Odluka o merama za sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemije Covid – 19-512-3/2021
Opovo, 27. februar 2021 Na osnovu člana 14. i člana 15. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Sl. Glasnik RS“ br. 15/2016, 68/2020) i člana 29. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Sl. Glasnik RS“ br. 87/2018), a radi sprečavanja epidemije Covid 19 na teritoriji opštine Opovo, Štab za vanredne situacije opštine Opovo, na sastanku održanom 26.02.2021. godine, doneo je:
Radno vreme objekata u kojima se obavlja delatnost:
u oblasti trgovine na malo ( trgovinske i druge radnje i prodajna mesta),
pružanja usluga u oblasti ugostiteljstva, koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi i slično),
priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.),
kao i u objektima u kojima se obavlja delatnost pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote)
u oblasti kulture, koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ( pozorišta, bioskopi, galerije i sl.),
i oblasti sporta, koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge (fitnes centri, teretane, vežbaonice i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl. ), ograničava se tako da ti objekti mogu raditi svakog dana od 05,00 do 20,00 časova.
Ograničenje iz stava 1. ove odluke ne odnosi se na radno vreme :
apoteka (uključujući i one u kojima se vrši promet robe namenjen za životinje ili poljoprivredu),
benzinskih pumpi u obavljanju delatnosti prodaje goriva i
trgovinskih , ugostiteljskih i drugih objekata koji vrše dostavu hrane, koji mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ove Odluke, kao i subotom i nedeljom.
trgovinskih i drugih radnji i prodajnih mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda (namenjenih za ljude i životinje) i samostalnih maloprodajnih objekata u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), koji mogu da rade do 21,00 čas, kao i subotom i nedeljom.
Ordinacije u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarske ordinacije koje mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ove odluke kao i subotom i nedeljom.
Restorana i drugih prostora u kojima se pružaju usluge ishrane u kategorizovanim i nekategorizovanim smeštajnim objektima i u kategorizovanom privatnom smeštaju, u kojima se usluga može pružati samo licima koja imaju prijavljen boravak u tim vrstama smeštaja i to najkasnije do 21,00 čas, kao i subotom i nedeljom.
Fitnes centara, teretana, vežbaonica i drugih objekata namenjenih za sport i rekreaciju – kada se koriste u svrhu treninga i priprema za održavanje isključivo registrovanih takmičenja u nadležnosti nadležnih nacionalnih sportskih saveza, koji mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ove odluke i subotom i nedeljom.
U toku radnog vremena iz stava 1. ove odluke u objektima u kojima se pružaju usluge u oblasti ugostiteljstva nije dozvoljeno neposredno izvođenje muzike (muzika uživo), a posle 17,00 časova nije dozvoljena muzika u bilo kom obliku.
U periodu utvrđenom ovom odlukom tokom radnog vremena u objektima u kojima se obavlja trgovina na malo, a čija je površina preko 300m2, maksimalan broj posetilaca ograničava se na jednog posetioca na 9 m2.
3. Izuzetno od stava. 1. i 2. ove Odluke, dana27. i 28. februara 2021.godine, radno vreme objekata u kojima se obavljaju sledeće delatnosti, i to:
-u oblasti trgovine na malo, neprehrambenim proizvodima (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta);
-u oblasti ugostiteljstva, pružanja usluga koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi, i sl.);
-u oblasti trgovine na malo, pružanja usluga u zatvorenim ili otvorenim trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja ta delatnost (, pijace i sl.);
-u oblasti kulture, kada se podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom zatvorenom prostoru izuzev pozorišta (bioskopi, muzeji, galerije);
-u oblasti priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.);
-u oblasti sporta, kada se podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge, izuzev onih objekata u kojima se održavaju već zakazana takmičenja, (fitnes centri, teretane, vežbaonice, spa centri, bazeni i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl.),
ograničava se tako da ti objekti mogu raditi od 06.00 časova do 14.00 časova.
Radno vreme u objektima u kojima se obavljaju delatnosti u oblasti trgovine na malo prehrambenim proizvodima (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta) i pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote) ograničava se tako da ti objekti mogu raditi od 06.00 časova do 20.00 časova.
