by Glas Opova | 25.01.2024. | EKONOMIJA, Poljoprivreda
BEOGRAD, 25. januara (Tanjug) – Na trodnevnom Sajmu voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva “Agro Belgrade 2024“, koji počinje danas na Beogradskom sajmu, učestvovaće oko 500 izlagača iz Srbije i regiona, a biće organizovani i poslovni sastanci B2B (biznis tu biznis) Među izlagačima su proizvođači svežeg, smrznutog i prerađenog voća, povrća i grožđa, kao i proizvođači poljoprivrednih mašina i opreme, rasadnika, semena, đubriva i pesticida, ali i druge kompanije koje posluju u sektoru. Pored izlagačkog dela, kako su najavili organizatori, trodnevna konferencija će obuhvatiti diskusije o aktuelnim i nadolazećim trendovima na globalnim tržištima i pružiti informacije o najnovijim tehnološkim inovacijama u prehrambenoj industriji.
Sajam će otvoriti ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil. Otvaranju u 11.00 sati prisustvovaće i ministri poljoprivrede iz Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije, Savo Minić, Vladimir Joković i Ljupčo Nikolovski. Kako je najavljeno iz Privredne komore Srbije, u okviru sajma, drugog dana, 26. januara, biće održani i bilateralni sastanci domaćih i regionalnih proizvođača (B2B) i izvoznika svežeg, smrznutog ili prerađenog voća, povrća i grožđa sa renomiranim uvoznicima, distributerima i maloprodajnim lancima iz regiona i Evrope. “Da su naši privrednici veoma zainteresovani za susrete sa inostranim partnerima potvrđuje i veliki broj već prijavljenih učesnika i zakazanih B2B sastanaka preko specijalizovane veb platforme”, saopšteno je iz PKS.
Agro Belgrade 2024. se organizuje peti put, uz podršku Projekta “Velika mala privreda” koji finansira USAID, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Sekretarijata za poljoprivredu Beograda i Privredne komore Srbije (PKS).
Ovde pogledajte: LISTA IZLAGAČA
by Glas Opova | 24.01.2024. | DRUŠTVO
NOVI SAD 23. Januar 2024
Pozivaju se svi zainteresovani, pripadnici marginalizovanih grupa iz vojvođanskih opština, koji planiraju da registruju svoju delatnost, da se prijave za dodelu bespovratnih sredstava za ekonomsko osnaživanje na mejl prijava@ehons.org ili pozivom na broj: 069/707-960. Poziv je otvoren do 19.02.2024. godine.
Bespovratna sredstva biće dodeljena za nabavku novih mašina/alata/opreme, u iznosu do 3000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, potrebne za započinjanje ili unapređenje sopstvenog posla.
Osim toga, korisnicima će biti obezbeđena podrška oko registracije firme i plaćanja knjigovodstvenih usluga u trajanju od 6 meseci kao i podrška konsultanta tokom celog trajanja projekta.
Da biste konkurisali za navedenu podršku potrebno je da pripadate marginalizovanim grupama, da imate prebivalište/boravište na teritoriji vojvođanskih opština, da ste nezaposleno lice, da imate niske prihode porodice, da do sada niste bili podržani sličnim projektima, da imate dobru i održivu poslovnu ideju i iskustvo u obavljanju planiranog posla.
Jedan od preduslova je i prisustvo treninzima sa ciljem jačanja kapaciteta i povećanja preduzetničke svesti koji će biti organizovani u EHO centru u Novom Sadu, krajem februara.
Rangiranje kandidata će se izvršiti na osnovu ispunjenosti navedenih kriterijuma i ocene uspešnosti poslovne ideje.
Trogodišnji projekat “Obrazovanje i ekonomsko osnaživanje marginalizovanih grupa” Ekumenska humanitarna organizacija sprovodi uz podršku Brot für die Welt i Diakonie Württemberg/Hoffnung für Osteuropa iz Nemačke.
by Glas Opova | 24.01.2024. | ISTORIJA I FELJTONI
PARTIZANSKIM PRELAZOM NA DESNU STRANU
Dugo vremena je prelazak na desnu stranu Tamiša predstavljao veliki problem za stanovnike Opova. Vekovima se to činilo skelom i na plitkim gazovima. Tokom vrelih leta Tamiš se na pojedinim mestima mogao lako preći i peške, ali je bio nepremostiv u vreme visokog vodostaja kada se izlivao u ritove pored obale.
