Organska hrana sve traženija,zasadi povećani za 800 hektara
BEOGRAD, 16. februara (Tanjug) – Površine zasada organskom hranom u Srbiji su u 2020. uprkos otežavajućim okolnostima zbog kovida 19, povećane za 800 hektara u poređenju sa predhodnom godinom kada je površina zasada bila 2.200 hektara, kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branisalav Raketić.
Ističe u izjavi za Tanjug da u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane koja postaje sve značajniji vid proizvodnje.
Raketić dodaje da su to, pre svega, obradive površine za proizvodnju različitih kultura, a da su nešto manje površine pod livadama i pašnjacima.
Potencijalni proizvođači koji žele da se bave prodajom organske hrane, najpre treba da sklope ugovor sa jednom od šest kontrolnih organizacija koje Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo, kaže Raketić.
“To je jedan trend koji postoji i u EU. Organska proizvodnja predstavlja dobar izvozni potencijal, a naredni period treba iskoristiti za jačanje proizvodnje organske hrane. Da što više ovu vrstu hrane približimo našim potrošačima da vide koje su prednosti organskih proizvoda”, ističe on.
Dodaje da su ciljne grupe za konzumiranje ove hrane mladi bračni parovi, deca u školskim i predškolskim ustanovama.
Takođe, sagovornik Tanjuga kaže da je evidentno da treba više raditi na proizvodnji organskog stočarstva, kao i da Srbija tu ima veliki potencijal.
Naviše je zastupljena organska proizvodnja voća, navodi Raketić i dodaje da je akcenat na malini, kupini, borovnici.
Kada je reč o povrću, tu je uglavnom proizvodnja krompira, luka i šargarepe.
“Imamo jedan segment koji posebno potenciramo, to je proizvodnja gotovih proizvoda u vidu voćnih sokova i namaza”, ističe on.
Osvrnuvši se na izvoz, kaže, da je u tom slučaju voće dominantno.
Ističe da je 2020. izvoz bio 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je bio 2019, kao i da se najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, SAD, Australiju…
To su uglavnom smrznute upakovane maline sa deklaracijom, koje kao takve dolaze do krajnjeg potrošača, što je bitno, kaže Raketić, jer potrošač može da vidi poreklo odakle ona dolazi. To je potrošaču važno.
Odgovarajući na pitanje da li se u Srbiji proizvodi sva organska roba koje naše tržište traži, ukazuje da dosta uvozimo ovsene pahuljice, testenine.
Prema njegovim rečima, mlinska industrija je jedna od vitalnih industrija koja na godišnjem nivou proizvede više od 142.000 tona testenina.
“Ovo je signal mlinskoj industriji da se može lako preorijentisati na proizvodnju testenine koja je dobijena od organskog brašna, jer je sve veća potražnja potrošača za ovim brašnom. Mora se proizvoditi ono što su zahtevi potrošača”, ističe sagovornik.
Broj korisnika organske hrane iz godine u godinu se povećava, kaže Raketić, komentarišući koliko je organska hrana sve aktuelnija u Srbiji.
Dodaje da tome svedoče i maloprodajni objekti u Beogradu koji u svom asortimanu imaju organske proizvode.
U vezi s tim ističe da je udeo organskih proizvoda u pojedinim maloprodajnim objektima veći od 30 odsto od ukupne robe koju nude potrošačima, što nam, po njegovim rečima, govori da je organska grana sve vise zastupljena u Srbiji.
“Izvoz je legitiman, ali je jako važno da napravimo lepezu organakih proizvoda, a to ne mozemo ako nemamo jako domaće tržište. Stavićemo akcenat na promociju tih prozvoda i zajedno sa proizvođačima i maloprodajnim objektima da ih što vise približimo potrošačima”, kaže on.
Sistem garancije da je roba organskog porekla je bitan za potrošača, ukazao je Raketić, odgovarajući na pitanje na koji način kupac može biti siguran da je kupio organski proizvod.
Sistem obezbeđuje garanciju da ono što se prodaje kao organsko zaista to i jeste, i podleže deklaraciji, naglasio je on.
Kada je reč o ceni organske hrane, kaže, da je u zavisnosti od proizvoda ona nekada skuplja za 30 odsto, a kod određenih vrsta proizvoda čak i duplo, što je dodatna dobit za proizvođače.
