by Glas Opova | 27.12.2014. | DRUŠTVO
NASILJE U PORODICI
Opovo, 27. decembar 2014;
Koliko puta ste u neposrednom komšiluku čuli (videli) vrisku i plač žene ili deteta. I koliko puta ste okrenuli glavu smatrajući da to nije vaša stvar i da je bolje da gledate svoja posla. Nažalost, ovakvih primera je sve više u Srbiji i kada na kraju dođe do tragičnih posledica svi se pitamo zašto, zaboravljajući da smo to možda mogli da sprečimo da smo na vreme slučaj prijavili nadležnim organima (policiji i centru za socijalni rad).
Nasilje u porodici nije retko u patrijarhalnim kulturama gde je „pater familijasu“ tradicionalno dozvoljeno da bude apsolutni gospodar u kući, pa se povremeno fizičko kažnjavanje dece i šamaranje supruge posmatra kao društveno prihvatljivo. Međutim, ne samo što ovaj vidi porodičnih odnosa nije primeren, već često prelazi u ozbiljno zlostavljanje. Možda Srbija više nije patrijarhalna sredina ali ovakvi odnosi još uvek su duboko ukorenjeni u karakteru ljudi.
Nasilje u porodici najčešće vrši suprug i otac, ali zlostavljanje dece može biti i od strane majke. Razlozi su brojni. Psihička nestabilnost, agresivni karakter i temperament, krizne situacije koje dovode do radikalnih promena u ponašanju (povratak sa ratišta, gubitak posla i ekonomska nestabilnost, bolesti zavisnosti – alkoholizam, narkomanija, kocka), itd.
Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima je ozbiljan delikt i zahteva efikasan odgovor svih ustanova koje se bave ovom problematikom i koje su odgovorne za prepoznavanje nasilja u okviru vršenja svoje redovne nadležnosti. Samo koordiniranom akcijom javnih službi, organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava i drugih relevantnih aktera u zajednici može se sprečiti i rešiti problem nasilja u porodici, odnosno, osnaživanjem žrtve da izađe iz nasilja.
O ovom problemu, njegovom rešavanju i aktuelnoj situaciji u našoj opštini razgovarali smo sa psihologom Centra za socijalni rad Opovo Valentinom Stojom Ugrinov.
Centar za socijalni rad Opovo, u cilju identifikovanja, utvrđivanja i suzbijanja nasilja u porodici sarađuje sa policijom, zdravstvenom ustanovom, opštinom, predškolskom ustanovom, školom i prekršajnim sudom na lokalnom nivou, a šire sa nadležnim sudom, tužilaštvom i drugim relevantnim ustanovama.
Ono što ističe Valentina Stoja Ugrinov jeste bezbednost (sigurnost) žrtve što je prioritet u svim intervencijama. Građanin koji podnosi prijavu, ukoliko to zahteva, može ostati anoniman. Prijave, sumnji i saznanja na postojanje nasilja u porodici mogu se podneti Centru za socijalni rad Opovo u prijemnoj kancelariji radnim danom od 7:30 do 15:00 časova i to: pisanim podneskom, usmeno o čemu se sačinjava službena beleška i telefonom na broj 682-443 o čemu se takođe sačinjava službena beleška. Zdravstvene ustanove, škole i predškolske ustanove, organizacije civilnog društva i druge organizacije i organi podnose prijave po pravilu u pisanoj formi.
Policijska stanica Opovo o primljenim prijavama sumnji na nasilje u porodici i u partnerskim odnosima obaveštava Centar za socijalni rad Opovo u pisanoj formi, kako bi se planirale dalje zajedničke aktivnosti. O prijavama primljenim van radnog vremena Centra za socijalni rad Opovo, Policijska stanica Opovo obaveštava dežurnog radnika Centra za socijalni rad, kako bi se izvršila procena potrebe za preduzimanjem mera neodložne intervencije.
Centar je dužan da pruži neposredno i u saradnji sa drugim službama uslugu neodložne intervencije žrtvi porodičnog nasilja, kada je potrebno preduzeti mere za osiguranje bezbednosti i zaštite zdravlja, odnosno kada postoje opravdani razlozi da bi preduzimenjem hitnih mera i usluga iz nadležnosti centra došlo do ugrožavanja života, zdravlja i razvoja žrtve nasilja.
