OPOVO, 29. septembar 2025 – Opovčane su ove sedmice pratili brojni problemi. Usled povreda i bolesti prvotimaca tako da su na gostovanje u Pančevo otišli u kombinovanom sastavu što se odrazilo i na rezultat. Domaći Voja Gačić je iskoristio situaciju i porazio Omladinac 8:0.
OPOVO, 29. septembar 2025
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj” sa cilјem da poveća svest o zdravlјu srca, podsećajući lјude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlјu srca i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.
Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost). Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilјa Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći lјudima širom sveta da vode bolјi i zdraviji život sa zdravim srcem.
Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili KVB, uklјučujući:
Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
Uvođenje poreza na hranu koja sadrži transmasti u cilјu smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solјu;
Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilјu povećanja fizičke aktivnosti;
Izradu strategije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.
Epidemiološka situacija u Srbiji 2023. godine
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2023 godine u Srbiji je umrlo je 48.277 osoba (22.422 muškaraca i 25.855 žena). Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 49,8% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Tokom 2023. godine, u strukturi smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova vodeće mesto pripalo je ostalim bolestima srca i krvnih sudova (37,1%), nakon čega je sledila smrtnost od ishemijskih bolesti srca i cerebrovaskularnih bolesti (35,0%), a smrtnost od hipertenzivne bolesti bila je na trećem mestu (22,4%).
Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći javnozdravstveni problem u razvijenim zemlјama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemlјama u razvoju. U AKS spadaju akutni infarkt miokarda i nestabilna angina pektoris. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2023. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 21.625 slučajeva. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 80,5%, a nestabilna angin pektoris kod 19,5% obolelih. Incidencija AKS iznosila je 207,9 na 100.000 stanovnika. Od ovog sindroma 2023. godine u Srbiji je umrlo 4255 osoba. Stopa smrtnosti od AKS iznosila je 36,7 na 100.000 stanovnika.
Podaci o obolevanju i umiranju od KVB u Vojvodini, 2022. godine.
Ukupno registrovani morbiditet u službi opšte medicine u Vojvodini, tokom godine, iznosio je 2.673.245 obolјenja, pri čemu je vodeća grupa „bolesti sistema krvotoka“ (15,6%).
U službi medicine rada ukupno registrovan morbiditet iznosio je 276.162, a jedna od tri vodeće grupe bolesti jesu, takođe, bolesti sistema krvotoka (13%).
U službi opšte medicine i službi medicine rada vodeća dijagnoza je bila esencijalna arterijska hipertenzija.
Od bolesti sistema krvotoka umrlo je 14.085 osoba, a specifična stopa mortaliteta je iznosila 80,9 na 10.000 stanovnika. Među bolestima sistema krvotoka najzastuplјeniji uzrok smrti su bile bolesti povišenog krvnog pritiska zbog kojih je umrlo 4.449 osoba (31,6%), druge bolesti srca (I26-I51) od kojih je umrlo 3.826 osoba (27,2% svih uzroka iz bolesti sistema krvotoka) i ishemijska bolest srca od koje je umrlo 2.800 osoba (19,9%).
Epidemiološka situacija u Južnom Banatu
Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u Južnobanatskom okrugu. Na osnovu podataka Zavoda za javno zdravlјa Pančevo posmatrajući poslednjih pet godina, u našem okrugu, samo od akutnog koronarnog sindroma (AKS) godišnje je prosečno obolevalo 865 i umiralo 158 osoba.
Na osnovu do sada prikuplјenih podataka u 2024.godini registrovano je 729 obolelih od AKS i to 650 infarkta miokarda (89,2%) i 79 nestabilne angine pektoris (10,8%).
Od infarkta miokarda u našem okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene (odnos 60:40). Srčani udar se najčešće registruje kod muškaraca posle 55 i kod žena posle 60 godine života, međutim dijagnozu ove bolesti, ne tako retko dobiju i znatno mlađe osobe, vać sa 30-40 godina (u 2024.god. infarkt je registrovan kod dva muškarca koji su uzrasta 25-29 i 30-34 god).
Od AKS u Južnom Banatu u poslednjem petogođu, godišnje je prosečno umiralo 158 osoba i to uglavnom od infarkta miokarda (99%). Na osnovu do sada prikuplјenih podataka u 2024.godini 152 osobe su umrle od infarkta miokarda i 7 od nestabilne angine pektoris. Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60 god. i žena posle 65 godine života, ali se registruje i kod malađih, već u uzrastu sa 45 godina.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).
SAVETI DA SAČUVATE VAŠE SRCE
Budite mudri u izboru hrane i pića
– Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
– Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
– Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
– Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
– Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti.
– Pravite kod kuće zdrave obroke.
Budite fizički aktivni – Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelјi.