4. Od ograničenja radnog vremena navedenog u stavu 3. ove Odluke izuzimaju se:
-apoteke (uključujući i one u kojima se vrši promet robe namenjen za životinje ili poljoprivredu), izuzev onih apoteka koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima i za koje upravljač ne može obezbediti posebne koridore za pristup ili u koje se ne ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine;
– benzinske pumpe, u obavljanju delatnosti prodaje goriva;
– trgovinski, ugostiteljski i drugi objekti koji vrše dostavu hrane;
-ordinacije i laboratorije u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarske ordinacije i laboratorije, odnosno druge zdravstvene ustanove u privatnoj i javnoj svojini.
Nadzor nad primenom ove odluke vršiće Komunalna inspekcija Opštinske uprave Opovo.
Dušan Đokić na kormilu kluba, u nedelju prilika za prvi ovogodišnji trofej
SAKULE, 27. februar 2021 – Najreprezentativniji fudbalski klub naše opštine Borac iz Sakula, koji se takmiči u Srpskoj ligi Vojvodina, startovao je sa pripremama već u poslednjoj dekadi januara. Sakuljani su značajno izmenili i pojačali sastav, a kao prvog stratega tima doveli Dušana Đokića, nekada poznatog fudbalera Crvene Zvezde.
Đokić je karijeru započeo u Topličaninu iz Prokuplja (1997-1998) odakle prelazi u pančevački Dinamo (1998-2000). Igrao je za Rad (2000-2002), Zemun (2002/2003), Obilić (2003/2004), Železnik (2004/2005) i Voždovac (2005). U Crvenoj Zvezdi (2006/2007) zajedno sa Nikolom Žigićem istakao se u napadačkom tandemu Crvene Zvezde i u sezoni 2005/2006 bio drugi strelac lige. Iz Crvene Zvezde odlazi u inostranstvo gde je igrao za Briž (Belgija), Omoniju (Kipar), Astra Ploešti (Rumunija), Čunking Lifan (Kina), Zaglebje (Poljska) i Najran (Saudijska Arabija). Karijeru je završio u Srbiji igrajući od 2012 do 2016. godine za Voždovac, Dinamo, Zemun i Smederevo 1924.
Tokom priprema Sakuljani su odigrali četiri utakmice i pokazali da će se sa njima ozbiljno računati u nastavku prvenstva. Dva puta su pobedili – Zemun i Smederevo 1924, dok su sa pančevačkim Dinamom i Radničkim iz Obrenovca odigrali nerešeno.
U nedelju, Borac u Alibunaru igra finale kupa Fudbalskog saveza Područja Pančevo i to je šansa da svoje vitrine popuni sa još jednim trofejom.
OPOVO, 27. februar 2021 – Prošlog vikenda seniori Opova 99 odigrali su poslednje kolo u okviru Međuregionalne lige KSV Sever – grupa D. Podmlađeni tim Opova nije blistao i od 12 utakmica jednu su pobedili (u poslednjem kolu), a 11 izgubili. Opovčani imaju istovetni skor pobeda i poraza kao i starčevački Neolit ali kako Starčevci imaju bolju koš razliku završili su ispred našeg kluba.
Svakako da je dobra stvar što su mladi igrači dobili šansu, imali veću minutažu i stekli iskustvo, međutim, očekivalo se na početku lige da ostvare bar dve – tri pobede.
U zavisnosti od finansijske situacije ali i epidemiološke, videćemo da li će Opovčani učestvovati i u letnjoj ligi koja se igra od maja.
Izvor B92: Na konferenciji za medije Kriznog štaba saopšteno je detaljno kako će objekti raditi tokom vikenda.
Svi ugostiteljski objekti na teritoriji Srbije u subotu i nedelju radiće od 6 do 14 časova, nezavisno od toga da li imaju ili nemaju baštu. Nakon toga, dozvoljena je samo dostava tako da nakon 14 časova nije moguće vršiti ni “šaltersku uslugu” u kafićima i restoranima.
Što se tiče ugostiteljskih objekata uski-centrima, kako samostalnim tako i onim u okviru hotela, služenje hrane i pića tokom vikenda biće dozvoljeno samo na otvorenom – u baštama. Šalter usluga za objekte na stazama je takođe moguća samo do 14 h. Objekti iz oblasti ugostiteljstva dostavu hrane i pića mogu vršiti 24 časa dnevno.
