Svi znamo da postoje povrtne kulture koje mogu da se gaje samo preko rasada. Na taj način produžavamo im vegetaciju pa dobijamo rod mnogo ranije nego ako bismo sejali to isto povrće direktno u baštu
Najlakši način da dodjemo do rasada je, naravno da ga kupimo. Nije ni toliko skup taj rasad i izbor je dosta veliki.
Ali…
Dalje ću opisati par ličnih iskustava sa kupovnim rasadom.
Pre svega paprika. Koliko puta se dešavalo da u slatku uleti i par strukova ljute- svaki put kada sam kupila rasad. Pa posle čupaj te strukove. Proveravaj koja slatka je uspela da se preopraši. Čudo jedno. Jasno je da tokom gajenja 2, 3, 4 hiljade strukova desi se da neka saksija sa ljutom paprikom zaluta u slatku. Pa bas meni zagorča zivot. 🙂
Paradajz. I tu ima svasta. Hoćeš da kupiš jabučar i volovsko srce, na primer, a dobiješ svašta nešto osim te dve sorte. A kao bonus uz to još i rasad koji tek što je iznešen iz plastenika. Dakle ništa od navikavanja na spoljašne uslove. Samim time plamenjača i napad štetočina su zagarantovani.
Sa patlidžanom isto nije sve bajno i sjajno. Sem klasičnog plavog ne gaje se druge vrste. A, recimo, prugasti je mnogo otporniji i ukusniji. Još i nema gorčinu.
I tako možemo da nastavimo i o praziluku prerano posejanom, pa tera u seme. I o krastavcu samo dugačkom kao da ne postoji nijedan drugi.
A i mahom proizvodjači seju sorte koje gaji većina. Ali ima i onih koji više vole drugačije i interesantnije sorte. Savremena selekcija daje mogućnost da naša bašta bude ne samo ukusna već i zanimljiva uz neobično povrće.
Verovatno negde postoje ti pravi proizvođači dobrog i raznovrsnog rasada, ali još nismo se našli. 😉
Tako dolazimo do zaključka da je rasad koji sam gajiš pola puta do uspeha.
Znam, već se nižu misli u vašoj glavi: ma teško je to, ma nema uslova.
Ima i uslova i nije ništa teško. Samo par bitnih koraka do uspeha u gajenju sopstvenog rasada i sve će uspeti.
Pre svega plan i program. Znamo li koliko i čega nam je potrebno? Sa stalnim lejama uvek možemo da zapišemo koliko strukova staje u nju, pa znamo koliko rasada treba da proizvedemo. Naravno plus još koji struk za svakakve fors mažorne okolnosti.
Seme. Bitno je jako! Iz dobrog semena raste i takva biljka. To je nešto gde ne bi trebalo da se štedi. A još i sama semena u sebi mogu da nose pojedine bolesti. Na prime, ne valja ostavljati seme od paradajza koji je oboleo od plamenjače. Isto važi i za krompir.
Posebnu pažnju bih obratila na dezinfekciju semena narodnom metodom, potapanjem u rastvor permanganata. Količina uništenog semena posle takve dezinfekcije je beskonačna.
Kakvu zemlju uzeti? Najbolje gotovu baš za tu svrhu. Ona ne sadrži seme korova. Ujedno je hranjiva pa samim time prihranjivanje biljaka se ne sprovodi.
Kada sejemo? Eto to je ta velika tajna uspešnog rasada. Jer februarski rasad izduži se i padne u skoro 100% slučajeva bez specijalnih lampi.
Datum od kad može da se počne je 1. mart i nikako ranije. Jer do tada nit’ sunca ima dovoljno, nit’ su dani dovoljno dugački. Ovde postoji jedna narodna mudrost: u godini kada Uskrs po Grigorijanskom kalendaru pada na kasnije datume, kao što je slučaj sa 2021. godinom, rasad neće moći u baštu pre maja meseca. Kako to radi niko ne zna, ali zaista ima smisla.
Prvo što sejemo su paprike i plavi patlidžan. Ove kulture mogu da klijaju i do 3 nedelje pa samim tim treba im više vremena da provedu u fazi rasada. Oko 70 dana.
Odmah posle možemo da posejemo rane sorte kupusnjača. Samo što je taj rasad dobro držati podalje od radijatora i ostalih grejnih tela u kući.
Oko 15-20 marta u igru stupa paradajz. Njemu je dovoljno da provede u rasadu 60 dana. Voljena zabava «posadi rasad paradajza koji već cveta» obično se završava odbacivanjem cvetova i plodova i napadom bolesti i štetočina. Cvetajući rasad nakon presađivanja doživljava mnogo veći stres od svog brata u fazi 5-6 stalnih listova.