Neodložna intervencija se sastoji u hitnom obezbeđivanju:
- Bezbednosti žrtve (izmeštanje od nasilnika).
- Zdravstvene zaštite žrtve (urgentni zdravstveni pregled).
- Egzistencijalnih uslova žrtve (odeća, higijena, hrana).
Prema podacima koje smo dobili od Centra za socijalni rad Opovo u prethodnoj godini u našoj opštini je zabeleženo 24 slučaja nasilja u porodici u vidu zanemarivanja i zlostavljanja, dok su pojedine osobe zbog svoje bezbednosti sklonjene u sigurne kuće.
|
Porodični zakon Republike Srbije – izvodi |
|
|
|
| Nasilje u porodici
Član 197
(1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
(2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se naročito:1. Nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
2. Izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
3. Prisiljavanje na seksualni odnos;
4. Navodenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
5. Ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
6. Vredanje, kao ii svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
(3) Članovima porodice u smislu stava 1 ovog člana smatraju se:
1. Supružnici ili bivši supružnici;
2. Deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;
3. Lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domacinstvu;
4. Vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;
5. Lica koja su medusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rodeno, iako nikada nisu živela u istom porodicnom domaćinstvu.
Mere zaštite
Član 198
(1) Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.
(2) Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:
1. Izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuce, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
2. Izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
3. Zabrana približavanja članu porodice na odredenoj udaljenosti;
4. Zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
5. Zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najduže godinu dana, a može se produživati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je uvedena.
Tužbu za odredivanje mere zaštite od nasilja u porodici mogu podneti: član porodice prema kome je nasillje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljastva.
Postupak u sporu za zaštitu nasilja u porodici naročito je hitan, prvo ročište se zakazuje do 8 dana, žalbeni postupak je u roku od 15 dan, žalba ne odlaže i izvršenje. |
by Glas Opova | 26.12.2014. | LOKALNA SAMOUPRAVA
PRAVILNIK O POSTUPKU I NAČINU REŠAVANJA ZAHTEVA GRAĐANA ZA NAKNADU ŠTETE NASTALE USLED UJEDA PASA I MAČAKA LUTALICA
Opovo, 25. decembar 2014;
Opštinsko veće opštine Opovo je na sednici održanoj dana 09.12.2014. donelo Pravilnik o postupku i načinu rešavanja zahteva građana za naknadu štete nastale usled ujeda pasa i mačaka lutalica na teritoriji opštine Opovo, koji je objavljen u „Opštinskom službenom glasniku opštine Opovo“ br.6 od 17. decembra 2014. godine.
U slučaju ujeda od strane psa ili mačke lutalice oštećeno lice je u obavezi da se odmah po nanetoj povredi obrati:
- zdravstvenoj ustanovi radi zbrinjavanja;
- obavesti Policijsku stanicu u Opovu o čemu će nadležno lice sačiniti službenu belešku;
- podnese pisanu prijavu inspekciji za zaštitu životne sredine ili komunalnoj inspekciji Opštinske uprave Opovo u roku od 24 časa ( izuzetno 72 časa) nakon ujeda, pri čemu mu nadležni inspektor izdaje potvrdu.
Oštećeno lice je u obavezi da sa nadležnim inspektorima ode na lice mesta radi utvrđivanja činjenica (pretpostavljeni razlog ujeda-agresivna životinja , zlostavljaje životinje…) fotografisanje životinje i dr.
Inspektor za zaštitu životne sredine i/ ili komunalni inspektor dužni su da u saradnji sa nadležnom veterinarskom stanicom preduzmu korake u identifikaciji psa ili mačke kada se na osnovu postojećeg čipa utvrđuje njihov vlasnik ili držalac odnosno u slučaju neobeležene životinje prikupljaju podaci u cilju utvrđivanja da li se radi o lutalici ili vlasničkom psu.