Hoteli u čitavoj zemlji mogu vršiti delatnosti služenja hrane i pića u svojim restoranima i kafe barovima takođe do 14 časova svim građanima. Od 14 do 22 časa, ova usluga dozvoljena je samo i isključivo osobama koje imaju uplaćen smeštaj u tom hotelu ili nekom drugom kategorizovanom smeštaju. Ovo znači da osobe koje nemaju prijavljen boravak u hotelu ne mogu biti uslužene u hotelskim kafićima i restoranima u subotu i nedelju posle 14 časova. Akcenat u kontrolisanju poštovanja ove mere biće u najvećim ski-centrima u Srbiji.
Tržni centri, prodavnice neprehrambene delatnosti, kladionice, kockarnice, dečje igraonice, teretane, fitnes centri, baloni za fudbal i druge sportove – za dane vikenda radiće takođe od 6 do 14 h. Sportski objekti koji imaju unapred zakazana takmičenja biće dostupni isključivo za te namene i nakon 14 časova.
Objekti koji zadržavaju svoje radno vreme i na koje se ova ograničenja ne odnose
Kako je Balašević ispunio želju Mesnoj zajednici Sakule
Piše: Čeda Vučković
OPOVO, 25. februar 2021 – O tome kakav je bio čovek, pesnik i „tamburaš“ neću trošiti slova. Đoletove pesme, stihovi, knjige i ljudski stavovi dovoljno govore o njemu, a to smo videli ovih dana kada su na ulice da mu odaju počast izašli ljudi od Ljubljane pa sve do Skoplja. Ispraćali smo mnoge velikane ali ne sećam se da je i jedan čovek na prostoru bivše nam domovine Jugoslavije izazvao toliku pozornost i poštovanje.
Balašević je na razne načine povezan i sa našom opštinom. Na inicijativu građana i građanskih udruženja postavljen je bilbord u centru Opova kao još jedan čin našeg druženja sa Đoletom. U ovom prilogu napisaću koju reč o tome kako smo se tokom proteklih četrdesetak godina družili sa pesnikom panonskog srca.
Balašević nam je prvi put bio gost početkom osamdesetih godina 20. veka tokom snimanja serije Pop Ćira i pop Spira u Sakulama i Opovu. Đole je igrao Šacu berberina, a njegova supruga Olivera Julu, kćer Spirinu. Mnogi su ga tada zapamtili kao šarmantonog i duhovitog čoveka, a bračni par Balašević često smo viđali na ulicama u vožnji biciklom.
Nekih pet godina kasnije Balašević je ponovo u Opovu, ali ovog puta na koncertu u opovačkom Domu kulture Olga Petrov u okviru turneje povodom objavljivanja legendarnog albuma „Bezdan“ (i pored dobre volje ne mogu da se setim da li je koncert bio krajem 1986. ili početkom 1987. godine).
Ne treba ni da pominjem da su ulaznice „planule“ u rekordnom roku i da se tražila karta više. Na moju sreću, a malo i na snalažljivost, imao sam mesto u petom redu, tako da sam mogao opušteno da posmatram i slušam velikog majstora. A na koncertu red šale i smeha, pa red pesama, a između salve gromkih aplauza. Negde već pred kraj, kada se očekivala odjava i bis, nakon što se utišao prethodni aplauz, iznenada, tamo negde iz devetog ili desetog reda, ustaje stariji gospodin i obraća se Balaševiću:
„Druže Balaševiću, u ime kolektiva Mesne zajednice Sakule, zamolio bih Vas da otpevate „Ljubio sam snašu na salašu“, reče čovek čiji identitet neću otkriti u ovom tekstu osim da je naravno iz Sakula.
Pomislih, ovo će biti zanimljivo jer Balašević je u to vreme često u svojim intervjuima isticao da godinama ne svira tu pesmu, koju je na početku karijere baš „rabio“ na koncertima. Trajala je dugo, bila neka vrsta muzičke šaljive monodrame, a i jednostavno mu je dosadila.
