KRIVOLOV I UNIŠTAVANJE PRIRODNIH STANIŠTA NAJVEĆA PRETNJA
Opovo,
3. mart 2020;
Svetski dan divljih vrsta koji se svuda u svetu obeležava 3. marta, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija ustanovila je 2013. godine, sa ciljem da se ukaže na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa. WWF, svetska organizacija za prirodu, upozorava na drastično smanjenje raznovrsnosti živog sveta na planeti, jer se za manje od dve generacije, brojnost populacije kičmenjaka duplo smanjila. „Razlozi su brojni, među njima najznačajniji su uništavanje staništa vrsta i njihovo prekomerno korišćenje. U izveštaju „Nije na prodaju“ WWF poziva na strože mere kako bi se zaustavio zabrinjavajući trend porasta ilegalne trgovine i međunarodnog prometa divljim vrstama, pozivajući se na Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES)”, izjavila je direktorka WWF programa u Srbiji Duška Dimović. Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) više od 30% procenjenih vrsta je pred pretnjom izumiranja. Među najugroženijima su i jesetarske vrste, na čijoj zaštiti radi WWF u Srbiji kroz projekat “Život za dunavske jesetre”. Donji tok Dunava u našoj zemlji jedno je od poslednjih staništa ovih jedinstvenih riba koje potiču iz doba dinosaurusa.
“Uništavanje staništa, ilegalan i prekomeran ribolov jesetri, uglavnom zbog visoke cene kavijara na crnom tržištu, su među glavnim uzrocima izumiranja jesetri. Njihova populacija opala je za čak 70% tokom prošlog veka i usled izgradnje hidrocentrala duž sliva Dunava, čime su prekinuti migratorni putevi neophodni za mrešćenje jesetri”, ističe koordinatorka projekta “Život za dunavske jesetre” u Srbiji Vesna Maksimović. Inače, datum obeležavanja Svetskog dana divljih vrsta (3. mart) podudara se sa datumom potpisivanja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), koju je Srbija ratifikovala 2001. godine i za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine. Podaci tog Ministarstva pokazuju da je od 2010. godine u našoj državi zaplenjeno više od 2000 primeraka divljih vrsta životinja. Najviše se krijumčare gmizavci, ptice i krupni sisari poput lavova, medveda i vukova. Nažalost, krijumčarene životinje se često ne mogu pustiti nazad u prirodu, jer njihovo poreklo nije moguće utvrditi ili se radi o primercima koji potiču iz zatočeništva. Najveći deo njih zbrinjava se u zoološkim vrtovima ili specijalizovanim prihvatilištima za divlje životinje. Povodom Svetskog dana divljih vrsta, u sredu 14. marta u dvorani Kulturnog centra Beograda održaće se tribina o ugroženim divljim vrstama u Srbiji, koju organizuje Festival nauke. Od 18 časova na tu temu će diskutovati direkorka WWF programa u Srbiji Duška Dimović, dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Moderator tribine je Rambo Amadeus, poznati muzičar i ekološki aktivista. Nakon tribine, prisutni će moći premijerno da pogledaju najbolji dokumentarni film u 2017. godini o slavnoj britanskoj naučnici dr Džejn Gudal, čija istraživanja su iz korena promenila naša saznanja o svetu šimpanzi. Film „Džejn“ rađen je u produkciji „Nacionalne geografije“.
FEBRUARSKI BROJ U DIGITALNOM IZDANJU Opovo, 3. mart 2020; Februarski broj Opovačkih novina (broj 192) možete pročitati i u digitalnom izdanju na našem internet portalu “Glas Opova” na sledećem linku:
Nakon
klasike, opere, kancona, starogradske i pop rok muzike, Kulturni centar Opovo
predstavlja muzičkim sladokuscima ansambl „Libercuatro“, koji izvodi tango
muziku. Nešto zaista novo i pre svega kvalitetno. Termin koncerta je 9. mart
(ponedeljak) u 20:00 časova. Ulaznice po ceni od 300 dinara mogu se kupiti u
prostorijama Opštinske narodne biblioteke i Kulturnom centru Opovo.
Projekat
tango ansambla Libercuatro “Tango kroz vreme” nastao je iz ideje da
se širem auditorijumu predstavi tango muzika i ova specifična kultura koja je
2009. godine uvrštena na UNESCO-vu listu kulturnog nasleđa. Libercuatro je
jedan od vodećih kamernih ansambala u Srbiji sa bogatom koncertnom aktivnosti u
zemlji i inostranstvu, a karakteriše ga visok izvođački nivo, specifična
interpretacija, kao i izuzetna energičnost.
Libercuatro
tango ansambl čine: Ksenija Ristić (klavir, autor aranžmana), Branislava
Podrumac, Nataša Radovanović (vokali), Ivana Zavišić (violina) i Aleksandar
Stefanović (harmonika).
Već
tokom poslednje dekade februara bele rode su počele da se se pojavljuju širom
regiona i Evrope. U neposrednoj okolini Pančeva prva roda je zabeležena već 8.
februara. Prvog dana marta na svoje staro gnezdo sleteo je i sefkerinski
„Prvoje“ da uredi „dom“ i sačeka svoju partnerku. Ovu lepu vest javila nam je
naša čitateljka Irina Jevtić, koja kaže da je „Prvoje“ i prethodnih godina uvek
bio prvi u Sefkerinu.
Čeda
Vučković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže da su za ovako
rani dolazak ptica „krivac“ klimatske promene.
„Prethodne
dve nedelje dobijali smo vesti o pojavljivanju belih roda u celom regionu što
je izuzetno rano, mada nas to ne treba puno začuditi jer je cela zima bila u
znaku ranog proleća. Poslednjih godina sve češće se neke mediteranske vrste
gnezde u Srbiji što je egzaktan pokazatelj da se klima ubrzano menja i da, pre
svega uzroke klimatskih promena, moramo shvatiti ozbiljno. Što se tiče
sefkerinskog „Prvoja“ zanimljivo je da smo prošlog petka na osnovu građanske
inicijative i u saradnji sa lokalnom samoupravom i komunalnim preduzećem imali
zakazano postavljanje metalne platforme za gnezdo upravo na električnom stubu
gde se smestio Prvoje jer je to gnezdo prethodne godine izazivalo kratke
spojeve. Akcija je otkazana zbog kiše i pomerena za ovu nedelje ali kako stvari
stoje, akciju ćemo prolongirati za pozno leto kada potomstvo Prvoja izleti iz
gnezda“, izjavio je za Glas Opova Vučković.
Tokom
poslednjih desetak dana slične akcije su sprovedene u Barandi i Opovu, a lokalna
samouprava je finansirala izradu više komada veštačkih platformi za gnezda, koje
će kada se budu stvorili uslovi postaviti na električne stubove.
Inače,
najveći deo populacije belih roda (Ciconia ciconia), koja je inače strogo
zaštićena vrsta, gnezdi se u Vojvodini, a dominira populacija u Potamišju,
odnosno selima i mestima duž reke Tamiš. Za nas je zanimljivo da se u Opštini
Opovo (Sakule, Baranda, Opovo, Sefkerin) u zavisnoti od sezone i uslova, gnezdi
između 80 i 90 parova belih roda. Najviše aktivnih gnezda ima Sakule (35 – 40)
i nalazi se na drugom mestu u Srbiji, odmah iza rekordera sela Taraš kod
Zrenjanina koja ima preko 40 aktivnih gnezda belih roda.