Krastavac i tikvica seju se najkasnije. Tek oko 1. aprila. Rastu jako brzo, a ne smeju da se pikiraju.
U šta sejemo? Najjednostavnije je nabaviti kontejnere za rasad. Samo na prvi pogled to je trošak, a u stvari ušteda je i vremena i novca. Kontejneri se koriste par godina. Kada dodje vreme za kaljenje lakše je izneti 1 kontejner nego 50 čašica.
Postoji i način zvani «puž». Prava ušteda mesta i novca. Pravi se od podloge za laminat, one od 2 mm. Seče se na trake visine od po 15 cm i duzine od 1m. Semena se redjaju na toalet papir, stavljen preko trake od podloge, koji je naravno prethodno pokvašen vodom. Nakon toga na traku se sipa zemlja, opet se dobro pokvasi vodom i roluje se. Takav puž fiksira se trakom za molerske radove. Ima ovde i jedna mana-rasad ne naraste veliki. Takođe ovaj način je pogodan samo za papriku i plavi patlidžan, eventualno praziluk.
Navikavanje rasada na život van sobe počinje najmanje 2 nedelje pre datuma kada bi rasad mogao da “otputuje” u baštu. Najpogodnije za to je veče i jutro. Jer tada sunce nije jako pa nece spržiti naše mlade biljke.
I tako, korak po korak stigao je naš rasad do bašte, a koliko god proces proizvodnje sopstvenog rasada izgledao težak, uspeli smo!
U dokumentarnom filmu predstavljeno pola veka galerije
OPOVO, 13. mart 2021 – Povodom jubileja pola veka Galerije „Jovan Popović“, u produkciji redakcije „Glas Opova“ snimljen je dokumentarni film kojim je obuhvaćeno 50 godina rada galerije.
Film je imao premijeru na otvaranju izložbe, a možete ga pogledati i na našem portalu.
„Ideja nam je bila da kroz priče o upravnicima galerije, odnosno ljudima koji su je vodili“ prikažemo tih 50 godina, kao i značaj ove kulturne ustanove kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou“, poručili su autori filma Čeda Vučković i Zoran Lazić.
OPOVO, 13. mart 2021 – Radio televizija Srbije snimila je prilog o jubileju i izložbi koja je u četvrtak održana u Galeriji „Jovan Popović“. Prilog je emitovan u okviru emisije „Ovo je Srbija“ i možete ga pogledati na linku gore
Naredba o radnom vremenu za vreme nepovoljne epidemiološke situacije tokom trajanja zarazne bolesti COVID-19
Na osnovu člana 14. Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RS”, br. 151/20, 152/20, 153/20, 156/20, 158/20, 1/21, 17/21, 19/21 i 22/21), na predlog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19,
ministar zdravlja donosi
NAREDBU
o radnom vremenu za vreme nepovoljne epidemiološke situacije tokom trajanja zarazne bolesti COVID-19
Izuzetno od odredaba člana 8. stav 3, člana 9. stav 2, člana 11. stav 2. i člana 13. stav 1. tač. 5. i 6. Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, u periodu od 12. marta 2021. godine od 21.00 časova do 15. marta 2021. godine do 06.00 časova, objekati u kojima se obavljaju delatnosti u oblasti trgovine na malo (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta), pružanja usluge u oblasti ugostiteljstva, koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi, splavovi i sl.), pružanja usluge u zatvorenim ili otvorenim trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo (tržni centri, pijace i sl.) i priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.), kao i u objektima u kojima se obavlja delatnost pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote) i delatnost u oblasti kulture koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru bioskopi, muzeji, galerije) i oblasti sporta koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge (fitnes centri, teretane, vežbaonice, spa centri, bazeni i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl.) neće raditi, s tim što u tom periodu i u propisanom, odnosno utvrđenom radnom vremenu mogu raditi:
1) apoteke, izuzev onih apoteka koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima i za koje upravljač ne može obezbediti posebne koridore za pristup ili u koje se ne ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, benzinskih pumpi u obavljanju delatnosti prodaje goriva i trgovinskih, ugostiteljskih i drugih objekata koji vrše dostavu hrane;
2) trgovinske i druge radnje i prodajna mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda, uključujući i one koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima, a za koje upravljač može da obezbedi posebne koridore za pristup ili u koje se ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine;
3) samostalni maloprodajni objekati u kojima se obavlja trgovina na malo (prodaja štampe, duvanskih prerađevina i sitnih predmeta) koja se obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (kiosci i trafike);
4) ordinacije i laboratorije u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarskih ordinacija i laboratorija i sl.;
5) restorani i drugi prostori u kojima se pružaju usluge ishrane u kategorizovanim i nekategorizovanim smeštajnim objektima i u kategorizovanom privatnom smeštaju, u kojima se usluga može pružati samo licima koja imaju prijavljen boravak u tim vrstama smeštaja i to najkasnije do 21.00 časa;
6) objekti namenjenih za sport i rekreaciju – kada se koriste u svrhu treninga i priprema za održavanje i održavanje isključivo registrovanih takmičenja u nadležnosti nadležnih nacionalnih sportskih saveza i to u unapred zakazanim terminima;
7) sve druge radnje, objekti i mesta (obućarske, krojačke, stolarske, staklorezačke i sl. radnje, servisi, tehnički pregledi i sl.) na kojima se pružaju usluge pri čijem vršenju nije obavezno prisustvo korisnika ili su prisustvo i kontakt ograničenog trajanja.