– Prošetajte do posla ili prodavnice.
– Koristite stepenice umesto lifta.
– Uklјučite se u neki sport ili ples.
– Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
– Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
– Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
– Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
– Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).
Recite „ne” pušenju
To je najbolјa stvar koju možete da uradite za pobolјšanje zdravlјa vašeg srca.
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.
Prestankom pušenja, pobolјšaćete svoje zdravlјe i zdravlјe vaših najbližih.
Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.
Kada čujete da je škola u vašem kraju zatvorena zbog renoviranja, ili da dom zdravlja neće raditi nekoliko meseci jer se sređuje, prva reakcija većine građana obično je – koliko to košta i zašto to traje tako dugo? Ta pitanja su potpuno opravdana, jer se takvi radovi finansiraju upravo iz naših poreza. Ipak, retko ko zna šta se zaista krije iza cifara koje vidimo u budžetu i zbog čega se rokovi stalno pomeraju.
Renoviranje javnih objekata nije samo pitanje farbe i novih prozora. To je proces u kojem se prepliću izbor materijala, zakonske procedure, nepredviđeni kvarovi i pritisci da se sve završi što pre. Ako želite da razumete zašto se na kraju plaća više i čeka duže, važno je da znate šta se sve dešava iza zatvorenih vrata gradilišta i kancelarija.
Zašto materijali prave razliku u budžetu?
Građani često misle da se prilikom renoviranja biraju skuplji materijali kako bi se potrošilo više novca. Ali realnost je drugačija. Kada se recimo postavi izdržljiv i prirodan parket u fiskulturnoj sali, on može trajati decenijama i izdržati hiljade učenika koji svakodnevno prolaze kroz tu salu.
Da se umesto toga izabere jeftiniji laminat, on bi već nakon nekoliko godina morao da se menja, što znači novi trošak i novo zatvaranje sale.
Drugim rečima, ulaganje u kvalitetne materijale nije rasipanje, već ušteda na duge staze. Najveća greška je kada se štedi na stvarima koje moraju trajati, jer se posle plaća još više. Zato je važno da građani znaju da izbor skupljeg rešenja često znači sigurnost da objekat neće opet morati da se renovira za pet godina.
Važno je i da znate da škole, bolnice i sportske hale moraju da zadovolje stroge propise o bezbednosti i higijeni. To dodatno podiže cenu radova, ali to su standardi koje svi mi očekujemo – da naša deca budu bezbedna, a pacijenti u zdravom okruženju.
Zašto sve ide sporo?
Jedan od glavnih razloga zašto renoviranja kasne jeste procedura javnih nabavki. Zakon kaže da se izvođači radova i dobavljači materijala moraju birati kroz konkurs. Ideja je dobra – da se spreči korupcija i da se pronađe najbolja ponuda. Ali u praksi to često znači mesecima čekanja, gomilu papirologije i poništene tendere.
Problem je i u tome što se posao često dodeljuje onome ko ponudi najnižu cenu. To na papiru deluje dobro, ali u stvarnosti može da znači da posao dobije firma koja nema dovoljno radnika ili iskustva. Rezultat? Kašnjenja, nekvalitetni radovi i dodatni troškovi. Građani to vide kao „prelivanje novca“, ali u pitanju je sistem koji više vodi računa o formi nego o suštini.
Važno je znati da se i najbolja namera može pretvoriti u problem ako procedura traje predugo. Za to vreme, objekat ostaje zatvoren, a ljudi ostaju bez usluga koje su im potrebne. Javne nabavke štite transparentnost, ali istovremeno usporavaju ceo proces – i tu leži jedan od najvećih problema sistema.
Šta se otkrije tek kad počnu radovi?
Mnogo puta ste čuli da je renoviranje poskupelo jer su se „otkrili dodatni problemi“. I to deluje kao izgovor. Međutim, istina je da se dok zidovi ne počnu da se ruše i podovi da se skidaju – ne može uvek znati pravo stanje objekta.
U starim zgradama često se pronađu dotrajale instalacije, vlaga u zidovima ili konstrukcijske pukotine. Ako se ti problemi ne reše odmah, sve novo što se ugradi propada za nekoliko godina. Na primer, ako se otkrije da su elektroinstalacije potpuno neupotrebljive, one moraju da se zamene, iako to nije bilo predviđeno u početnom planu.
To znači više vremena i više novca, ali i sigurnost da objekat neće biti opasan za korišćenje.
Iako zvuči kao loše planiranje, ovakvi problemi su deo realnosti svakog ozbiljnog renoviranja. Građani treba da znaju da ti „skriveni kvarovi“ često nisu izmišljeni, već su posledica decenija neodržavanja javnih zgrada.
Kada politika diktira brzinu?
