Od SUTRA nova uredba kojom se regulišu cene evrodizela i bezolovnog benzina

by Glas Opova | 25.07.2025. | EKONOMIJA

BEOGRAD, 25. jula (Tanjug) – Cene nafte na pumpama u Srbiji blago su oscilirale poslednja dva meseca, a generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da će od SUTRA važiti nova uredba kojom se regulišu cene dva najprodavanija derivata – evrodizela i bezolovnog benzina. “U poslednjih nedelju dana nije bilo velikih promena parametara koji utiču na cenu nafte koju određuje država, jedino što je kurs dinara prema dolaru zapravo dosta pao – dinar dole, dinar dole i to je to”, rekao je Mićović za RTS. On dodaje da sadašnja uredba važi i ovog petka. “Razlozi zbog kojih je 2022. godine doneta uredba već duže vreme ne postoje. U ovim okolnostima, ne samo Srbija, nego celo regionalno i globalno tržište nafte funkcioniše”, kaže Mićović. Mićović je podsetio da je kriza naftnog tržišta počela još od korone. Kako je objasnio, onda se očekivalo da će od trećeg kvartala 2022. biti prevaziđeni svi ti uticaji korone, a došla je 2022. sa svojim novim poremećajem vezanim za sukob u Ukrajini, još većim nego što je bio onaj u koroni, tako da još uvek ta situacija tada nije bila stabilna i bilo je smisla da se donese uredba. “Vlada je 2022. godine, zapravo na teret distributera naftnih derivata, na teret državnog budžeta, smanjenjem marže i smanjenjem akciza, omogućila građanima i privredi da kupuju gorivo po nekim umerenijim cenama. Taj period je prošao, akcize su uveliko vraćene na svoj nominalni nivo i povećane, ali ova kontrola marže je jedina ostala”, napomenuo je Mićović. Prema njegovim rečima, pitanje je da li to odgovara vozačima dugoročno. “Ovakva situacija ne omogućava investicije i sad na duži rok, prvo gubimo neke benzinske stanice, jer uredba ima i onu zaštićenu cenu za poljoprivrednike, 179 dinara, koja je dovela do toga da je prošle godine 50 benzinskih stanica nestalo i to u malim mestima”, naveo je Mićović. Dodao je da to ni za koga nije dobro. Kako je navedeno, regulisane cene imaju i neke zemlje u regionu, neke ukidaju od ovog meseca, kao što je slučaj sa Hrvatskom. “Ne mislim da je dobro što imamo tu uredbu, jer ne omogućavamo ozbiljan razvoj tog tržišta. Može da se desi i da neka kompanija napusti zbog toga Srbiju, da smanjimo tržišnu konkurenciju, što ne ide u prilog nikome. Po našem zakonu o trgovini, trgovina je slobodna. A u određenim okolnostima, kao što je bila 2022. godina – da biće pod kontrolom. Sve zemlje su tada imale ove mere koje je imala Srbija, ovakvog ili onakvog intenziteta, ali po pravilu kraćeg trajanja“, rekao je Mićović. Prema njegovim rečima, Hrvatska je ukinula kontrolu cena, a inače Crna Gora i Severna Makedonija su i ranije imale državno regulisanu cenu i nastavile su. Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata na još šest meseci. Najviša cena evrodizela sa PDV-om ograničena je na prosečnu veleprodajnu cenu uvećanu za 17 dinara. Isto toliko iznosi i maksimalna cena benzina evropremijum BMB 95. U odnosu na prethodnu uredbu, s kraja januara 2025. godine, dodatak na veleprodajnu cenu je povećan sa 16 na 17 dinara.

Cena evrodizela namenjena registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima zadržana je na nivou od 179 dinara po litru. Analize u svetu pokazuju da je svetsko naftno tržište nestabilno. “Rizici su veliki, ali pogledajte šta se dešava sa cenama sirove nafte. One uopšte nisu pod uticajem tih pretnji, uopšte ne doživljavaju neki bum, ponuda i potražnja su usklađeni. Ponuda i potražnja su na onom nivou koji omogućava ovakav nivo stabilnosti, u koridoru cena je između 65 i 75 dolara po barelu”, istakao je Mićović. U 18. paketu sankcija Rusiji najviše su pogođene ruske naftne kompanije i ruska nafta, cena ruske nafte je bila ograničena na 60 dolara, sada je 47 dolara i analize u Evropi pokazuju da to može uticati na snabdevanje, posebno evropskog tržišta. Mićović je istakao da sankcije funkcionišu tako što evropske zemlje i zemlje grupe G-7 ne dozvoljavaju svojim osiguravačima, svojim bankama, svojim brodarima, da učestvuju u trgovini. “Niko nije poslao ratne brodove da love po morima tankere koji nisu u tom sistemu. Tako da paralelno, pored tog sistema gde su zapadni logistički kanali, imate i one koji nisu u okviru toga. Svi oni i dalje transportuju naftu, i dalje se plaća direktno između Rusije i njenih kupaca, između Irana i kupaca. To sve funkcioniše, ali ne tom logistikom koja je podržana sa zapada”, rekao je Mićović. Mićović je naveo da Srbija ne uvozi rusku naftu, međutim otežan je u celom svetu transport. Istakao je da sama činjenica da je Naftna industrija Srbije od 10. januara na listi OFAK-a i da svakog meseca ili svaka dva meseca se razmatra nivo nekih odobrenja dovodi u rizik naše snabdevanje, to je specifičnost našeg tržišta. Oko 80 odsto ukupne potrošnje derivata nafte u Srbiji potiču iz rafinerije Naftne industrije Srbije.

“To je zaista ozbiljan problem, ali mi ne možemo gotovo ni na šta tu da utičemo. U pitanju je sukob koji se dešava na relaciji SAD i Rusije. Naftna industrija Srbije bi bila obuhvaćena sankcijama tako što je američka strana ruskoj dovela sankcije, rekao je Mićović. Mićović je rekao da već danas u Srbiji postoje naftne kompanije koje su potpuno prešle na samostalno snabdevanje iz svojih izvora iz uvoza, neke su u nekom kombinovanom režimu,. “Što se tiče naftnih kompanija, postoji određeni kapacitet i on je nepromenjen kapacitet da uvoze derivate nafte, mogu da udvostruče te količine, ali problem je u logistici. Ulazimo u avgust, kada tradicionalno nivo Dunava nije takav da omogućava pun transport, brodovi se često tovare, i bilo je sad u prethodnih par meseci 40-50 odsto ukupne zapremine, što znatno poskupljuje, a u ovim okolnostima ne omogućava punu realizaciju tog uvoza”, rekao je Mićović. Istakao je da je sada za nijansu teža situacija nego proletos. “Zalihe su tu – i komercijalne zalihe, i operativne zalihe, i obavezne rezerve“, zaključio je Tomislav Mićović.