OPOVO, 6. oktobar 2021 – U stalnoj postavci Narodnog muzeja Pančevo nalazi se jedna od najpoznatijih slika srpske umetnosti – Seoba Srba (ulje na platnu, 127×190,5cm), čiji je autor Paja Jovanović.
Seoba Srba, ili pun naziv Seoba Srba pod patriarhom Arsenijom III Crnojevićem, jeste niz od četiri slične uljane slike koje prikazuju Srbe, predvođene srpskim patrijarhom Arsenijem III Crnojevićem, kako napuštaju Staru Srbiju tokom Velikih seoba Srba 1690—1691. godine. Prvu je naručio karlovački mitropolit i patrijarh srpski Georgije Branković 1895. godine i trebalo je da bude prikazana na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti sledeće godine. Po mišljenju srpskog sveštenstva, to je trebalo poslužiti legimitizaciji srpskih zahteva za versku autonomiju i delimičnu samoupravu u Austrougarskoj, podržavajući tvrdnju da su Srbi napustili svoju otadžbinu po nalogu Svetog rimskog cara kako bi zaštitili habzburške granice.
Prva slika je završena 1896. godine sa dimenzijama 380×580 cm, a nešto kasnije te godine je predstavljena patrijarhu Geogriju. Nezadovoljan, patrijarh je od Jovanovića zatražio da ovoj rad prilagodi u skladu sa stavom crkve o seobi. Iako je Jovanović izmenu uradio relativno brzo, on to nije stigao da uradi na vreme kako bi bila prikazana u Budimpešti i stoga je morala biti prikazana u Patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima.
Jovanović je završio ukupno četiri verzije slike, od kojih su tri preživele. Prva verzija je izložena u zgradi Patrijaršije u Beogradu, druga se nalazi u Narodnom muzeju Pančevo a četvrta u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu. Seoba Srba ima kultni status u srpskoj popularnoj kulturi, a nekoliko autora smatra je jednim od najboljih Jovanovićevih dela.
Verzija koja se čuva u Narodnom muzeju Pančevo prenosi nam prvobitnu ideju autora – prikazujući portret tadašnjeg srpskog društva, uz težnju ka istorijskoj autentičnosti istovremeno poseduje heroizovanu notu. Zastupljeni su pripadnici crkvene hijerarhije, ratnici i običan narod u zbegu sa stokom. Delo je naslikano 1895-1896. godine, pre dovršenja ispravki na monumentalnoj kompoziciji koja se čuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Potom ga je umetnik prodao zagrebačkom trgovcu umetninama Petru Nikoliću uz pravo na umožavanje na pedeset godina. U vidu litografske reprodukcije slika je dospela do mnogih domova i vremenom postala nacionalna ikona. Narodni muzej Pančevo uz pomoć gradskih vlasti delo otkupljuje od Marije Radojčić iz Pančeva 1971. godine. Slika nam autentično svedoči o jednom presudnom istorijskom događaju kao i istorijskom trenutku samog nastanka dela, o razvoju i stanju u umetnosti i kulturi srpske etnije, te stoga predstavlja veoma vredno delo od nacionalnog značaja.
Dodela kuća i obradive zemlje zadrzavaju mlade u Banatu
Perlez, 6. oktobra (Tanjug) – Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je danas prilikom posete Perlezu da su “krov nad glavom” i 50 hektara državne zemlje, koja je data na korišćenje mladim poljoprivrednicima, garancija da Banat neće ostati prazan, saopšteno je iz Ministarstva.
Saopšteno je da Ministarstvo za brigu o selu, pored ovog, sprovodi niz programa za poboljšanje uslova života i rada na selu, od rešavanja pitanja egzistencije stanovnika sela udruživanjem u zadruge, preko dodele sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva do obogaćenja kulturnog života seljana i negovanje tradicije organizovanjem manifestacija.
Takođe, Krkobabić je govorio i o inicijativi da se slobodna državna zemlja, koje u Srbiji prema podacima Akademijskog odbora za selo ima oko 200.000 hektara, ustupi pod određenim uslovima na korišćenje onima koji su zainteresovani da je obrađuju.
Dobitnik sredstava za kupovinu seoske kuće s okućnicom, mladi Milan Mišković pronašao je svoju samostalnost dva kilometra od roditeljske kuće i nastaviće da se na svojih 15 hektara zemlje bavi ratarstvom, saopšteno je iz ministarstva.
„Ovo je nešto o čemu sam mogao samo da sanjam. Sopstveno domaćinstvo omogućiće mi da sa svojom verenicom zasnujem svoju porodicu, a nastaviću da obrađujem zemlju kao i do sada sa ocem. Volim selo i sigurno ću ovde ostati.“ izjavio je ovaj dobitnik bespovratnih 1.200.000 dinara za koje je kupio kuću od 85 m kvadratnih sa okućnicom od 8 ari sa pomoćnim objektima.
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura izjavio je da je na krilima ideje Ministarstva za brigu o selu Grad Zrenjanin pružio svaku pomoć i podsticaj mladim poljoprivrednicima da ostanu u seoskim sredinama.
“Putevi koji polako dolaze u ove krajeve, uz infrastrukturu koju se trudimo da omogućimo – gasovod, škole, vrtići, sportski sadržaji i ostala komunalna infrastruktura za koju se trudimo da bude sve bolja, uz ovakve programe privućiće mlade ljude koji jedini mogu da ožive naša sela“ rekao je Salapura.
Ministar Krkobabić je, kako piše u saopštenju, naglasio da interesovanje za ovaj program prevazilazi sva očekivanja i da je izvesno da će se sa dodelom praznih kuća nastaviti i u narednom periodu.
OPOVO, 5. oktobar 2021 – Nakon promocije knjige Marije Tereze Maje Gonzales zakazane za sredu, 6. oktobra, u Kulturnom centru Opovo, u subotu, 9. oktobra u 17:00 časova održaće se promocija zbirki poezije i proze Ljiljane Tomić iz Pančeva.
Ljiljana Tomić rođena je u Banatskoj Palanci, srednju školu završila je u Beloj Crkvi, a fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu.
Piše poeziju i prozu. Učestvovala je na brojnim međunarodnim pesničkim konkursima. Nagrađivane su joj pesme, kao i prozna dela. Piše rodoljubive, ljubavne, opisne i duhovne pesme, a inspiraciju za njih, nalazi u nepreglednoj banatskoj ravnici.
Član je Udruženja pisaca Dunavski venac iz Borče (Beograd) i pesničke grupe Banatska petica. Objavila je zbirke Banatsko plavo i Banatska svadba, Palanački pesak i Nebeske njive.
Poeziju će čitati članovi Banatske petice: Jasmina Isajlov, Dragana Ilievska, Dušica Cvejin Stojanović i Emina Radevska. Recezent: Ljiljana Lila Dragović, kostimograf Narodnog pozorišta i prof. na Univerzitetu lepih umetnosti u Beogradu.
