by Glas Opova | 15.03.2023. | Poljoprivreda
Počela dostava elektronskih rešenja za naknadu za odvodnjavanje
BEOGRAD, 15. marta (Tanjug) – Svim pravnim licima na području Vojvodine, obveznicima naknade za odvodnjavanje, koji imaju otvorene naloge na portalu eUprava, dostavljena su elektronska rešenja za tekuću godinu. Kako je saopšteno, u narednih nekoliko dana u svoje elektronsko sanduče na eUpravi, rešenja za ovu godinu dobiće i oko 127.000 obveznika, fizičkih lica. Dostava rešenja preko pošte za sve one koji još nisu registrovani korisnici eUprave trebalo bi da počne u drugoj polovini aprila. Ukoliko nije bilo izmena u imovnom stanju iznos na rešenjima biće isti kao prošle godine, odnosno bez poskupljenja, navodi se u saopštenju.
by Glas Opova | 15.03.2023. | DRUŠTVO
Danas počinje prijava za penzionerske kartice, korišćenje od oktobra
BEOGRAD, 15. marta (Tanjug) – Prijava za penzionerske kartice počinje danas, a najstariji će za njih moći da se prijave na sajtu Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) ili u filijalama Fonda PIO. Kartice će najstarijima omogućiti popuste pri kupovini i plaćanju usluga, a kako je ranije najavljeno, njihovo korišćenje počeće od oktobra. Link za prijavu na sajtu će biti aktivan od danas. Takođe, Fond PIO će danas u podne, na Trgu Republike, promovisati prijavu za penzionersku karticu, a zainteresovani penzioneri će i na samoj promociji moći da se prijave za izdavanje kartice. Dovoljno je da kod sebe imaju ličnu kartu. Prijava će se raditi elektronski, a samo prijavljivanje, kako navode u Fondu PIO, traje do dva minuta. Penzionerima će na raspolaganju biti i brošure sa osnovnim informacijama o novim penzionerskim karticama, a predstavnici Fonda će im dati sve dodatne informacije o načinu korišćenja kartice i pogodnostima koje će moći da ostvare. Promociji će danas prisustvovati i direktor Fonda PIO Relja Ognjenović. Inače, pravo da dobiju kartice imaće svi koji su na platnom spisku Fonda PIO, dakle korisnici penzija, ali i naknada, kao što su one za negu i pomoć drugog lica, telesno oštećenje, privremene naknade po osnovu druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti, privremene naknade za vreme nezaposlenosti koje nije prevedeno u invalidsku penziju. Penzionerska kartica će moći da se preuzme lično, preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika i koristiće se uz važeći lični identifikacioni dokument. Firme, javna preduzeća, privredna društva i institucije koje će se uključiti u ovaj projekat obezbediće mogućnost benefita po osnovu bodova, a bodove će vlasnicima kartice obračunavati Fond PIO po svakoj realizovanoj potrošnji za koju su dobili fiskalni račun. U Ministarstvu finansija Tanjugu je rečeno da bi korisnici prilikom plaćanja roba i usluga trebalo da kasiru pokažu penzionersku karticu i da tako dobijaju bodove koje kasnije mogu da iskoriste za ostvarivanje dodatnih pogodnosti. Za utrošenih 500 dinara na ovaj način, dobija se jedan bod, a bodovi se kasnije mogu iskoristiti za ostvarivanje dodatnih pogodnosti, pri čemu se mesečno po kartici može dobiti najviše onoliko bodova koliko iznosi prosečna penzija u Srbiji.
by Glas Opova | 14.03.2023. | SPORT
Šah: Završeno Evropsko pojedinačno prvenstvo u šahu
VRNJAČKA BANJA, 14. mart 2023 – U organizaciji Šahovskog saveza Sebije, pod pokroviteljstvom Evropske šahovske unije, u Vrnjačkoj Banji od 02.-14. marta odigrano je pojedinačno prvenstvo Evrope u šahu a ljubazni domaćin bio je Hotel „Zepter“. Ušeće je uzelo 525 igrača iz čak 45 evropskih zemalja.
Neposredno pre otvaranja turnira, ispred hotela domaćina, predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović i predsednik šahovskog saveza Srbije, Dragan Lazić, otkrili su spomenik šahu, predivnu statuu šahovske fiugure „Kraljica“ sa natpisom „Vranjačka Banja – prestonica šaha“!
Imajući u vidu reputaciju organizacioh sposobnosti Šahovskog saveza Srbije kao i nadaleko poznatu ljubaznost domaćina Vrnjačke Banje ne čudi podatak da je učešće na turniru uzelo čak 130 velemajstora, 109 internacionalnih majstora, ukupno 373 igrača nosioca jedne od FIDE šahovskih titula, ali dodajmo i podatak da je nagradni fond iznosio 100.000,00 EUR-a, za titulu nagrada je 20.000,00 EUR-a.
Nakon 11 kola i velike borbe naslov pobednika poneo je ruski velemajstor Aleksej Sarana, inače zbog poznatih sankcija nastupao je pod zastavom Evropske šahovkse unije, vicešampion je velemajstor Šavčenko Kiril, nastupao je pod rumunkom zastavom, dok je treće mesto zauzeo Velemajstor Darda Danijelv (Belgija). Sva troica su osvojili po 8,5 poena ali po dodatnim kriteriju konačni plasman je ovakav.
