Okončana su takmičenja u „Banatskoj ligi“ grupa jug – Opovčani treći
OPOVO, 8. oktobar 2023 – Nakon istupanja sa Prve lige Republike Srbije, zbog finansijskih poteškoća, ove godine naši šahisti takmičili su se u „Banatskoj ligi grupa jug“, da našim čitaocima bude jasnije radi se o „trećoj ligi“ dakle jedan rang takmičenja ispod Druge lige Srbije – grupa Vojvodina.
Takmičarska ekipa je sastavljna od naših, starih igrača, ali vrlo dobro su se pokazali i novajlije u ekepi na primer Adem Tahirović i Živica Morar iz Sefkerina, kao i naši Opovčani Marjan Četnik i Branko Mihajlović, što je u kombinaciji sa iskusnim borcima kao što su Milić Božidar, Živadin Mitrović, Basta Predrag i Goran Vlajković donelo izvanredne rezultate. Samo da da dodamo da se u ekipi našao i mladjani, trinaestogodišnji, Boško Stefanović iz Beograda, kojeg je preporučio FIDE trener i naš prijatelj i bivši igrač Boroljub Zlatanović. Naime, Mladi Boško je i reprezentativac Srbije igrača do 14 godina i u izuzetnom je usponu, a našoj ekipi doneo je 5,5 poena iz 7 partija. Verujemo da ćemo saradnju nastaviti i naredne godine.
Ukupno gledano, rezultati više nego dobri, ostvareno je 5 pobeda, četriri nerešena rezulatata i samo jedan poraz od ekipe Vršca. Za utehu nam je što smo savladali pobednika lige „Svetozar Gligoić“ Pančevo, koji je u poslednjem kolu, u derbiju, nadigrao ekipu iz Vršca, preoteo im titulu a naša ekipa je nakon takvog ishoda pomerena na treće mesto čime nam je izmaklo doigravanje za ulazak u Drugu ligu Srbije. Takmičenje nastavljaju Pančevo i Vršac koji će igrati protiv ekipa sa severa Banata: Zrenjanina i Novog Kneževca.
Na kraju da dodamo da su Vlajković i Mitrović odigrali ligu bez poraza, Vlajković je osvojio 7 poena iz devet partija, a Mitrović 5,5 poeana iz 7 partija. (G.V.)
U opštini Opovo, neki projekti su uspešno završeni, drugi su u toku, a pripremljeni su i budući koji će pomoći ostvarenju opšteg cilja, a to je unapređenje kvaliteta života tamošnjih žitelja.
U razgovoru za „Dnevnik”, predsednik opovačke Opštine Miloš Markov, istakao je nekoliko kapitalnih projekata koji predstoje u narednom periodu, a koji su od velikog značaja za celu teritoriju opštine poput, između ostalog, i formiranja kanalizacione mreže, rekonstrukcije Doma zdravlja u Opovu, kao i osnovne škole u Barandi. Uveliko se radi i na rekonstrukciji i rehabilitacija lokalnih saobraćajnica u opštini, s obzirom na to da je zamisao da do kraja sledeće godine, svi putevi opštine Opovo budu kao novi.
– Ono što nam je u fokusu za naredni period za celu opštinu je kanalizacija. Imamo staru kanalizacionu mrežu i to samo u užem centru Opova. Nadamo se da ćemo do kraja godine završiti projektno – tehničku dokumentaciju za objekat novog prečistača otpadnih voda i mrežu kanalizacije, jer od sledeće godine želimo intenzivno da rešavamo taj nedostatak. Imamo naznake da će se u Opovu raditi i sportska hala, a ideja je da pri objektu osnovne škole, staru sportsku salu rekonstruišemo u novu. Ove godine otvoren je novi vrtić u Sefkerinu koji može da primi 90 dece, a njegovu izradnju podržala je Pokrajinska Vlada, tačnije Uprava za kapitalna ulaganja sa investicijom od oko 40.000.000 dinara. Mi smo finansirali izradu projekta i kasnije, stručni nadzor tokom izvođenja radova. U vrtić je adaptiran i nekadašnji objekat Skupštine Opova, uz podršku Ministarstva prosvete sa oko 8.000.000 dinara. Sa ta dva objekta smo rešili liste čekanja na teritoriji opštine Opovo – rekao je Markov.
