by Glas Opova | 5.01.2015. | DRUŠTVO
BOŽIĆNA POSLANICA PATRIJARHA SRPSKOG IRINEJA
Beograd, 05. januar 2015
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej danas je tradicionalno pročitao božićnu poslanicu. Patrijarh je u božićnoj poslanici pozvao na mir, opraštanje, lјubav, a Srbima na Kosovu i Metohiji poručio da ostanu uz svoje svetinje.
IRINEJ
po milosti Božjoj
Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše Svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni Božićni pozdrav:
MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!
Zaista, velika je tajna pobožnosti:
Bog se javi u telu, opravda se u Duhu,
pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima,
verova se u svetu, vaznese se u slavi
(1. Tim 3,16)
Proslavlјamo, braćo i sestre, i ove godine Gospodnje dan Hristovog Roždestva, dan u koji je Bog sišao na zemlјu, u koji se Jedinorodni Sin Božji ovaplotio od Duha Svetoga i Marije Djeve da bi nas lјude, smrtne i prolazne, obdario životom večnim.
Božić je dan u koji je Bog postao čovek, da bi lјudi postali bogovi po blagodati; Božić je dan otkrivanja večne istine o Bogu, čoveku i svetu; Božić je dan u koji se sjedinilo Nebo i Zemlјa, u koji je zasijala svetu večna svetlost bogopoznanja; Božić je dan u koji su se lјudi izmirili sa Bogom i poznali da su sinovi Božji – da su svi lјudi braća i večna sabraća, prizvana na uzajamnu lјubav, mirenje i praštanje.
Radosna vest o rođenju Sina Božjeg blagovesti nam najpre dvojednu istinu: istinu o Hristu Bogočoveku, istinitom Bogu i istinitom Čoveku, Sinu čovečjem, jednome i istome Jedinorodnom Sinu Očevom čiji je rod neizraziv i Koji je istovremeno iz carskoga roda Davidova. Tako, po bogonadahnutim rečima Svetog Vladike Žičkog: na Nјemu se ispunjavaju obe zapovesti Božje: ko voli Nјega, voli savršenog Boga; ko lјubi Nјega, lјubi savršenog Čoveka, i u Nјemu iskonsku čovečnost, sve lјude i sva stvorenja Božja.
Na Božić nam se javlјaju, otkrivaju i daruju tri osnovne svetinje lјudskog i sveukupnog postojanja: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinjstva. Upravo zato Crkva, pripremajući se za Hristovo Roždestvo, slavi pred Božić: Detince, Materice i Oce. Tako, u Hristu kao Detetu mladom, Bogomladencu, Predvečnom Bogu – kako Mu na Božić pevamo – svako začeće u utrobi majke i svako rođenje zadobija večni smisao; svako novorođeno dete postaje svetinja. Isto tako je svetinja i materinstvo, osveštano bogomaterinstvom Presvete Bogorodice, jer utroba matere ne rađa više decu za smrt i prolaznost: svako rođenje novog deteta posle Hristovog rođenja postaje rođenje za večnost. Tako je time i zemalјsko očinstvo postalo svetinja, zato što su mu koreni u nebeskom očinstvu Boga Oca, Hristovog i našeg večnog Roditelјa.
Roždestvom Hristovim, dakle, javlјa nam se i daruje veličanstvena i neizreciva Tajna nebeske Zajednice Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga Boga lјubavi u Trojici proslavlјanoga. Nјime zemni otac, majka i dete postaju ogledalo te nadumne tajne, kao Crkva Božja i kao porodica – Crkva u malome. Jedinstvo sveta i jedinstvo lјudskog roda, jedinstvo i neuništivo zajedništvo utemelјeni su u jedinstvu Božjem i večnoj Zajednici lјubavi Oca i Sina i Duha Svetoga.
Stvarajući vidlјivi i nevidlјivi svet, Bog ga ispunjuje Svojom lјubavlјu i priziva na uzrastanje u toj lјubavi i savršenstvu, po meri Božjeg savršenstva, naročito kada se tiče razumnih bića: „Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski“ (Mt 5, 48). Tako stvarajući svet, Bog već tada počinje da stvara Crkvu kao zajednicu svega postojećeg. A punoću tog stvaranja i sveukupnog dela Božjeg upravo predstavlјa Hristovo Roždestvo – dan u koji se Bog očovečio da bi se čovek i tvorevina obožili. Zato je Crkva Božja, kao telo Hristovo, mesto i zajednica ostvarivanja te punoće, mesto uzrastanja i usavršavanja „dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božjega, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Hristove“ (Ef 4,13). Porodica je osnovna ćelija te i takve Crkve Božje, slika Božje trojične lјubavi. Zato Apostol narodâ Pavle, kad govori o svetinji braka, istu upoređuje sa lјubavlјu kojom je Hristos zavoleo Crkvu, prinoseći i žrtvujući Sebe za nju, i završava bogonadahnutim rečima: „Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi“ (v. Ef 5,25-32).