Oštećeno lice može da podnese zahtev za naknadu štete usled ujeda od strane napuštene životinje načelniku Opštinske uprave u roku od 8 dana ( izuzuzetno 15 dana) od dana štetnog događaja. Uz zahtev, oštećeno lice obavezno dostavlja:
- fotokopiju lične karte;
- potvrdu izdatu od strane nadležnog inspektora da je slučaj prijavljen u roku;
- službenu belešku izdatu od strane PS Opovo
- kompletnu medicinsku dokumentaciju koja se odnosi na povredu i ostalo vezano sa tim ( izveštaj epidemiologa i odgovarajućeg specijaliste u zavisnosti od nanete povrede);
- fotografije mesta ( deo tela) ujeda;
- pismenu izjavu podnosioca o spornom događaju pod pretnjom moralne, materijalne i krivične odgovornosti za davanje lažne izjave;
- druge dokaze koji mogu biti od značaja za rešavanje zahteva.
Formirana komisija razmatra primljene zahteve i u cilju utvrđivanja relevantnih činjenica prikuplja dodatne informacije, može pozvati oštećeno lice, uzeti izjave svedoka događaja, vršiti konsultacije i provere sa nadležnim organima i ustanovama. Nakon toga, komisija donosi odluku i upućuje predlog načelniku Opštinske uprave za rešavanje podnetog zahteva koji može biti prihvaćen, odbijen ili odbačen.
Inspektorka za zaštitu životne sredine
dr vet.med. Marina Mitrović
by Glas Opova | 24.12.2014. | DRUŠTVO
PROSLAVA BOŽIĆA PO GREGORIJANSKOM KALENDARU
Opovo, 24. decembar 2014;
Danas se proslavlja Badnje dan, a sutra Božić – rođenje Hristovo po Gregorijanskom kalendaru. Božić po novom Gregorijanskom kalendaru obeležavaju rimokatolička, protestanstske, anglikanske i većina pravoslavnih crkava izuzev Srpske i Ruske pravoslavne crkve, Jerusalimske patrijaršije i Svete Gore koje ovaj praznik proslavljaju još uvek po starom Julijanskom kalendaru, odnosno 13 dana kasnije.
U našoj opštini Božić danas proslavlaju uglavnom vernici rimokatoličke crkve. U ponoć 24/25. decembra služiće se sveta misa koja se zove ponoćka i to je služba koja se upražnjava samo u rimokatoličkoj crkvi kada se po verovanju iz mraka pojavljuje Božje svetlo. Na svečanoj misi – ponoćki pevaju se crkvene i stare narodne pesme što stvara atmosferu radosti.
Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima je po predanju Hrist rođen, jelke kao večno zeleno drvo i adventni venac. Jasle i figure koje dočaravaju siromaštvo staje u kojoj je Hrist rođen, postavljaju se u crkve ali i u domove vernika, dok je adventni venac ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri sveće, za četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.
Svim vernicima koji Božić proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru, redakcija Glasa Opova čestita praznik.
Božićna poslanica Beogradskog nadbiskupa mons. Stanislava Hočevara
Predraga braćo i sestre,
Svi vi poštovani ljudi dobre volje!
Uvek smo uzbuđeni kada se približavaju veliki događaji ili kada nam u pohode dolaze izuzetne ličnosti. U nama se tada bude tolike misli, želje, osećanja i različita očekivanja. Da li je moguće da tako ne gledamo i na božićne praznike… Još više, tada često mislimo na prošlost, na tradiciju: možda na to kako smo u svom detinjstvu slavili Božić. I, obično, više pažnje možda posvećujemo tome da u našim ormarima ili u našim sećanjima potražimo sve ono što je nekada »činilo«božićno slavlje.
U tom jednostranom osvrtanju na prošlost ispoljava se naš veliki nedostatak u proslavljanju Božića. Naime, svako crkveno slavlje neke spasonosne tajne provodimo isključivo zato da bi nas ona u našem životnom dinamizmu i dinamizmu istorije – što znači ovde i sada – preobražavala. I to preobražavala na taj način što nas, pre svega, oslobađa od svega onoga što ne pripada našem identitetu, našoj ličnosti, a zatim – idealno i izvorno približava Isusu Hristu, Bogočoveku, jednoj i jedinstvenoj ličnosti čitave istorije.
