva pomoć je prva karika u lancu
sspasavanja života u nesrećama. Obuka građana za pružanje prve pomoći čini
društvenu zajednicu bezbednijom i snažnijom, odnosno spremnijom za različite
vrste izazova u smislu prirodnih nepogoda ili drugih vrsta nesreća koje se
događaju u savremenom svetu.
Nacionalna
služba za zapošljavanje obaveštava javnost da će u četvrtak, 12. septembra
2019. godine isplatiti posebnu novčanu naknadu za avgust 2019. godine, uplatom
na tekuće račune korisnika kod poslovnih banaka.
U
Kruševcu je 7. i 8. septembra održano finale Kupa Srbije za mlađe juniore gde
je sve što vredi u Srbiji u ovom uzrastu učestvovalo u takmičenjima. Atletičari
opovačkog Spartaka I ovog puta su ostvarili odlične rezultate.
Boris Mojsa je trčao trku života na 800m. Boris
je u dogovoru sa svojim trenerom napravio taktiku pre trke, a to je bilo da ide
na lični rekord pa kako bude. Boris je od samog starta nametnuo žestok ritam,
znao je šta hoće i u uzbudljivoj završnici sa žestokim finišom od 150m pre
cilja sa Aleksom Milanovićem atletilčarem “Morave” iz Ćuprije vodio
lavovsku borbu. Oba atletičara su bila odlična, tako da je o pobedniku odlučio
foto finiš i iz ovog dvoboja kao pobednik je izašao naš atletičar Boris Mojsa
sa novim ličnim rekordom koji sada iznosi 1:56,09, što je za svega 9 stotinki
do norme za Evropsko prvenstvo koje će biti naredne godine u Italiji.
Prvog dana Boris je nastupio i u trci na 400m,
gde je takođe bio izvanredan i osvojio drugo mesto sa takođe postavljenim
ličnim rekordom 51,02. I u ovoj trci je morao da odlučuje foto finiš, tako da
je pobednik u ovoj disciplini imao bolji rezultat od Borisa za svega 6
stotinki.
Na ovaj način Boris je zaokružio sve titule na
800 metara u ovoj godini – prvak Srbije u dvorani, na otvorenom i pobednik kupa
za mlađe junior.
Još jedan
lični rekord postavio je Stefan Jovanov u bacanju kugle gde je osvojio drugo
mesto, bacivši kuglu (5kg) 14,61m. Da napomenemo, Stefan je još pionir i da se
takmičio sa dve godine starijima od sebe i da je u finale ušao kao peti, ali je
pokazao borbenost i prisebnost onda kada je to najviše potrebno.
Tamara Radin
je zauzela 4. mesto u trci na 800m, rezultatom 2:26,24. Tamara je dala sve od
sebe, ali od nje možemo očekivati mnogo bolje rezultate tek sledeće godine.
“Moram da
kažem da sam prezadovoljan rezultatima koji su moji atletičari ostvarili, da se
u klubu ozbiljno radi i da imamo odličan potencijal koji treba i dalje
razvijati i usmeravati, Boris je blizu norme za Evropsko prvenstvo, svega 10
stotinki, a treba je ispuniti sledeće godine, tako da imamo dovoljno vremena za
to, što bi bio veliki uspeh kako za naš klub tako i za našu sredinu. Naredna
takmičenja koja nas očekuju su finale Kupa Srbije za starije pionire ovog
vikenda u Sremskoj Mitrovici i Prvenstvo Srbije za mlađe pionire koje će biti
održano narednog vikenda u Kruševcu.
Na osnovu podataka dostavljenih Institutu za javno zdravlje
Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i laboratorijskih kriterijuma na teritoriji
Republike Srbije za poslednje dve nedelje registrovano je šest slučajeva
obolevanja od groznice Zapadnog Nila, odnosno, do 10.09.2019. godine
prijavljeno je ukupno 13 slučajeva sa jednim smrtnim ishodom koji se može
dovesti u vezu sa obolevanjem od groznice Zapadnog Nila, u Beogradu, kod osobe ženskog pola,
starosti 84 godine, sa pridruženim hroničnim oboljenjima.
Slučajevi su prijavljivani sa
teritorije Grada Beograda (9), Severnobanatskog (1), Kolubarskog (1),
Podunavskog (1) i Braničevskog (1) okruga.
Groznica Zapadnog Nila je
sezonsko oboljenje, odnosno oboljenje koje je najviše zastupljeno u periodu
najveće aktivnosti vektora – komaraca. Prvi oboleli se registruju uglavnom u
drugoj polovini jula meseca, a najveći broj obolelih osoba se prijavljuje tokom
avgusta meseca. Da bi slučaj infekcije virusom Zapadnog Nila bio potvrđen kod
pacijenta, uz ispoljenu kliničku sliku neuroinvazivnog oblika bolesti
(meningitis, encefalitis, meningoencefalitis), neophodno je da se potvrdi
prisustvo odgovarajućih antitela u likvoru kod obolelog pacijenta.
Do 05.09.2019. godine u zemljama
Evropske unije u humanoj populaciji registrovano je 226 slučajeva obolevanja od
groznice Zapadnog Nila, i to u: Grčkoj (156), Rumuniji (25), Kipru (14),
Italiji (14), Mađarskoj (11), Bugarskoj (4), Austriji (1) i Francuskoj (1). U
Turskoj je prijavljeno sedam slučajeva i u Severnoj Makedoniji jedno obolevanje
od groznice Zapadnog Nila. U istom periodu u zemljama EU registrovani su smrtni
ishodi koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od groznice Zapadnog Nila, i
to u: Grčkoj (14), Rumuniji (3) i Kipru (1) i Italiji (1).