2. Ova naredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Radni sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava (video)
NOVI SAD, 12. mart 2021 – Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić i direktor Fonda „Evropski poslovi“ AP Vojvodine Aleksandar Simurdić sastali su se danas u Novom Sadu sa predstavnicima opština Opovo, Alibunar, Sečanj i Kovačica sa kojima su razgovarali o mogućnostima i planu razvoja lokalniih samouprva za predstojeći period.
Sofić i Simurdić su se saglasili da, s obzirom na to, da je u toku definisanje novog višegodišnjeg finansijskog okvira, sada pravi momenat za mapiranje prioriteta, stanja i potencijala u svih 45 lokalnih samouprava, kako bi se u narednom periodu što efikasnije iskoristila sva sredstva koja su na raspolaganju a tiču se eksternih izvora finansiranja.
Predsednik opštine Opovo Miloš Markov ističe značaj eksternih izvora finansiranja gde naša lokalna samouprava vidi priliku za realizaciju strateške infrastrukture.
„Tema nam je bila veća saradnja između Pokrajinske vlade i lokalnih samouprava na realizaciji budućih projekata, pogotovo projekata Evropske unije. Očekujemo da ćemo od Fonda „Evropski poslovi“ dobijati pomoć u pripremi projektnih implementacija, kao i praćenja konkursa koji se tiču eksternih fondova, odnosno, stranih fondova gde mi kao lokalna samouprava svakako vidimo priliku za nas i značaj kao jedna mala opština sa vema malim brojem zaposlenih imamo priliku da na tim većim fondovima ipak radimo neku stratešku infrastrukturu koju ne možemo finansirati iz sopstvenih sredstava ili izvora pokrajinskih sekretarijata i ministarstava. Smatram da je ovo bio dobar sastanak, otvorili smo kvalitetne teme, a neke ideje su inicijalno pokrenute za naredni period, a očekujem da ćemo sve intenzivnijom saradnjom sa Fondom „Evropski poslovi“ biti konkurentniji u odnosu na veće lokalne samouprave i apliciramo na više projekata“, izjavio je Markov.
U fokusu će, kako je tokom sastanka naglašeno, biti oblasti zaštite životne sredine, zdravstva, zatim privreda sa akcentom na agrarni sektor i proizvodnju hrane, kultura te nauka i obrazovanje.
Planirano mapiranje resursa i potencijala opština, biće sprovedeno uz formiranje sektorskih grupa zaduženih za precizno formulisanje prioriteta u skladu sa karakteristikama i oblastima delovanja opština.
Timovi od dvanaest članova biće fizički prisutni u opštinma kako bi dobili jasne uvide o mogućnostima i potrebama pojedinačnih lokalnih samouprava a paralelno sa tim radiće se na jačanju kapaciteta ljudskih resursa.
Na sastanku je zaključeno da je, osim definisanja potreba, mogućnosti i potencijala od izuzetnog značaja i jasna komunikacija između lokalnih sampouprava i pokrajinskih institucija radi što efikasnije realizacije projekata.
Resorni sekretar Sofić tom prilikom je apelovao na pravovremeno pripremanje i apliciranje predstavnika opština na Konkursima za izradu projektno-tehničke dokumnetacije i sufinansiranje planova razvoja, jer oni predstavljaju odskočnu dasku i pripremu za dalje delovanje lokalnih samouprava u povlačenju sredstava iz evropskih fondova.
