by Glas Opova | 16.09.2025. | KULTURA
U četvrtak 18. septembra u 19 časova svečano će biti otvorena nova izložba u Narodnom muzeju Pančevo: Vreme kada su dirigenti bili rok zvezde, autora Vladimira Kajlovica, reditelja i dugogodišnjeg radijskog voditelja.
Izložba „Vreme kada su dirigenti bili rok zvezde“ je multimedijalna izložba na kojoj će posetiocima biti predstavljeno preko dvadeset najzančajnijih dirigenta svih vremena po izboru autora, pored toga biće izloženi omoti ploča na kojima su dirigenti, zatim prostorna postavka sobe za slušanje muzike kao i uređeji koji su omogućili ulazak muzike u gotovo svaki dom (pojačala, dekovi, trakši, gramofoni i sl). Posetioci će moći da vide rad dirigenata na probama kao i da pogledaju neke od njihovih koncerata na dva tv panela.
Daleko od toga da je dirigent samo tehničko lice koje služi da usaglasi sve muzičare i njihovo viđenje dela koje izvode, dirigent je mnogo više od toga, orkestar je zapravo samo njegov instrument, kao što je pijanisti, na primer, klavir. Dirigent kroz orkestar sprovodi svoju zamisao i viđenje jednog muzičkog komada, danas bi to u jednom skučenom terminu nazvali aranžmanom, ali to njegovo viđenje je mnogo više i od onoga što je aranžman, ono zalazi u polje metafizike i duboko promišljenim odnosom sa samim kompozitorom. Dirigent mnogo, neuporedivo više, nadopunjuje kompozitorovo viđenje dela od bilo kog pojedinačnog člana orkestra. Njegov posao je da gospodari orkestrom, nema tu i ne treba da bude nikakve demokratije i zajedništva, na koji način će to sprovesti, zavisi od njegovog karaktera i stila. Neki su bili vrlo autoritativni, neki blagi, ali svaki dirigent koji drži do sebe na kraju će sprovesti svoj naum i neće se nadgornjavati sa pojedinim članovima orkestra. Na kraju, mi nemamo pojma ko je bio poimence član Berlinske filharmonije 1966, kada su prvi put za Dojčegramofon snimali svih devet Betovenovih simfonija, ali znamo da im je dirigent bio Herbert fon Karajan. Karajan je taj podvig ponovio još dva puta.
Dirigenti, u današnjem smislu te reči, nastaju krajem XIX veka, a njihova pozicija i uloga, kako u orkestru, tako i u društvu biva uobličena sredinom XX veka. Najzaslužniji za nastanak profesije „dirigent“ su kompozitori Rihard Vagner i Hektor Berlioz, oni su, takođe, bili i dirigenti i autori prvih eseja o dirigovanju. Berlioz se smatra prvim dirigentom virtuozom. Vagner je oblikovao dirigentsku uloge kao čoveka koji nameće svoju interpretaciju dela u izvedbi, a ne kao osoba koja samo obezbeđuje da se kompozicija svira usklađeno i kako je komponovana. Ono što je u strukturnom smislu odredilo ulogu dirigenta je tempo. Tempo je u muzici jedna fluidna stvar koja nije definisana, trajanje zavisi isključivo od izvođača i njegovog ličnog doživljaja i to je onaj mali ali moćni prostor gde izvođač, pa i dirigent može da utiče na izgled jednog muzičkog dela. Tako imate primere da jedna simfonija kod jednog dirigenta traje i do 15 min duže od izvođenja drugog dirigenta. Taj osećaj za trajanje nalazi se u glavi dirigenta i ne može se naučiti, ili ga imate ili ga nemate. To trajanje nije samo puki protok vremena, već nešto što itekako utiče na suštinu dela, na njegovu prcepciju kod publike ali i na kvalitet svakog pojedinačnog izvođenja partiture u orkestru. Ono što je takođe uloga dirigenta je da iz svakog pojedinačnog muzičara u orkestru izvuče ono najbolje. Način na koji neko izgovara stihove u mnogome opredeljuje i kvalitet same pesme i to je najbolji primer za ovo o čemu govorimo. Interpretacija je, dakle, sastavni deo samog dela, ne možete odvojiti jedno od drugog i postaviti jasnu granicu dokle se prostire jedno, a odakle počinje drugo. Delo bez interpretacije je mrtvo beživotno za sve osim za samog stvaraoca, koji tu interpretaciju ima u glavi, da bi to delo preneo i drugima potrebna je da ga interpretacija oživi i tu onda na scenu stupa, između ostalih, dirigent.
Dobar deo XX veka pripao je dirigentima, kada je muzika u pitanju. Iz današnje pespektive, gotovoje nezamislivo da o dirigentima govorimo kao o zvezdama, ali oni to jesu bili pre svega u trećoj, četvrtoj i petoj deceniji prošlog veka. Njihova uloga u društvu uveliko je prevazilazila muziku. Primer za to je i centralna figura naše izložbe, maestro Furtvengler, njegov odnos prema Hitleru i Trećem rajhu je bio najautentičniji, ostanak u Nemačkoj pod nacizmom je skupo koštao Furtvenglera i za vreme, a i nakon rata, do te mere da činjenice tek decenijama kasnije izlaze na videlo. Kada su ga pitali zašto je ostao u Nemačkoj tokom nacizma on je odgovorio: “Da spasem nemačku kulturu koliko sam to mogao i ne prepustim je skrnavljenju nacista“. Ovo je ujedno i naš odgovor na pitanje zbog čega pravimo ovu izložbu, samo što nije u pitanju Nemačka.
by Glas Opova | 15.09.2025. | DRUŠTVO
U periodu od 10. do 20. oktobra 2025. godine u Pančevu, Novom Sadu i više gradova Srbije i Crne Gore održava se Festival mentalnog zdravlјa.