Jedna od stvari koje najviše nerviraju građane jesu stalna pomeranja rokova. Često se radovi obećaju do početka školske godine ili do važnog datuma, pa se na kraju kasni mesecima. Razlog tome nije samo loša organizacija – često je u pitanju politički pritisak.
Da bi se pokazali rezultati pred izbore ili pred neku svečanost, obećavaju se rokovi koji nisu realni. Izvođači onda rade u nemogućim uslovima, a građani dobijaju objekat koji ili nije završen na vreme, ili je urađen brzopleto. Građani plaćaju cenu preambicioznih obećanja.
Pored toga, i vremenski uslovi igraju ogromnu ulogu. Zimi mnogi radovi ne mogu da se izvode, a u proleće i leto firme su preopterećene. Jedna kišna nedelja može da pomeri ceo projekat. Kada se na to doda administracija i javne nabavke, jasno je zašto realni rokovi retko odgovaraju onima koje slušamo u vestima.
Gde zapravo odlazi novac?
Kada čujemo da renoviranje košta nekoliko miliona evra, većina ljudi pomisli da je novac otišao na skupu fasadu ili luksuzne materijale. Ali struktura troškova je daleko složenija. Novac se raspodeljuje na projektovanje, nadzor, radnu snagu, poreze i nepredviđene radove.
Projektna dokumentacija i zakonski nadzor mogu koštati stotine hiljada evra, jer su obavezni po zakonu. Plata građevinskih radnika i majstora danas je veća nego pre, jer ih na tržištu nema dovoljno. To znači da cena radne snage raste, što se odražava na konačan račun.
Građani to retko vide, ali veliki deo novca ne ide na materijale, već na „nevidljive“ stavke.
Zbog toga je transparentnost ključ. Ako se građanima pokaže precizno gde ide svaki dinar, smanjiće se prostor za sumnje i kritike. Ali dokle god taj uvid izostaje, javnost će i dalje verovati da se novac troši neracionalno.
Renoviranje javnih objekata nije jednostavna priča o majstorima i materijalima. To je složen proces u kojem se prepliću zakoni, politika, nepredviđeni kvarovi i realni tehnički problemi. Građani često vide samo kašnjenje i cifru, ali iza toga stoji mnogo složeniji mehanizam.
Ako želimo da budemo realni, moramo prihvatiti da je obnova starih zgrada nužna i da kvalitet košta. Ali isto tako, imamo pravo da tražimo veću transparentnost i realnije rokove, jer upravo mi plaćamo te radove.
OPOVO, 28. septembar 2025 – U organizaciji Rukometnog kluba „Mladost“ u Opovu je održan 4. memorijalni turnir „Đura Kanački“ na kojem su pored domaćina učestvovale i ekipe RVK Voždovački, ORK Crepaja, Lehel iz Mužlje i ŽRK Jabuka.
Ovaj memorijalni turnir posvećen je Đuri Kanačkom, osnivaču kluba, sportkom radniku i treneru koji je Mladost vodio 41 godinu, kome su učesnici turnira i prisutni gledaoci minutom ćutanja odali poštu.
Početak ove sportske manifestacije pripao je najmlađima koji su igrali mini rukomet na mini terenu, a nakon njih nastupile starije devojčice (Ž12).
Na kraju turnira na teren su izašli veterani koji su odigrali revijalnu utakmicu.
OPOVO, 28. septembar 2025 – U organizaciji Rimokatoličke crkvene opštine Opovo, a pod pokroviteljstvom Udruge banatskih Hrvata i Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske održana je druga po redu gastronomska manifestacija Cro kuhinja – Okusi Banata.
Bolje organizovana nego premijerne prošle godine, manifestacija je okupila veliki broj građana Opova ali i gostiju iz cele Vojvodine. U kulinarskom delu programa učestvovalo je devet ekipa: iz Starčeva, Pančeva, Petrovaradina, Mužlje, Golubinaca, tri ekipe su iz Opova i jedna iz Sefkerina. Kuvao se gulaš, a domaćin je pripremao testeninu i salatu.
Predsednik Upravnog odbora Rimokatoličke crkvene opštine Opovo Željko Horvat izrazio je zadovoljstvo odzivom i posetom istakavši da ova manifestacija pledira u cilju turističke afirmacije naše opštine.
Gosti iz Petrovaradina su zadovoljni prijemom u Opovu, a dame iz mužljanske ekipe su rekle da muškarci kuvaju, a ženski deo ekipe je tu da nadgleda i zapoveda.
Lepa manifestacija koja je okupila sve građane naše opštine bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, a završila se zajedničkim ručkom iz devet kotlića. A koji je gulaš bio najbolji, o tome neka svoj sud daju oni koji su probali.