S druge strane, napominje, proizvodnja organske hrane je skuplja jer zahteva fizički rad, ali je sužen i izbor dodavanja određenih konzervanasa, aditiva, đubriva…
BEOGRAD, 16. februara (Tanjug) – Agencija za privredne registre počela je od 20. januara ove godine da prima i obrađuje statističke izveštaje za 2020. godinu, koji se podnose zajedno sa redovnim godišnjim izveštajima, a privredna društva i preduzetnici koji vode knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva imaju obavezu da ih podnesu do 1. marta.
Direktor APR Milan Lučić kaže za Tanjug da je u APR do sada stiglo između 33.000 i 34.000 tih izveštaja i apelovao na sve koji imaju tu obavezu da je ispune što pre kako ne bi čekali poslednji dan.
Navodi da se očekuje da izveštaje dostavi oko 270.000 privrednih društava i preduzetnika.
“Apelovao bih na sve da ih što pre dostave da opet, kao svake godine, ne dođemo u situaciju da imamo ogroman broj zahteva za prijem finansijskih izveštaja u zadnjem danu“, rekao je Lučić.
Naveo je da se ti izveštaji podnose isključivo u elektronskoj formi i da moraju biti potpisani kvalifikovanim sertifikatom zastupnika tog privrednog društva ili preduzetnika.
NOVI SAD, 16. februara (Tanjug) – Tokom prethodnog dana u Vojvodini su registrovana 252 nova slučaja korona virusa, a najviše novozaraženih je u Novom Sadu – 89.
U ovom trenutku broj registrovanih aktivnih slučajeva u AP Vojvodini je 6.585, objavio je Institut za javno zdravlje Vojvodine.
Najveći broj registrovanih aktivnih slučajeva je u Novom Sadu – 1.810.
U ostalim opštinama trenutno je manje od 1.000 registrovanih aktivnih slučajeva i brojevi su sve manji.
Čestitka predsednika Markova povodom Dana državnosti
Opovo, 15. Februar 2021 Poštovani sugrađani, dragi prijatelji, želim da Vam čestitam Dan državnosti republike Srbije, važan dan u istoriji naše zemlje. Dan kada smo svi ponosni i dan koji nas obavezuje da sledimo ideale solidarnosti, sloge, tolerancije i svih načela na kojima je zasnovana naša zemlja.
Uz poruku da svima želim dobro zdravlje i sreću i da još dugo obeležavamo ovaj praznik, živela Srbija.
BEOGRAD, 15. februara (Tanjug) – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i poručio da je Sretenje je veliki dan za Srbiju, dan kada se rađala moderna srpska država.
Na svečanosti u Palati Srbija predsednik Vučić je poručio da je Sretenje i naš bukvar i čitanka, vreme preispitivanja, vreme jedinstva našeg naroda, ma gde da živi – u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Rusiji, Americi…
On je podsetio da je to dan kada je veliki vožd, a narodni čovek Crni Ðorđe podigao ustanak protiv Turaka, ali i dan kada je zahvaljući Milošu Veliku i Dimitriju Davidoviću Srbija donela moderan i liberan ustav – ustav ispred svog vremena.
“Četrdeset dana nakon Božića mi slavimo Sretenje, najvažniji datum u istorijskom, političkom i verskom kalendaru naše lepe Srbije”, rekao je Vučić.
Vučić je istakao da smo zbog toga danas ponosni na svoju prošlost i pretke, ali gledajući u njih, Srbija je zagledana i spremna da radi za budućnost svoje dece.
“Ovo je praznik svih onih koji vole i žive za svoju Srbiju, ovo je praznik koji nadahnjuje naš narod na raspetom KiM i koji mu daje snagu za opstanak srpskog ognjišta, srpskog imena i prezimena, tamo gde je to najteže”, poručio je Vučić
Ovaj dan, navodi, daje energiju i našem narodu u Crnoj Gori, neretko, kaže, zaboravljanom od matice, a koji je opomenuo da ne ugrožavajući bilo koga čuvaju srpski identitet.
Vučić je čestitao Sretenje i građanima u Republici Srpskoj i poručio da su svi naši praznici i njihovi praznici.