Tokom svoje istorije gradili su Opovčani drvene mostove ali oni nikada nisu bili dugog veka. Kada je Opovo uključeno u 12. Graničarski puk 1765. godine, vojna vlast je podigla nekoliko masivnih objekata stabilne konstrukcije među kojima je bio najvažniji most na Tamišu. Ovaj most je zajedno sa nasipom uz Dunavac vezivao Opovo sa Surdukom preko mosta na Dunavu. Most je pušten u saobraćaj 1791. godine i bio je u upotrebi sve do decembra 1849. godine, a srušen je za vreme bežanije pred mađarskom vojskom, sa ciljem da se uspori njeno napredovanje.
Potreba da se premosti Tamiš kod Opova naročito je porasla sa melioracijom Pančevačkog rita u periodu 1929 – 1933. Donošeni su planovi, određivane lokacije, ali je sve na tome ostalo. Tokom prve polovine 20. veka najbliži most Opovčanima nalazio se 6 – 7 kilometara uzvodno kod Barande na putu za Čentu i bio je sagrađen od metalne konstrukcije.
Nakon formiranja opštine pedestih godina prošlog veka kada je Opovo postalo njen administrativni centar, pokrenute su ozbiljnije inicijative za izgradnju mosta preko Tamiša. Konačno, želje Opovčana ostvarene su 1961. godine.
Referendumom je uveden samodoprinos u novcu i radnoj snazi. Samodoprinos je uveden po lancu obradive zemlje i procentu plate na pet godina. Na osnovu raspisanog samodoprinosa podignut je kredit, a anuitet je bio na nivou godišnjeg prihoda. Samodoprinos u radnoj snazi bio je pet radnih dana za radno sposobne, a utvrđena je i vrednost radnog dana. Pripreme su počele 1955. godine izgradnjom pristupnih puteva u Ritu i samom Opovu. Kamen za pristupni put dovožen je dereglijom iz Surduka, a odatle konjskim zapregama do mesta izgradnje.
Analize su pokazale da su sredstva dovoljna samo za jednosmerni most. Počeli su razgovori sa Beogradom, koji je pristao da učestvuje u finansiranju kako bi most bio dvosmeran. Naručen je projekat i zatražena ponuda od „Mostogradnje“, koja se nije uklopila u finansije pa je formirana lokalna firma za izgradnju mosta, dok je nadzor vršila, upravo „Mostogradnja“ i sam projektant.
Most je izgrađen za 18 meseci i pušten je u saobraćaj 2. oktobra 1961. godine i dobio je naziv „Partizanski prelaz“ jer su na tom mestu Tamiš prelazili dobrovoljci koji su se za vreme Drugog svetskog rata pridruživali pokretu otpora.
Most je u velikoj meri promenio život stanovnicima Opova i okolnih sela. Iste godine uvedena je direktna autobuska linija ka Beogradu, koji će vremenom i kulturno i ekonomski postati gravitacioni centar ovdašnjih stanovnika. Zbog sve veće frekvencije saobraćaja, most je tokom 1990 – 1991. godine proširen uz ojačanje prilaznih konstrukcija na suvom delu rečnog korita koje su vremenom počele da tonu. Tih godinu dana Opovčani su ponovo morali reku da prelaze zaobilazno preko Barande i Čente.
Danas građani opštine Opovo imaju još jedan moderan most preko Tamiša koji se nalazi u Sefkerinu.
by Glas Opova | 24.01.2024. | SPORT
Prvenstvo Vojvodine za starije pionire
U novosadskoj hali sajma, održano je Prvenstvo Vojvodine za starije pionire gde su učestvovali i atletičari opovačkog Spartaka.
Strahinja Simić je u trci na 60m zauzeo 4. mesto u grupi uz istrčan rezultat 9.01s, Filip Poledica je u trci na 60m zauzeo 5 mesto u grupi, uz ostvaren rezultat 9.16s, takođe je Filip nastupio i u disciplini skoka udalj, gde je osvojio 7 mesto, skočivši 3.74m. Đorđe Đorđević je u bacanju kugle zauzeo 7. mesto uz ostvareni hitac od 8,33m, dok je Dimitrije Đorđević osvojio 8. mesto u bacanju kugle, u ostvareni hitac 6.21m.
by Glas Opova | 23.01.2024. | AKTUELNO
Upozorenje za područje Srbije na kišu koja će se lediti na tlu
(za utorak 23.januar.2024.)
Oblačnost iz Bačke, Srema, sa severa Banata i iz zapadne Srbije u toku prepodneva premeštaće se preko juga Banata, Beograda i Šumadije uslovljavajući uz sneg i kišu, koja ce se mestimično lediti na tlu.
