BEOGRAD, 21. februar 2021 – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije saopštilo je danas, povodom obeležavanja 21. februara – Međunarodnog dana maternjeg jezika, da je u našoj zemlji u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 11 jezika nacionalnih manjina.
Generalna skupština UNESKO 1999. godine proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
UNESKO ukazuje na to da je jezička raznolikost sve ugroženija i da preko 40 procenata svetskog stanovništva nema pristup obrazovanju na jeziku koji govori ili razume.
U cilju podizanja svesti o značaju očuvanja maternjih jezika tema Međunarodnog dana maternjeg jezika ove godine je „Negovanje višejezičnosti za uključivanje u obrazovanje i društvo“.
Vođena idejom da posredstvom još jednog međunarodnopravnog akta, posvećenog zaštiti i unapređenju manjinskih jezika, doprinese zaštiti i očuvanju multikulturalizma i višejezičnosti u Srbiji i Evropi, naša zemlja je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope. Ratifikacijom Povelje Srbija se obavezala da štiti sve manjinske jezike koji se tradicionalno koriste na našoj teritoriji.
Manjinski jezici koriste se u obrazovanju, medijima, upravnim i sudskim postupcima, ekonomoskom, društvenom i kulturnom životu.
Svesna značaja obrazovanja na maternjem jeziku u kontekstu očuvanja jezika nacionalnih manjina, Srbija obezbeđuje, osim na srpskom jeziku, celokupno obrazovanje na maternjem jeziku na još osam jezika, i to albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom.
Osim toga, još osam jezika se izučava u okviru nastavnog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture – bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik. Približno 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima obrazovanja.
Pravo na informisanje na jeziku nacionalne manjine se ostvaruje putem štampanih i elektronskih medija. Na manjinskim jezicima se izdaju novine, časopisi, publikacije, zbornici, a elektronski mediji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina.
U Srbiji je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 11 jezika nacionalnih manjina (albanski, bosanski, bugarski, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki) na celoj teritoriji 42 jedinice lokalne samouprave.
Pored toga, toga vlaški i romski jezik su u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima.
Kada je u pitanju srpski jezik, domaći lingvisti upozoravaju na to da se naš jezik našao pred sve većom najezdom engleskog i da je ugrožen u meri u kojoj su to čak i neki svetski jezici – francuski, nemački, italijanski.
Opovčani upisali prvu prvenstvenu pobedu OPOVO, 21. februar 2021 – Podmlađeni sastav Opova 99 konačno je u 14. kolu međuregionalne lige KSV Sever D zabeležio prvu prvenstvenu pobedu. Opovčani su kao domaćini u Kačarevu savladali ekipu Neolita iz Starčeva rezultatom 86:57 (24:13; 22:15; 19:19; 21:10).
Rezultati opovačkih atletičara na Prvenstvu Srbije za mlađe juniore u dvorani
OPOVO, 21. februar 2021 – Na Prvenstvu Srbije za mlađe juniore u dvorani nastupila su tri Spartakova atletičara. Kao što smo juče objavili, Stefan Jovanov je pobedom u disciplini bacanja kugle i novim ličnim rekordom u dvorani (17,77m) objedinio titule za mlađe i starije juniore i overio normu za evropsko prvenstvo koje se održava krajem avgusta u italijanskom gradu Rijetiju.
U istoj disciplini nastupio je i Boris Jovičin, koji je sa rezultatom 11,82m osvojio sedmo mesto. Treći Spartakov atletičar Miloš Milkovski nastupio je u disciplini skok u vis i sa preskočenih 165cm zauzeo je deveto mesto.
„Stefan je bio na visini zadatka i opravdao je ulogu favorita. Cilj nam je bio da potvrdimo normu za učešće na evropskom prvenstvu, kako ne bismo imali dodatni pritisak da to činimo u ostatku sezone, tako da sada rasterećeniji možemo trenirati za seonu na otvorenom. Njega očekuje zimski bacački kup koji će biti održan sredinom marta i nastupiće u dve kategorije: za mlađe i starije juniore u disciplinama bacanje kugle i diska. Boris i Miloš su dosta podbacili tako da njihovim nastupom i nisam zadovoljan, uočili smo greške i biće ispravljene u narednom period”, izjavio je nakon takmičenja trener Spartaka Nemanja Stojanović.