Najznačajnija ulaganja u prošloj godini
Kao najznačajnija ulaganja u prošloj godini Markov je izdvojio rekonstrukciju vodovodne mreže u Ribarskoj ulici u Opovu, vrednosti oko devet miliona dinara. Zatim rekonstrukciju i izgradnju kotlarnice isturenog odeljenja osnovne škole u Sakulama. Zahvaljujući Ministarstvu životne sredine su dobili 11.500.000 dinara za zamenu starog kotla koji je koristio čvrsti ugalj i to novim na pelet, i tako su unapredili zaštitu životne sredine, kroz energetsku efikasnost. Urađena je i sanacija čvorišta postojeće vodovodne mreže u naselju Sakule, a prva faza iznosila je 30.000.000 dinara, dok je oko 10.000.000 dinara koštala rekonstrukcija termičkog omotača objekta Centra za socijalni rad u Opovu.
Kako kaže, u fokusu je rekonstrukcija i rehabilitacija lokalnih saobraćajnica u opštini Opovo, koje rade u saradnji sa Upravom za kapitalna ulaganja. Lokalna samouprava je izdvojla oko 20.000.000 dinara iz budžeta, a Uprava sufinansirala sa 40.000.000 za 14 lokalnih puteva, kako onih na kojima je asfalt devastiran, tako i u ulicama koje ga još nisu ni imale.
– Namera nam je da do kraja sledeće godine, putevi naše opštine budu 100 posto pokriveni asfaltom. Završili smo put Opovo – Debeljača, finansiran od strane Uprave za kapitalna ulaganja sa više od 800.000.000 dinara. Ove godine smo završili i priključak za taj put, koji je koštao više od 12.000.000 dinara. A uspeo je i projekat rekonstrukcije puta Sefkerin – Vrbovski, koji je proizašao isključivo iz razgovora sa građanima, kada su išli na prijem u kabinet predsednika Aleksandra Vučića. Sama vrednost radova iznosila je oko 150.000.000 dinara, a investitor su „Putevi Srbije”, koji su snosili 100 posto troškova. Projekat koji ćemo započeti do kraja ove godine jeste i rekonstrukcija dela prizemlja, dela sprata i tavanski prostor u OŠ „Olga Petrov” u Barandi. Raspisan je tender za izvođača radova, odobrena su nam i sredstva preko Pokrajinske Vlade od oko 32.000.000 dinara – kaže naš sagovornik.
Uskoro i dva porodična parka
Markov najavljuje i izgradnju dva porodična parka, jedan u Opovu, a drugi u Sakulama. Projekat je podržalo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a procenjena vrednost je oko 18.500.000 dinara. Ugovor je potpisan, a do kraja godine se očekuje raspisivanje tendera, kako bi dobili izvođača radova. Porodični parkovi imali bi razne sadržaje, te najmlađe očekuju dečja igrališta, a za one malo starije i sportiste napraviće se teretane na otvorenom, uz druge propratne mobilijare zabave, za celu porodicu.
Tamošnji postojeći rukometni teren takođe čeka rehabilitacija. Sredstva za to su dobili preko Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. A svake godine rešavaju i vodovodnu mrežu.
– S obzirom na to da imamo jednu fabriku vode koja je među boljima u Vojvodini, svojevremeno urađena od strane Austrijske razvojne agencije, naša vodovodna mreža stara je oko 60 godina, te u skladu sa mogućnostima, svake godine po naseljenim mestima menjamo vodovodne cevi. Ove godine smo uradilu Šumsku ulicu u Opovu, a radi se u Ulici Branka Radičevića i očekujemo uskoro završetak. U Sefkerinu imamo dva prioriteta, jedan se tiče sportsko – rekreativnog centra i trenutno se radi na izradi projekta. Drugi je ogroman objekat Mesne zajednice koji je u lošem stanju i treba ga renovirati, a tek smo na početku izrade projektno – tehničke dokumentacije. Takođe je urađen projekat za rekonstrukciju osnovne škole u Sakulama, te još treba da apliciramo za njegovu realizaciju – ističe predsednik opštine.
Uslovno rečeno „zelena” opština
Kao Opština, kaže Markov, nemaju nekih velikih zagađivača, te se uslovno može reći da su „zelena” opština. U suštini, najveće glavobolje zadaju im divlje deponije, sa kojima se bore svake godine, iako su prostornim planom definisane tačne lokacije za odlaganje određene vrste otpada. Izdvaja se novac za sanaciju delom iz budžeta, a deo dobijaju od viših nivoa vlasti. Uspeli su jedino da saniraju deponiju u Sefkerinu, postavkom dve kamere na to mesto. Tri godine zaredom, preko Ministarstva zaštite životne sredine dobijaju projekte za pošumljavanje, te su prošle godine posadili više hiljada sadnica na putnom pojasu Baranda – Sakule. To je kritičan put zimi, a na predlog struke, sađenjem određenih sadnica mogu napraviti prirodni vetrozaštitni pojas. Zato će se ove godine pošumljavati oko puta Opovo – Debeljača.