“Istom rodu pripadamo, i to niko ne može i nema pravo da nam oduzme”, rekao je Vučić.
Danas dodelom priznanja, kaže Vučić, država kaže “hvala” junacima našeg doba koji su živeli ne samo za sebe, već i za naš narod i našu zemlju.
“Počast se ne odaje za ono što je neko postigao, nego što je neko dao. Upravo zbog toga smo danas ovde da odamo počast onima koji su tako nesebicnco davali ovoj zemlji i našoj zajedničkoj budućnosti, ali i onim strancima koji su podržavali ovu zemlju i koji su bili uz nju”, rekao je Vučić.
Danas se, kaže, odaje počast hrabrosti, onoj hrabrosti u direktnoj proporciji sa veličinom zadatka, a taj zadatk se zove Srbija.
“Dati Srbiji ne tražiti ništa za uzvrat, ugraditi svoje delo u njeno ime, žrtvovati se za nju, je nešto najviše što neko može da uradi. Zato danas onima koji su uradili za Srbiju, Srbija odgovara zahvalnošću i najvećim priznanjem koji može da pruži”, rekao je Vučić.
Dodaje da imena ljudi koji danas primaju priznanje nikada neće biti zaboravljena, već će biti upisani u večnu knjigu časti i hrabrosti i biti putokaz svima koji sanjaju o velikim delima.
Vučić je zahvalio svima koji su srpsku kulturu i umetnost proslaviti po svetu, lekarima koji su se svakog dana borili za živote borili, a neki u toj borbi i svoj život izgubili.
“Srbija to nikada neće da zaboravi i uvek će vam biti zahvalna”, rekao je Vučić.
Među nagrađenima koji su u Palati Srbija dobili odlikovanja su režiser Emir Kusturica, frontmen grupe “Riblja čorba” Borislav Bora Ðorđević, kao i ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, autor spomenika Stefanu Nemanji.
Među dobitnicima sretenjskih priznanja je i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril.
Njega je predsednik Vučić odlikovati Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje.
Ordenom Republike Srbije na lenti predsednik je odlikovao Jurija Borisova, koji je danas u zvaničnoj poseti Beogradu, kao i zamenika predsednika Vlade RF i Prokopisa Pavlopulosa, bivšeg predsednika Grčke.
Ordenom srpske zastave prvog stepena odlikovani su Nikos Hristodulidis, šef diplomatije Kipra i pekinški Institut za genetska istraživanja.
Sretenjski orden prvog stepena pripao je Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu UB i glumačkoj legendi Aleksandru Berčeku, dok je Sretenjski orden drugog stepena zaslužio književnik Pero Zubac.
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena dobili su Predrag Gage Antonijević, muzičar Stefan Milenković, Goran Bregović, Momčilo Bajagić Bajaga, kao i slikara Milan Cile Marinković i operska diva Jadranka Jovanović.
Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena nagrađen je prof. dr Miroslav Vukosavljević, načelnik VMA, a Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, pored ostalih, dobila je scenaristkinja “Dare iz Jasenovca” Nataša Drakulić.
Sretenjsko priznanje dobili su i devetoro kineskih lekara koji su se u našoj zemlji, rame uz rame, borili protiv kovida 19 sa našim zdravstvenim radnicima.
Na listi za dodelu priznanja povodom Dana državnosti Srbije našlo se i sedmoro novinara, a novinari koji su odlikovani su sa televizija Prva, B92, Pink, N1 i kineske China Central Television (ČTV), kao i dnevnih listova Politika i Džerusalem Post.
Zlatnom medaljom za izuzetne zasluge i lično herojstvo u lečenju i zaštiti stanovništva Srbije posthumno su odlikovani: dr Anđelka Bačvanin, dr Aleksandar Jovanovski, dr Jugoslav Grubor, dr Bora Evtov, dr Svetlana Vukčević, dr Slaviša Nestorović, dr Slobodan Kozaković, dr Mirjana Vignjević, dr Slobodan Blagojević, dr Miodrag Jorović, dr Danijela Gordić, dr Bogdan Dejanović, dr Renata Saić Eminović, Marko Bjelica i Slađana Milenković.