Kada lјudi poriču i zaboravlјaju Boga lјubavi, raspada se porodica kao njeno zemno ostvarenje i javlјanje – to jest, zajednica muškog i ženskog kao Sveta Tajna lјubavi i rađanja za život večni. Što je manje vere u Boga, što je manje Boga i Božje lјubavi u lјudima, to je sve manje lјubavi u lјudskim odnosima; sve je manje istinske lјubavi u braku, porodici, društvu – to sve više među lјudima i u lјudima caruje lažna lјubav i samolјublјe.
Ljudsko biće je po prirodi i prizvanju stvoreno za lјubav. A kao što lјudski organizam potrebuje zdravu hranu, to čovek, gubeći pravu lјubav i zdravu hranu, zamenjuje ih surogatima lјubavi i hrane. Takav čovek postaje nesposoban da shvati i prihvati večnu Istinu, Kojoj pevamo na Božić: Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, obasja svet svetlošću bogopoznanja; još manje može takav čovek da shvati i prihvati reči Boga Koji se javio u telu: „Ja sam hleb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek; i hleb koji ću Ja dati Telo je Moje, koje ću Ja dati za život sveta“ (Jn 6, 51).
Nije li naše doba ponovo krenulo putem smrti, putem zamenjivanja istine Božje lažju, putem služenja tvari umesto Tvorcu? Zaista, čovek je danas u opasnosti više nego ikada da zameni Boga satanom, lažnim božanstvom i lažnim znanjem, istinsku lјubav onim što Sveti Jovan Bogovidac naziva „pohot telesna, i pohot očiju i nadmenost živlјenja“ (1. Jn 2, 16). A kada god je čovečanstvo u istoriji kretalo tim putem, neminovno se nalazilo u predvorju svoje katastrofe i pred propašću svoje civilizacije.
Naše slavlјenje Božića, kao slavlјenje Boga lјubavi i istinske čovečje lјubavi, kao i svetinje rađanja za večni život, događa se u vremenu čovekove upotrebe ali i zloupotrebe Božjeg davanja i darova. Ta zloupotreba neminovno izaziva poremećaj osnovnog poretka i pravila živlјenja, uzrok je zla i mnogih bolesti, ugrožava zdravlјe kako čoveka tako i prirode, i dovodi do gublјenja smisla života. Odbacivanje i gaženje drevnih hrišćanskih i svečovečanskih moralnih osnova života, i na njima građenog istinskog lјudskog postojanja i dostojanstva, vodi poremećaju same naše prirode i života.
Hristovo Roždestvo poziva na povratak iskonskim moralnim vrednostima, na uzdržanje, na celomudrenost života mladih, na svetinju braka, podvig, post i molitvu.
U ovom, dakle, našem vremenu, u kojem je sve na prodaju – naročito svetinja lјubavi i smisla života, Bogomladenac Svojim Roždestvom poziva sve lјude svih vremena na zadobijanje večne božanske lјubavi, besmrtnog zdravlјa i punoće života, u zajednici Boga Oca i Sina i Duha Svetoga, Jednog Boga u Trojici slavlјenoga.
I ovoga Božića smo zajedno sa svojom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, i poručujemo im da ostanu i da žive sa svojim svetinjama.
Molitveno se sećamo i našeg brata i saslužitelјa, Arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, koji u tamnici nepravedno izdržava kaznu samo zato što se opredelio za jedinstvo Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. Takođe se molitveno sećamo i svih onih koji bilo gde nevino pate i stradaju.
Molimo se novorođenom Hristu da u godini koja dolazi bude manje nemira a više mira, manje mržnje a više lјubavi, manje nesloge a više sloge, i prizivamo blagoslov Božji na vas, deco naša duhovna, ma gde da ste u svetu, da u miru i lјubavi sa Bogom i lјudima proslavite Božić, pozdravlјajući jedni druge radosnim i drevnim pozdravom:
Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!
Blagoslovena nova 2015. godina!
Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2014. godine.
by Glas Opova | 4.01.2015. | DRUŠTVO
NA ULIČNIM TEZGAMA BADNJAK, ŽITO I RIBA
Opovo, 04. januar 2015;
Uoči proslave pravoslavnih božićnih praznika na pijacama i ispred marketa ulični prodavci na tezge su postavili badnjake i saksije sa žitom. Cena badnjaka je, u zavisnosti od dekoracije i aranžmana, 80 do 100 dinara, dok je žito 100 dinara.Istovremeno, porasla je potražnja za ribom, koja se tradicionalno konzumira poslednjeg dana posta na Badnji dan.
Osim marketa i prodavnica gde se može nabaviti smrznuta riba (oslić, losos, pastrmka, skuša i morski plodovi), na uličnim tezgama lokalni ribari nude rečnu i uzgojnu slatkovodnu ribu, pa se tako danas u Opovu po nešto povoljnijim cenama mogao kupti šaran 350din/kg, štuka 300din/kg i tolstolobik 150din/kg.
Tradicionalno nakon posta na dan Božića na trpezi je pečenica pa je istovremeno sa ribom velika potražnja i za svinjskim mesom. Cena žive vage prasetine se kreće oko 300 dinara po kilogramu, u zavisnosti od veličine…