Jedan od ključnih projekata za celu opštinu je rekonstrukcija Doma zdravlja, a projektno – tehnička dokumenatcija je urađena. Gorući problem u toj ustanovi je velika peć na ugalj koju treba zameniti.
– Ove godine smo završili Zelenu pijacu u Opovu. To je bio višegodišnji projekat izgradnje novog objekta, podržan od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, gde su oni snosili 70 odsto troškova a mi 30. Rekonstrukcija i adaptacija Vile Helena je u toku. To je jedan od najstarijih objekata u Opovu, a obnavlja se uz podršku Pokrajinske vlade– zadovoljno će Markov.
Što se tiče budžeta, Markov kaže da na osnovu jednog rebalansa, on za ovu godinu iznosi 629.000.000 dinara, a s obzirom na to da ima predstoji još jedan rebalans do kraja godine, očekivanja su da će on biti i veći. I prosečna plata je uvećana u odnosu na neki prethodni period, kada je 2013. godine bila 34.147 dinara. U 2022. godini ona je dostigla 61.275 dinara. Jedino što se smanjilo je stopa nezaposlenosti i iznosi nešto manje od 10 odsto, u odnosu na 2013. godinu, kada je bila 13.6 odsto.
– Došlo nam je nekoliko domaćih investitora koji su pokrenuli male proizvodnje u našoj opštini i ona su vremenom rasla, te se stalno povećavala i potreba za zapošljavanjem. Sa druge strane, sve veći broj građana u opštini pokreće svoje privatne delatnosti, da li kao preduzetnici, ili kao privrednici, što dodatno smanjuje stopu nezaposlenosti – poručuje predsednik opovačke Opštine.
Osim toga, kada je poljoprivreda u pitanju, povećava se stopa uplate poreza i doprinosa po gazdinstvima.
OPOVO, 7. oktobar 2023 – Ljubitelji muzičke umetnosti po treći put su imali prilike da na sceni Kulturnog centra Opovo slušaju, gledaju i pre svega uživaju na koncertu harfi.
Ovog puta nastupio je Beogradski kvartet harfi koji čine Dijana Sretenović, Marija Đurđević Pavlović, Milica Milivojević i Sofija Sibinović. Kvartet je izveo 10 kompozicija: Nokturno za Čarnojeviće (S.Božić), Četiri godišnja doba – Proleće, prvi stav Allegro (A.Vivaldi), Što te nema (J.Stojaković/Art.D.Beljanski), Karmen svita – Habanera (G.Bizet), Karmen svita – Seguedille (G.Bizet), Sweet Cherry Waltz (W.Maerz), El choclo – Tango (A.Villodol/I.Albéniz/arr: A.Klöhn), Splet srpskih pesama (arr: Helena Sirmiumska), Dirty Elise (W.Maerz), Kosovski splet (arr: Helena Sirmiumska).
Koncert je finansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a ulaz je besplatan.
Beogradski kvartet harfi osnovan je 1987. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, pod rukovodstvom doajena harfe i tadašnje redovne profesorke Milice Barić. Ansambl se svih ovih godina održao zahvaljujući entuzijazmu 14 profesionalnih beogradskih harfistkinja. Osnivanje ovog jedinstvenog ansambla, izraslog iz viševekovne tradicije negovanja vrhunske estetike u zvučnoj i vizuelnoj prezentaciji, imalo je cilj: transparentnija afirmacija umetničke muzike za harfu, kroz intenzivne promocije postojećeg repertoara, kao i njegovog obogaćivanja.
Kvartet je naročito podsticao kompozitore na stvaralačku kreativnost u polju harfe i time ostvario značajno nasleđe za buduće generacije izvođača i publike. Sarađivao sa mnogim značajnim srpskim kompozitorima. Beogradski kvartet harfi je predstavljao Srbiju na Svetskom kongresu harfe u Ženevi, Švajcarskoj i Kanadi. Takođe, kvartet je nastupao i na festivalima harfe u zemlji i inostranstvu, kao i na raznim manifestacijama.