Naš najbolje plasirani igrač je Predke Aleksandar koji je turnir završio na 18 mestu sa 7,5 poena. Velimir Ivić i Milan Zajić osvojili su po 7 poena, Aleksandar Inđić 7 i tako dalje.
Na kraju, čestitke organizatorima turnira i domaćinu, poželećemo im još puno uspeha u daljem radu. (G.V.)
by Glas Opova | 14.03.2023. | KULTURA
Galerija Jovan Popović: U subotu stručno vođenje izložbe
OPOVO, 14. mart 2023 – Izložba „U kamenu svetslosti trag“ 20. marta završava svoju „priču“ u Galeriji „Jovan Popović“ u Opovu.
U subotu, 18. marta, autorka izložbe, profesorka Rudarsko – geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Kristina Resimić Šarić, još jednom će u terminu od 15:00 do 19:00 časova biti na raspolaganju posetiocima i stručno ih provesti kroz postavku izložbe.
by Glas Opova | 14.03.2023. | EKONOMIJA
Staklo, guma, plastika – vredan resurs koji ne treba da završava na deponijama
Izvor/RTS/
U Srbiji godišnje nastane više od 11 miliona tona otpada, podaci su Agencije za zaštitu životne sredine, a većina završi na deponijama. Reciklaža je prečica do čistije životne sredine, vazduha i vode. To je najmlađa industrijska grana u Srbiji u kojoj je u protekle tri godine zaposleno više od 10.000 ljudi. Gotovo sve oko nas može da se reciklira: metal, plastika, elektronika, guma, staklo. Bliži se kraj sezone zimskih guma. Šta uraditi sa dotrajalim, u garažu ili na reciklažu? U Srbiji je zakonom zabranjeno bacanje guma na deponiju. Ipak, taj trend se nastavlja, a česti požari izvor su toksičnih materija. Guma nije otpad već resurs koji, nakon reciklaže, ponovo postaje sirovina i dobija novu vrednost kao podloga za dečja igrališta ili staza za trčanje.
„Tokom 2022. godine reciklirali smo oko 2.000 tona otpadne gume i još uvek ne radimo punim kapacitetom. Cilj nam je da u ovoj godini dupliramo količine. Reciklaža guma je dobar primer cirkularne ekonomije, s obzirom na to da, umesto da završe u rekama ili deponijama, gume se nakon reciklaže mogu koristiti kao sirovina za dalju proizvodnju. Cena po kilogramu iznosi četiri do šest dinara, a sakupljamo na teritoriji cele Repubilke Srbije”, rekla je Milica Uzar iz „Stil-impeksa”.
Staklo je materijal koji može da se upotrebi neograničeni broj puta. Reciklaža jedne tome stakla štedi oko 40 odsto energije, 50 procenata vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, a 300 kilograma ugljen-dioksida manje završi u atmosferi.
Od decembra u Paraćinu ponovo radi Srpska fabrika stakla po novim, ekološkim standardima.
„U proizvodnji otpadno staklo trenutno predstavlja oko 30 odsto naše mešavine, što znači manju potrošnju osnovnih sirovina. Trenutno u Fabrici koristimo samo svoje lomljeno staklo, odnosno, sopstveno otpadno staklo. U budućnosti planiramo da koristimo do 60 procenata eksternih krhotina u proizvodnji stakla. Takođe, u planu je nacionalni reciklažni centar na području fabrike u Paraćinu”, navode u Fabrici stakla.
„Kada posmatramo ravno staklo koje nastaje u procesima energetske efikasnosti i termoizolacije onda dolazimo do podatka da bi nova vrednost, nove investicije mogle da budu takve da, ne samo da opskrbimo staklaru u Paraćinu staklenim kršem koji se može kretati do 100 hiljada tona godišnje, nego ćemo doći u poziciju da već sada imamo najavu u Privrednoj komori Srbije investicija iz Evropske unije koji žele da ravno staklo recikliraju i da od toga prave izolacione materijale”, izjavio je Siniša Mitrović iz Centra Privredne komore Srbije za cirkularnu ekonomiju.
U okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”, u Somboru, Nišu, Kragujevcu i Varvarinu postavljeno je 600 reciklažnih zvona i za godinu dana je prikupljeno isto toliko tona staklene ambalaže.
„Povećali smo reciklažu stakla za 90 odsto u četiri grada u Srbiji. To nas je motivisalo da raspišemo javni poziv u okviru kog ćemo dodeliti 800 zvona za staklenu ambalažu. Pozivamo lokalne samouprave da se prijave i omoguće građanima da odlažu staklenu ambalažu u svom gradu”, kaže Milica Kuzmanov iz „Sekopaka”.
Nedavno su reciklažna zvona stigla i u Novi Sad i Beograd. Sada ih u glavom gradu ima 44, a uskoro će ih biti tri puta više.
Šansa za svakog od nas da se lako reši staklene ambalaže i uradi nešto dobro za životnu sredinu.
