by Glas Opova | 24.02.2023. | DRUŠTVO
Za dodelu seoskih kuća u 2023. opredeljeno 500 miliona dinara
BEOGRAD, 24. Februar2023
Vlada je danas usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Srbije za 2023. godinu, za šta je predviđeno 500 miliona dinara. Cilj ovog programa je smanjenje migratornih kretanja stanovništva koja dovode do depopulacije u ruralnim područjima, motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo rešavanjem stambenog pitanja. Očekivani efekat ovog programa je naseljavanje oko 300 seoskih kuća sa okućnicom u ruralnim područjima, a za ove namene obezbeđeno je 500 miliona dinara, saopšteno je iz vlade. Ministarstvo za brigu o selu je podsetilo da je do sada iz ovog programa kupljena 1.631 kuća sa okućnicom u selima Srbije. Najpovoljnija seoska kuća koštala je 388.000 dinara, a najskuplje su se kretale do maksimalnog dozvoljenog iznosa od 1,2 miliona dinara, pa se za opredeljeni iznos od 500 miliona očekuje kupovina još oko 500 kuća u selima na teritoriji čitave Republike Srbije. Ministarstvo je saopštilo da će narednih dana raspisati Javni konkurs po ovom programu.
by Glas Opova | 23.02.2023. | DRUŠTVO
Raspisani konkursi za kupovinu kuće sa okućnicom i za publikovanje radova u oblasti rodne ravnopravnosti
NOVI SAD, 23. februar 2023 – Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova raspisao je dva javna konkursa.
- Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava bračnim parovima na teritoriji AP Vojvodine za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom za 2023. godinu
Ukupna sredstva koja su opredeljena po ovom Konkursu iznose 18.000.000 dinara.
- Konkurs za publikovanje radova u oblasti rodne ravnopravnosti.
Ukupna sredstva koja su opredeljena po ovom Konkursu iznose 587.000 dinara.
Rok za podnošenje prijave za ove konkurse je 21. april, a opširnije informacije o konkursima i prijavna dokumntacija mogu se naći i preuzeti na https://ravnopravnost.org.rs/konkurs-rodna-ravnopravnost/
by Glas Opova | 23.02.2023. | PRIRODA I EKO
Retka i zaštićena ptica u mrežama ribokradica
OPOVO, 23. februar 2023 – Tokom redovnog obilaska rečnog toka Tamiša, ribočuvari su kod Jabuke pronašli i izvadili mrežu u kojoj se nalazilo dva primerka baršunastog turpana (Melanitta fusca), u našim krajevima izuzetno retke patke iz porodice ronilica koja se gnezdi na severu Evrope i Azije. Tim povodom je Ribolovački savez Vojvodine objavio fotografije i saopštenje: Baršunasti turpan – zaštićena i retka vrsta patke.
Na prvoj slici je ova divna ptica živa, na drugoj je ova ptica uhvaćena u mreži ribokradice, te se u panici umrsila i udavila. Ova vrsta je zaštićena „Sporazumom o zaštiti afričko-azijskih migratornih ptica močvarica“. Ribokradice nisu ugrožene, ali su zaštićene blagim kaznama. Ovo nije prvi ovakav slučaj, niti je retkost da u alatima ribokradica pronađemo i druge vrste ptica, kao i vidre, dabrove.
Baršunasti turpan je PTICA.
Ribokradica je nešto manje od čoveka.
by Glas Opova | 23.02.2023. | LOKALNA SAMOUPRAVA
Startovali radovi na rekonstrukciji i sanaciji
OPOVO, 23. februar 2023 – Ovog meseca startovali su radovi na rekonstrukciji i sanaciji Vile „Mis Helena“ u Opovu. Projekat finansiraju Pokrajinski sekreatijat za kulturu i Opština Opovo u cilju da se ovaj istorijski objekat sačuva i dobije namenu prostora za kulturnu i umetničku delatnost. U okviru prve faze projekta radi se na raščišćavanju enterijera i eksterijera.
Ovog meseca startovali su radovi na rekonstrukciji i sanaciji Vile „Mis Helena“ u Opovu; foto/Glas Opova
by Glas Opova | 22.02.2023. | KULTURA
Fotomikrografije petrografskih preparata
OPOVO, 21. februar 2023 – U Galeriji „Jovan Popović“ otvorena je izložba „U kamenu svetlosti trag“, priređena povodom obeležavanja 150 godina saradnje austrijskih i srpskih geologa, a realizovana je u saradnji s Austrijskim kultrunim forumom Beograd i Rudarsko-geološkim fakultetom Univerzitata u Beogradu.
