Briga o deci – najveća briga: TINEJDŽERI – ADOLESCENCIJA I ODRASTANJE (6)
TINEJDŽERI – ADOLESCENCIJA I ODRASTANJE (6)
Opovo, 01. septembar 2015;
PROJEKAT „BRIGA O DECI – NAJVEĆA BRIGA“ SUFINANSIRAN JE OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. Feljton BRIGA O DECI – NAJVEĆA BRIGA započeli smo simbolično 01. juna kada se obeležava Međunarodni dan roditelja, a šestim nastavkom završavamo, ponovo simbolično 01. septembra, danom kada nakon letnjeg raspusta počinje nova školska godina.
Teme koje smo do sada u ovom feljtonu obrađivali, uglavnom su se odnosile na problematiku vezanu za decu predškolskog i osnovnog školskog uzrasta. U ovoj reportaži tema su deca koja pripadaju takozvanoj tinejdž populaciji (14 – 18 godina), odnosu roditelja i adolescenata, kao i nekim specifičnim problemima koji su vezani za našu lokalnu zajednicu.
Nije ništa novo ako kažemo da je u pitanju izuzetno osetljiv period u životu dečaka i devojčica kada dolazi do biloškog sazrevanja, psiholoških i emotivnih kriza, promena u ponašanju, koja se mogu na različite (često i negativne) načine manifestovati. Period u kojem deca otvoreno pokazuju otpor prema autoritetima, i najčešće roditeljima.
Svi smo prošli period puberteta i dobro nam je poznato šta to znači. Međutim, ne postoje šabloni kako se ponašati prema deci u ovom periodu njihovog života. U pitanju je veoma kompleksna tema, koja se ne može sažeti u jednom prilogu. Psiholozi i pedagozi ističu da ne postoji univerzalno rešenje jer je svaki tinejdžer ličnost za sebe, tako da će na isti pristup različiti adolescenti različito reagovati. U svakom slučaju, roditelji najbolje poznaju svoje dete i na osnovu toga moraju kreirati strategiju pristupa.
Porodica je osnova i tinejdžer se ne može posmatrati odvojeno od porodice u kojoj odrasta. Sve ono što nije dobro u porodici najčešće se i manifestuje kod adolescenata. Nezdrave odnose u porodici uglavnom sakrivamo ili ne primećujemo sve dok oni ne eskaliraju u ponašanju deteta, a i onda vrlo često odgovornost prebacujemo na dete. Odnos roditelja i tinejdžera ima krucijalnu ulogu i dobar odnos možemo postići konstruktivnim razgovorom, razmenom mišljenja i obostranim razumevanjem.
Svakako je potrebno ukazivati na probleme, propuste ili nedolično ponašanje, a jedan od dobrih pristupa je i razgovor sa njima kao sebi ravnima. Radikalno kažnjavanje i sankcije često su kontraproduktivni, međutim, kao roditelji moramo sačuvati autoritet. Istovremeno pokazati i respekt i autoritet nije lako ali ne i nemoguće.
U periodu adolescencije često ne možemo da prepoznamo svoje dete, koje potpuno promeni svoje obrasce ponašanja. Propuštanje nastave i popuštanje uspeha u školi jedan su od najčešćih problema koji se javljaju kod tinejdžera. U pitanju su problemi pred kojima kao roditelji ne smemo biti previše popustljivi. Ispunjavanje obaveza i odgovornosti bitan su faktor u sazrevanju čoveka jer će takvo ponašanje zadržati i kao odrasle osobe. Još kao mladi ljudi moraju naučiti da budu odgovorni prema okruženju ali pre svega prema sebi, jer će kasnije teško nadoknaditi propušteno školovanje.
Popuštanje u školskim obavezama ima posebne razloge kada su u pitanju tinejdžeri naše opštine. Osim, već pomenutog adolescentnog ponašanja, naši srednjoškolci imaju dodatne muke u vidu svakodnevnog prevoza do škola u Beogradu, Pančevu i Zrenjaninu. Oni svakog radnog dana u prevozu od kuće do škole gube 2 do 4 časa. Ako uzmemo u obzir da iz škole dolaze premoreni, onda im zaista preostaje minimalno vremena za kvalitetno učenje. To je razlog koji se mora uzeti u obzir, imati razumevanja i pomoći detetu u oragnizaciji vremena i omogućiti što kvalitetnije uslove za učenje. Ni to nije lako, ali odlični učenici pokazuju da je vrlo moguće.
Moramo biti svesni da tinejdžeri ne doživljavaju sebe kao decu. U pitanju su mladi ljudi u čijoj prirodi je sticanje iskustvenog saznanja (što je odlika celog ljudskog roda). Adolescenti biološki sazrevaju, doživljavaju prve ljubavi, zbog istih se raduju i pate, imaju i prva seksualna iskustva. Međutim, u ovom periodu deca imaju i iskustva sa alkoholom i narkoticima, zbog čega je veoma važno sa njima razgovarati o ovoj temi i pre svega ih edukovati. Sumniva ponašanja moramo što pre detektovati kako bi na vreme sprečili najgore posledice. Mada uglavnom ruralna, ni naša sredina nije „imuna“ na probleme savremenog društva kada su u pitanju alkoholizam i narkomanija, pa zato treba posebno obratiti pažnju jer se takve stvari ne događaju samo drugima. Ipak, ne znači svaka promena u ponašanju da je naše dete krenulo tim putem. Relevantna istraživanja kažu da je uzrok depresivnog ponašanja adolescenata najčešće školski pritisak, pritisak vršnjaka, nerazumevanje i prevelika očekivanja roditelja.
Roditelji ponekad čine greške kojih nisu svesni. Deca brzo rastu, sazrevaju i menjaju se, tako da se i naš odnos prema njima mora prilagođavati sa novim okolnostima. Deca su naša najveća briga ali i najveća radost. Omogućimo im da odrastaju u „zdravoj“ porodici kako bi ostvarili sebe i bili bolji od nas. Zar to nije smisao života!
.