Jovanov objedinio juniorske titule i overio normu za evropsko prvenstvo
BEOGRAD, 20. februar 2021 – Atletičar opovačkog Spartaka i reprezentativac Srbije Stefan Jovanov potvrdio je dominaciju u juniorskoj konkurenciji. On je na državnom prvenstvu za mlađe juniore u dvorani hicem od 17,77 metara, uz dvoranski lični rekord, osvojio zlatnu medalju i tako objedinio titule državnog prvaka i u mlađoj i u starijoj juniorskoj kategoriji.
Ovim rezultatom Stefan je overio vizu za odlazak na Evropsko atletsko prvenstvo koje će se održati krajem avgusta u italijanskom gradu Rijetiju.
-Pa, evo idem u baštu da okopam. Baš se raširio korov, a pre nedelju dana sam sve već bila oplevila.
Poznata svakogodisnja priča za svakog baštovana. Ti neuništivi korovi!
A možda ipak nisu toliko besmrtni, ti korovi…
Pre svega treba da promenimo svoj stav. Nećemo da se borimo sa korovima nego da ih držimo pod kontrolom.
Ništa u prirodi nije idealno, pa ne mora ni naša bašta. Nema potrebe da korov koji izviruje negde na kraju bašte troši naše zdravlje i kvari raspoloženje.
A korovi znaju da budu i zanimljivi! Na primer, rastavić i bokvica govore nam o tome da je zemljište kiselo ili slabokiselo. Ako korovi cvetaju i formiraju seme tek na kraju leta – zemljištu nedostaje humus. A svima poznati maslačak, koji raste pored krastavca, pospešuje sazrevanje plodova.
Da se ne udubljujemo u biologiju, korove ćemo uslovno podeliti na jednogodišnje i višegodišnje.
Jednogodišnji ceo svoj životni ciklus prolaze za jednu godinu. Na kraju svog veka bacaju semena i nestaju do sledeće sezone.
I pored toga što se svako od nas maksimalno trudi da ne dođe do formiranja semena, odakle u našim baštama toliki korov svakog proleća? Odgovor je i više nego jednostavan i leži na povrišini, u stvari u dubini zemlje.
Na svakih 20-30 cm zemlje nalazi se sloj semena korova. Zaliha će biti dosta za narednih 50 godina. Za jednu sezonu mi maksimalno suzbijamo jednogodišnje korove. Ali u jesen, uz pomoć traktora ili ašova vadimo iz dubine zemlje sledeću turu. I tako iz godine u godinu. Praktično sami sebi obezbeđujemo siguran posao za sledecu sezonu.
Višegodišnji korovi razmnožavaju se kako semenima, tako i deljenjem korena. Vredni baštovani uz pomoć motike i pluga svojeručno množe višegodišnje korove na za njih najbolji način – seku koren na delove.
Vreme je da promenimo način kontrole korova, a ujedno i poštedimo svoja leđa.
Glavni neprijatelj svakog korova je malč ili bilo kakvo pokrivanje zemlje. U takvim uslovima korovi nemaju gde da rastu, pa vremenom koren koji je ostao bez hrane od zelenog dela ugine. U početku korovi će se probijati kroz malč, ali svakim danom biće ih sve manje. U mojoj bašti problem sa jednogodišnjim korovima bio je rešen već početkom jula.
Višegodišnji korovi u slučaju malčiranja počinju da sele koren bliže površini zemlje – problem čupanja njihovih dugačkih korenova rešava se sam.
Obzirom na takvu njihovu osobinu može da se upotrebi još jedna stara metoda za raščišćavanje određenog prostora. Deo zemlje pokriva se u proleće starim tepihom, baš onim što je spremljen za bacanje, pritiska se i ostavlja do jeseni. Posle uklanjanja tepiha sav koren će se nalaziti na površini zemlje, na nama je samo da ga skupimo.
Omiljeno sredstvo mnogih baštovana, herbicidi, ne mogu se zaboraviti. Sve više se primećuje da u malim baštama i nisu baš delotvorni. Zašto? Jednostavno zato što nisu namenjeni za takve bašte. Zadatak herbicida je da uspori rast korova kako bi osnovna kultura izrasla dovoljno visoko da joj korovi ne smetaju. U klasičnoj bašti, gde rastu relativno niske kulture to nije slučaj, jer korovi stalno smetaju. Samim tim i herbicidi nemaju šta da rade u takvim baštama.
O još jednom neprijatelju korova – sideratima sledi…