Naime: greh i sklonost svemu što je egocentrično ne pripada našoj ličnosti. Greh i sklonost zlu su »strano telo«u nama, veliki »trn«koji ranjava naše biće. Po svom Božijem poreklu, našem biću pripada samo svestrani razvoj i duhovni napredak kao naša dominantna i prioritetna dimenzija. Bez ličnog oduhovljenja čovek ne može da opstane u sopstvenom dostojanstvu. Svi smo dobro svesni – a Majka Crkva i crkveni učitelji nas stalno na to podsećaju – da je Bog postao čovek samo zato da bi čovek postao Bog. Nije, dakle, neko društvo svestrano zdravo onda kada ulicama i trgovima šetaju osobe utonule u otuđenost i greh, nego je autentična demokratija na delu onda kada svako od nas sve jače i jače napreduje u potpunom saobražavanju Isusu Hristu. Tek saobličenje Hristu donosi pravu i autentičnu različitost, jer je, zapravo, samo Bogu sve moguće i samo Njemu su sve mogućnosti zaista moguće. Približiti se, dakle, Bogu znači sebi omogućiti bezbrojne mogućnosti! Greh i zlo nas pak bestidno uniformišu i unižavaju naše dostojanstvo, a upravo ta uniformisanost sistema posrnulog u greh rađa u nama nezadovoljstvo, agresivnost, gnušanje, destruktivost, apatiju, bedu…
Slavljenje božićne tajne nije, dakle, tek golo vraćanje u prošlost i njeno beskrvno materijalno oponašanje, nego hrabro, odgovorno i izvorno uranjanje u veliku reku spasenja, koja ne samo što postaje sve veća i veća, nego, u dubinama svog mističnog delovanja, sa sobom donosi sve više i više života, hraneći sve veći i veći deo čovečanstva. To je, naime, istorijsko ili mistično Telo Isusa Hrista – Crkva.
Braćo i sestre, evo zašto ovogodišnjom božićnom čestitkom želim da svima Vama na razmatranje ponudim ovaj nadokučivo bogati tekst jevanđeliste Luke, koji nam ovako navodi Isusove reči: »Sve mi predade Otac moj i niko ne zna ko je Sin – osim Oca; ni ko je Otac – osim Sina i onoga kome Sin hoće da objavi.«(Lk 10, 22) Gledajte, predragi! U ovim prazničnim danima, svojim telesnim očima mi obično gledamo samo nemoćno dete u jaslicama. Privlače nas i životinje, pastiri, možda i vatra, voda i anđeo koji lebdi u vazduhu, i mi ne uspevamo da nadiđemo svu tu spoljašnju stvarnost, ostajući ograničeni samo vidljivim delom ove kompozicije koju, inače, radosno tumačimo svojoj deci. A iza tog materijalnog prizora – što vidimo tek duhovnim očima, očima kontemplacije – postoji vrlo živa stvarnost odnosa između Oca i Sina. Iza vidljivih jaslica bruji beskonačna reka života, odnosa u ljubaviizmeđu Oca i Sina. Božji Sin je postao čovek ne da bi se naš pogled zaustavio samo na činjenici otelovljenja i na jaslicama, nego da bismo duhom uranjali u beskonačni Život najveće Tajne, Tajne Presvete Trojice. Taj život u novorođenom Isusu poznaje samo Otac. Ali Jedinorođeni Sin je upravo zato tu, tu među nama, u jaslicama, ne bi li nam podario taj isti božanski život koji On živi. Ali On, Isus – koji je Prvorođeni i Jedinorođeni – saopštava i objavljuje taj život samo onima kojima On hoće. Isus, zapravo, to hoće da saopšti onima koji to i traže, koji znaju da cene bogatstvo božanskog života. Taj dar On hoće da podeli samo sa onima koji su otkrili da je, u poređenju s tim darom, svekoliko bogatstvo ovoga sveta samo običan prah. Takvim osobama Jedinorođeni Božji Sin objavljuje najosnovnije i zato najpotrebnije tajne života, kao najveći sjaj radosti i zato – sreće. Isusa nazivamo Jedinorođenim isključivo zato što je On savršenstvo svih savršenstava; On je prototip svih odnosa; ikona svakog sinovstva i pralik svake slobode, odgovornosti, saradnje i ljubavi. Samo jedan jedini je, dakle,Jedinorođeni. To znači: nijedan sin ili