Izložbu su otvorili direktorka ONB Opovo Katarina Nikolić Ralić i Čeda Vučković, dok je autorka izložbe Kristina Resimić Šarić prisutne posetioce stručnim predavanjem sprovela kroz postavku.
Kako dr Adijan Fajks (Adrien Feix), ataše za kulturu ambasade Republike Austrije i autorka izložbe kažu, ova neobična i jedinstvena izložba vodi posetioce na dva paralelna putovanja. Prvo putovanje predstavlja vremeplov kroz 150 godina srpsko-austrijskih geoloških istraživanja na teritoriji Srbije. Sam početak istraživanja vezan je za period kada Turci polako napuštaju Balkan, a Srbija, zbog neistraženosti, predstavlja egzotični deo Evrope u koji počinju da pristižu pored francuskih i nemačkih geologa, i geolozi iz Austrije sa kojima se uspostavlja kontinuirana saradnja koja traje i danas. Ove početke obeležili su austrijski istraživači, poput Ferdinanda fon Hohštetera, Emila Ticea i Franca Tule, koji su radili na našim terenima i ostavili nam dragocenu istraživačku građu. Jovan Žujović, jedan od rodonačelnika srpske geologije, aktivno se uključuje u terenski i kabinetski rad sa austrijskim kolegama i uspeva da za veoma kratko vreme opremi geološke kabinete i zbirkama minerala, stena i fosila, ali i mikroskopima. Već 1886. Jovan Žujović objavljuje i prvu geološku mapu Srbije. Saradnja austrijskih i sprskih geologa uzima sve veći zamah, o tome bi mogla da se napiše čitava disertacija, a od mnogih događaja za ovu izložbu je posebno važna donacija jednog savremenog polarizacionog (petrografskog) mikroskopa sa digitalnom kamerom Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu koja je realizovana kroz Program Saveznog ministarstva inostranih poslova Republike Austrije i Svetskog univerzitetskog servisa Austrije (World University Service – WUS Austria) 2002. godine.
Autorka izložbe Kristina Resimić Šarić sa direktorkom ONB Katarinom Nikolić Ralić; Foto/Glas Opova
Upravo poklonjeni mikroskop sa digitalnom kamerom vodi nas na drugo putovanje kroz izložbu. Na tom putovanju pratimo put svetlosti kroz kamen, jer da bismo kamen mogli da proučavamo u mikroskopu, neophodno je da ga isečemo u veoma tanku pločicu (petrografski preparat), koju potom poliramo istanjujući je do debljine od samo nekoliko stotih delova milimetra, odnosno, sve dok kamen ne postane proziran. Propuštanjem linearno polarisane svetlosti kroz petrografski preparat, započinje svojevrsni ples minerala iz kamena i svetlosnog zraka, koji je autorka izložbe trajno zabeležila na fotomikrografijama. Posmatrajući slike kamena, poput prizora u kaleidoskopu, pred našim očima se smenjuju boje i teksture, kompozicije koje posetioce vode u jednu potpuno novu dimenziju. Kao što kaže prof. Kristina Šarić, ovim prizorima se može pristupiti višeslojno. Upravo zbog toga nijedna fotografija ne nosi ime stene koju predstavlja, već nas autorka vodi kroz Polje lavande, Rasute perle, Skriveni draglj, Bal pod maskama, Buket hrizantema ili Nemirno more. Geolozi će iz ovih naziva fotografija ipak iščitati kamen otkrivajući kako je on nastao – kristalizacijom magme ili lave, taloženjem sitnih čestica koje su nosili vetrovi i voda ili metamorfizmom duboko u Zemljinoj kori, pretpostaviće da li je kvalitetan materijal za gradnju ili je dobar, na primer, za upotrebu u farmaceutskoj industriji. Dodatno, autorka sučeljava makroskopske uzorke stena izložene u vitrinama i njihov izgled u mikroskopu, podstičući time posetioce na promišljanja o svetu oko sebe, o polju posmatranja stvari, ali i budeći znatiželju i potrebu da se uvek sazna nešto više i nešto novo. S druge strane, same fotomikrografije vredi posmatrati i kao umetnička dela prirode, kao minijature u kojima se vreme kristalizovalo i zahvaljujući kojima se na vrlo jedinstven način može stupiti u dijalog i sa ljudskim postojanjem.
O autorki: prof. dr Kristina Šarić (rođ. Resimić) rođena je u Beogradu. Završila je Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je magistrirala i doktorirala, a od 1997. godine je i zaposlena u toj ustanovi. Bavi se proučavanjem geneze magmatskih stena Balkanskog poluostrva i istraživanjima iz oblasti geoarheologije (kamen i keramika). Objavila je preko 100 naučnih radova i saopštenja na skupovima. U slobodno vreme bavi se izradom mozaika.