Đole je sa osmehom i uljudno pozdravio Mesnu zajednicu Sakule (na kraju krajeva, tamo je snimao scene glumeći Šacu berberina), objasnio da tu pesmu više ne sviraju, ali da će do kraja koncerta biti još lepih pesama.
Međutim, našeg „prijatelja“ iz Sakula odgovor nije zadovoljio pa je još jednom ponovio:
„Ali druže Balaševiću, mi insistiramo da otpevate Ljubio sam snašu na salašu“, sada već imperativno reče čovek iz devetog (ili desetog) reda.
Šta će Đole, vidi da se iz ovog neće lako isčupati, od svog gitariste uzme instrument i krene… E, baš sam onomad razmišlj’o od čega pravidu tambure, pa sam pit’o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića, birtaša, zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže… I tako prekrši Đole svoju odluku i specijalno za Mesnu zajednicu otpeva „Snašu“.
Sećam se da smo se dugo posle ovog koncerta šalili u društvu i započinjali razgovore sa obaveznim „u ime mesne zajednice…“.
I konačno, Balašević treći put među Opovčanima. Koncert je održan na Svetog Nikolu 22. maja 2005. godine povodom tek ustanovljenog Dana opštine Opovo, a u okviru velike vojvođanske turneje Đorđa Balaševića pod nazivom „Od Opova do Bođana“ i promocije albuma „Rani mraz“, koji je snimio 2004. godine.
O ovom koncertu i susretu posedujemo štampanu i foto dokumentaciju jer je redakcija Opovačkih novina ispratila ceo događaj. Intervju sa Balaševićem uradio je Saša Pavlovski, dok je prikaz koncerta napisao Zoran Lazić, koji je ujedno i autor fotografija.
Bilo je logično da Đole u svoju koncertnu turneju uvrsti Opovo jer je naše mesto bilo u naslovu turneje, kao i u tekstu velikog hita sa tog albuma „Aco, Braco“ (P.S. konačno smo mogli da pariramo našim komšijama u Čenti koju je Balašević opevao u pesmi „Sugar Rap“ – disko Napredak u Čenti).
Aco-Braco, derane moj čestiti… Bog nek gleda di će koga smestiti…
Od Bođana do Opova sila hulja i lopova
Koji grabe šta odaberu…
Al’ opet, od Opova do Bođana još je dobrih Vojvođana
Da im s neba leba naberu…
Priča kaže da je na jednom od novogodišnjih koncerata 2004. godine, dok je izvodio pesmu „Aco, Braco“ u publici video transparent na kojem je pisalo Opovo i obećao da će doći ako ga pozovemo. Poziv je stigao, tako da se koncert mogao održati. Mada, kao regionalna velika zvezda, njegovi koncerti imaju popriličnu cenu, Balašević je specijalno za Opovo, ovaj koncert svirao samo za prodate ulaznice, a njih je bilo 466, koliko je sala doma kulture mogla da primi. To je bio Đoletov poklon Opovu.
Na moju žalost, ovog puta nisam prisustvovao koncertu. Supruga i ja smo morali da se dogovorimo ko će čuvati dete, a ko ići na koncert, pa kako sam ja više puta tokom devedesetih godina bio na njegovim čuvenim novogodišnjim koncertima u Sava centru, dobrovoljno sam se prijavio da veče provedem sa naslednikom.
Kako god bilo, kolege iz Opovačkih novina dobro su odradili svoj posao i vrhunski ispratili događaj (Opovačke novine, br. 17/18, maj – jun 2005).
Pre koncerta, za Balaševića, njegove muzičare iz benda i saradnike, upriličen je prijem u Galeriji „Jovan Popović“ gde su tadašnji opštinski funkcioneri, predsednik opštine Milorad Soldatović, načelnik privrede Zoran Tasić i načelnik Opštinske uprave Goran Fogl, Đoletu uručili umetničku sliku sa posvetom „Šaci Berberinu, Opovo, 22.05.2005. g.“. Nakon prijema, u domu kulture je održan koncert za pamćenje, o kojem se i danas priča. A kako je bilo na koncertu i šta se razgovaralo sa Đoletom podsetićemo se tako što ćemo narednih dana objaviti intervju i prikaz koncerta iz 2005. godine.