kći čovečanstva ne može da se razvija u smeru pune zrelosti ili svetosti bez odnosa s Isusom Hristom. Božić nije, dakle, praznik samo nekih većih ili manjih crkvenih, odnosno verskih zajednica, ili nekih plašljivih osoba koje beže od sveta. Božićna tajna je zato kamen temeljac svekolikog života i celokupne kulture;noseći stub prave civilizacije i živog humanizma. Ako takozvani demokratski sistem više uvažava grešnost ljudskog bića i njegovo udaljavanje od onih stubova života koje je postavio Hrist, onda je njegovo narušavanje nužno. Istorija to i potvrđuje. Ako, naime, ne otkrijemo i ne priznajemo (svesno ili nesvesno) odnos Otac-Sin u Presvetoj Trojici, zemaljska porodica postaje besmislena; ako ne otkrijemo odnos između Oca i Sina u Tajni Trojedinog Boga, onda bledi svaka vrednost odnosa među nama ljudima. Solidarnost među nama nema u tom slučaju više temelja, a pojam »prijateljstva«postaje prazna reč! Preventivnost u svim našim odnosima pretvara se u golu borbu za vlastiti opstanak, a bezinteresno delovanje u našem životu izvrgava se ruglu, kao što se međusobni odnosi lako izvrću u ogovaranje, klevetanje, razdor i grupno nadmetanje. U takvim društvima svoje mesto nemaju ni majčinstvo, ni očinstvo, ni devičanstvo, ni karitas. Zato i danas u strukturama vlade ne postoji ministarstvo za porodicu. U samoj pak Crkvi, opet, to rađa nedostatak duhovnih zvanja, pogotovo ženskih redovničkih i monaških zvanja.
Moram priznati da me je u detinjstvu veoma čudila, a kao racionalno usmerenog mladog studenta teologije nekako i odvraćala činjenica da u predstavi božićnih jaslica svi kleče! Kleče Bogorodica i Sveti Josif, pa i pastiri kada pristignu, ali i Mudraci kada otvaraju svoje darove Jedinorođenom. Trebalo je mnogo iskustva i molitve da otkrijem da je tajna Božića nešto što daleko nadilazi sve naše sposobnosti. Da, u ovim danima svi bismo morali da budemo na kolenima! Jer, tek u klečanju pred stvarnošću Božjeg rođenja možemo spoznati veličinu odnosa između Oca i Sina. Tada će se taj odnos utisnuti i u nas, i doslovno napajati i sve ostale naše odnose. Tada među nama više ne bi bilo licemerja, laži, prevara, korupcije, ubijanja i ratova, a našim društvima ne bi bila potrebna ministarstva prisile i kontrole. Čak bismo i materijalno mnogo više napredovali!
Upravo zato, stalna želja zlog duha, koji nas konkretno napastvuje, jeste da nas u ovim proslavama vraća samo u prošlost, u bezdušno ponavljanje prošlih i spoljašnjih gestova: tako gubimo potrebu da se iskreno obratimo Isusu, ne osećamo potrebu za iskrenom ispovešću, i ne čeznemo dovoljno za najdubljim sjedinjenjem s Isusom u svetom bogosluženju.
Hrist, opet, želi da nam daruje beskonačne tajne Oca i Sina. A tako i sve tajne života. Jer sve što uopšte postoji, postoji samo zato što Otac voli Sina i Sin voli Oca. Dokle god ne uronimo u tu tajnu, ne možemo pravilno da poštujemo ni svoj, ni tuđe živote. Život je ipak, ne zaboravimo, svetinja kojom niko nema pravo da trguje: ni nacionalne, ni međunarodne institucije.
Braćo i sestre! Uvidevši sve to, s novom snagom jedni drugima čestitajmo Božić! Srećno i spasonosno bilo nam rođenje Hristovo! Ispunjeni tom svetlošću i snagom, mirno započnimo Novu godinu 2015! S Božjim blagoslovom ona će sigurno biti srećna i uspešna, što od srca svima želim!
Braći i sestrama, pripadnicina istočnih Crkava, jednako kličem: Hristos se rodi – vaistinu se rodi! Mir Božji sa svima vama!
A uz neprekidnu molitvu, svima bez razlike udeljujem Božji blagoslov: u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
U Beogradu, o Božiću 2014.
† Stanislav Hočevar,
nadbiskup
