Ja sam rođen tamo na salašu: IZLOŽBA KOJA VRAĆA USPOMENE I BUDI EMOCIJE (VIDEO)

by Glas Opova | 30.09.2017. | KULTURA

IZLOŽBA KOJA VRAĆA USPOMENE I BUDI EMOCIJE
Opovo, 30. septembar 2017;
[vsw id=”vhAu45rrjIw” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
U Galeriji „Jovan Popović“ sinoć je otvorena izložba „Ja sam rođen tamo na salašu“ povodom jubileja 40 godina od osnivanja i rada orkestra „Opovački tamburaši“
Posetioci su imali prilike da vide oko 40 printova fotografija većeg formata, kao i isto toliko originalnih fotografija na kojima je hronološki prikazan „put“ od premijere u emisiji „Znanje imanje“ 1977. godine, pa sve do danas i čuvenog nastupa na Trgu Republike u Beogradu.

Izložbu je otvorila autorka postavke direktorka Opštinske narodne biblioteke Opovo Katarina Nikolić Ralić, koja je u kratkim crtama predstavila istorijat orkestra, a zatim su se ponaosob prisutnima obratili i svi aktivni muzičari grupe.

Naravno, tamburaši ne bi bili tamburaši, da ne iskoriste priliku i zasviraju tako da su se opovačkom galerijom razletili zvuci tambura i harmonike, a specijalni gost je bio nekadašnji član basista Dragiša Brusin.

Jedan od onih koji su u orkestru od osnivanja, primaš i pevač Zvonko Fancanelo, ističe drugarstvo članova orkestra i ljubav prema muzici.

– Voleo bih da sve ovo još malo potraje dok nas „snaga služi“. Volim tamburu i pesmu, voleo sam kad sam počeo kao dečak i sa istim žarom sviram i sad. U grupi su se stvorila velika prijateljstva, kumstva, družimo se i van grupe. Nema neke razlike od pre 40 godina osim što smo sada iskusniji i veštiji svirači, kaže Zvonko i dodaje da je najsrećniji kada je publika zadovoljna – Nekad sviramo za pare, nekad nekad sviramo bez para, ali kada je publika zadovoljna ništa drugo nije bitno.

Harmonikaš Branislav Markov u orkestru je poslednjih šest godina. Mada je najmlađi, on je zadužen za njihovu organizaciju.

– Bio sam ponosan kad su me pozvali u orkestar. Ja sam doneo malo više muzičke širine, proširili smo repertoar, odlično smo se uklopili i evo već šest godina sjajno funkcionišemo, rekao nam Bane Bešnjakov.

Ivica Fancanelo je drugi član orkestra koji se tu nalazi od samog početka. Pored muzike Opovčani dobro pamte Ivicu i kao sjajnog košarkaša opovačkog Poleta za koji je dugo godina uspešno nastupao. Košarkašku loptu je odavno ostavio ali basprim još uvek ne ispušta iz ruke. Ivica na je govorio o njihovim iskustvima ispred filmskih kamera.

– Serija „Pop Ćira i pop Spira“ je bila davno i mnogi od tih glumava više nisu među nama, dok je serija „Vratiće se rode“ ostavila je veoma jak utisak na nas, jer smo upoznali sve velike aktuelne glumce, Bjelogrlića, Đurička, Brstinu, Todorovića… Treme nije bilo iskusni smo svirači, a dublovi su se uglavnom radili zbog glumaca. Bila je ta scena sa Žikom Todorovićem koji je po scenario bio „neprijatan“ prema orkestru i tu je bilo malo više ponavljanja, seća se snimanja u Barandi Ivica.

Jedan od onih ljudi bez kojih kulturni događaji u Opovu nisu mogli da se zamisle je i naš sugrađanin Aleksandar Aca Ivić, koji je u to vreme vodio opovačko kulturno-umetničko društvo, koje su tamburaši pratili na nastupima. Čika Aca se seća kako su opovački tamburaši dobili rolu u seriji Pop Ćira i pop Spira.

– U toku snimanja serije „Pop Ćira i pop Spira“ vodio sam kompozitora Đorđa Karaklajića da vidi salu Doma kulture. On je tu čuo naše tamburaše i predložio rediteljki serije Soji Jovanović da ih angažuje za snimanje. Soja je rekla da su se već dogovorili da to bude Janika Balaš sa svojim orkestrom na šta Karaklajić odgovorio da od Janike nikad neće moći da napravi momka od 20 godina, tako da su ulogu ipak dobili tamburaši iz Opova i to odlično odradili, podsetio nas je čika Aca Ivić.

Pored aktivnih članova tamburaškog orkestra  sinoć su na izložbi bili i mnogi koji su nekada sa njima svirali – Stevica Stanojev, Zlatko Rauh, Steva Šiler, Peđa Markov, Dragiša Brusin… Minutom ćutanja odana je počast tragično preminulom nekadašnjem članu Zoranu Petkoviću – Pegiju.

Lepa izložba koja nas je „prošetala“ kroz četiri decenije, probudila neka stara sećanja i izazvala puno lepih emocija.