Kvartet i danas nastupa na različitim kulturnim događajima, promofišući umetnost i ljubav prema muzici.
BRANKA PEŠIĆ IZ OPOVA IMA RECEPT ZA PENZIONERSKE DANE Gaji koze s ljubavlju, sir u paprici najtraženiji
Izvor: Dnevnik
OPOVO: Radila je Branka Pešić 39 godina u „Imleku”, na kontroli kvaliteta, a nakon penzionisanja je nastavila da praktikuje svoju struku i kod kuće. U domaćinskoj atmosferi, probali smo neke od proizvoda koje pravi od kozjeg mleka.
– Imam šest koza i osim mleka, proizvodim beli mladi sir i sir u paprikama, koji je najviše i tražen. Dok je bila pandemija, uglavnom su mi tražili i surutku, a pravim i kiselo mleko po potrebi, za poznate kupce. Imam prijatelje koji, osim iz okolnih mesta, dolaze iz Beograda, Pančeva i Padinske Skele i kupuju ono što proizvedem. Nisam probala da pravim zreli sir, jer malo je mleka kojim količinski raspolažem da bih ga mogla raditi. Nema uslova za to – ispričala nam je Branka Pešić.
Koze, veli, u proseku daju 12 do 13 litara mleka, što se može pretvoriti u oko dva kilograma sira.
– Sirim i muzem koze svako jutro i to ručno u svojoj štali. Sirenje traje dva do tri sata, a onda se iseče i stavi u cedilo. Imamo kupljenu formu za sir i onda ga dobro iscedimo i posolimo, te je on u krišci, a izvađena je sva surutka. Zatim se stavi u frižider i nakon nekog vremena, kada poprimi so, sir se stavlja u surutku u plastične posude i nazad u frižider. Sir sa paprikom koji pravim vakumiram i tako neotvoren može da stoji i do godinu dana. Ali kada se otvori, najbolje je, što pre ga pojesti – ističe naša sagovornica.
Da bi proizvodi bili kvalitetni, moraju se ispuniti i odgovarajući uslovi, a u njenom poslu pomažu joj suprug i sin, koji je inače po struci veterinarski tehničar.
– Bitno je održavanje sudova ali i priprema hrane za koze, jer ne idu na pašu. Hrane se detelinom i kukuruzom, pa na našem zemljištu gajimo te dve kulture. Nije lako ali ja ovo radim više iz ljubavi i hobija, a usput i dodatni dinar dobro dođe – kaže Branka.
Tokom manifestacije šest likovnih i četiri muzičke radionice
OPOVO, 6. oktobar 2023 – Opštinska narodna biblioteka Opovo u saradnji sa osnovnim školama i lokalnim umetnicima, od 2. do 8. oktobra organizuje „Dečiju nedelju“, koja se ove godine održava pod sloganom „Veliko srce dece Srbije“. Manifestacija je posvećena deci, promociji i zaštiti dečijih prava i podršci da razviju svoju kreativnost i prepoznaju svoje potencijale.
Tokom nedelje organizovane su kreativne radionice u sve četiri opštinske škole (Sakule, Baranda, Sefkerin i Opovo. U likovnoj radionici, koju vode primenjene umetnice Olga Reljić i Jovana Ugrinov, učestvovala su deca od 3. do 5. razreda, dok je muzička radionica, čiji je cilj upoznavanje dece sa karakteristikama i elementima muzike, kao i muzičkim bontonom, a pod vođstvom violončelistkinje Duške Abramović i pijaniste Stefana Kelera, bila namenjena deci 1. i 2. razreda.
Tokom manifestacije šest likovnih i četiri muzičke radionice
Radionice u Opovu obišli su predsednik opštine Miloš Markov i direktorka ONB Opovo Katarina Nikolić Ralić. Markov je izrazio zadovoljstvo organizacijom manifestacije, a posebno činjenicom da se radionice održavaju u sva četiri opštinska mesta.
„Ovakva vrsta edukacije je izuzetno značajna za naše najmlađe sugrađane. Kulturna ustanova uživa veliko poverenje tako da je i podrška od strane lokalne samouprave kontinuirana što se vidi iz brojnih projekata koji su se poslednjih godina realizovali“, rekao je Markov nakon obilaska.
U subota je finalna kreativna radionica, koja se održava u prirodi, parku ispred galerije, a tema je slikanje na štafelaju.