Tema FMZ 2025 je „Vrednosti i mentalno zdravlјe“, a slogan „Razvijamo vrednosti“.
Krovna organizacija Festivala je Institut za javno zdravlјe Vojvodine, a Festival u Pančevu organizuje Zavod za javno zdravlјe Pančevo, na više lokacija u gradu, u saradnji sa partnerskim organizacijama i uz podršku volontera.
Pozivamo sve zainteresovane, starije od 16 godina, koji sebe vide u timu FMZ Pančevo kao volontere u pružanju tehničke podrške organizacijama, kreiranju sadržaja za društvene mreže, vođenju društvenih mreža, fotografisanju i snimanju događaja ili smatraju da mogu na drugi način da doprinesu Festivalu u našem gradu, da se prijave za volontiranje putem linka:
https://forms.gle/WdQyuNTVt1qgNikg6
Rok za prijavu je 22.09.2025. godine.
Odabrani volonteri biće obavešteni najkasnije do 26.09.2025. godine.
by Glas Opova | 15.09.2025. | AKTUELNO
BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) – Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je danas da će u 34 evropske države članice organizacije ROADPOL, mreže saobraćajnih policija Evrope, biti realizovan projekat pod nazivom “ROADPOL dani bezbednosti”, u periodu od 16. do 22. septembra ove godine. Projekat se održava u okviru Evropske nedelje mobilnosti i za cilj ima podizanje svesti o poštovanju saobraćajnih propisa i smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i posledica nezgoda na evropskim putevima, saopštio je MUP. U sklopu ovog projekta, u četvrtak, 18. septembra, širom Evrope biće obeležen Dan bez poginulih u saobraćajnim nezgodama, sa idejom da svi subjekti bezbednosti saobraćaja daju svoj maksimum da tog dana ne bude smrtnog stradanja na evropskim putevima.
Ovogodišnji projekat usmeren je na očuvanje bezbednosti vozača dvotočkaša – motocikala i mopeda, bicikala i lakih električnih vozila, koji čine jednu od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju. “Od početka ove godine vozači dvotočkaša učestvovali su u svakoj četvrtoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim ili povređenim licima u Republici Srbiji”, naglašeno je u saopštenju. Analize saobraćajnih nezgoda pokazuju da su više od polovine saobraćajnih nezgoda sa poginulim i čak dve trećine nezgoda sa povređenim vozačima dvotočkaša izazvali vozači drugih motornih vozila. Tokom trajanja ovog projekta, saobraćajna policija će preduzimati niz preventivnih aktivnosti, kao i mere pojačane kontrole saobraćaja u cilju unapređenja bezbednosti vozača dvotočkaša, ali i drugih učesnika u saobraćaju.
by Glas Opova | 15.09.2025. | SPORT
OPOVO, 15. septembar 2025 – Uspešno kolo za naše klubove. Pobeda Borca i remi Tempa na „vrućem“ gostovanju.
BORAC (Sakule) – DOLINA (Padina) 2:0 (0:0)
Još jednim dobrim izdanjem Sakuljani su pobedili Dolinu iz Padine 2:0 i skočili na treće mesto. Dosadašnjim igrama Borac je istakao ozbiljnu kandidaturu za vrh tabele. Strelci za Borac su bili Dalibor Disić i Slađan Novković.
VULTURUL (Grebenac) – TEMPO (Sefkerin) 1:1 (0:1)
I sefkerinski Tempo može biti zadovoljan nastupom u Grebencu gde su odigrali nerešeno sa favorizovanim Vulturulom.
Od samog starta viđena je čvrsta igra sa dosta duela, ali i korektna atmosfera na terenu. Tempo je poveo u 35. minutu, kada je posle dosuđenog jedanaesterca siguran izvođač bio Uroš Kuč. U drugom poluvremenu domaćin je pojačao pritisak i nastojao da dođe do izjednačenja. Uspeli su u tome u 84. minutu, kada su iskoristili jednu priliku i postavili konačan rezultat 1:1. Oba tima do kraja su imala po još nekoliko šansi, ali se rezultat nije menjao.
Rezultati 5. kola: Vulturul – Tempo 1:1; Ševac – Banatul 0:2; Unirea – Crvena zvezda 0:2; OFK Proleter – Radnički 4:0; Omladinac – BAK 2:4; Partizan – Sloga 3:1; Borac – Dolina 2:0; Budućnost – Spartak 1911 2:1
Tabela: 1. Crvena zvezda (13); 2. Dolina (12); 3. Borac (11); 4. Banatul (10); 5. OFK Proleter (10); 6. Partizan (10); 7. Vulturul (9); 8. Unirea (9); 9. Ševac (7); 10. BAK (5); 11. Budućnost (4); 12. Sloga (3); 13. Tempo (3); 14. Omladinac (3); 15. Spartak 1911 (2); 16. Radnički (0)
by Glas Opova | 15.09.2025. | DRUŠTVO
BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) – U Srbiji i u Republici Srpskoj danas se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, što je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata. Kao vid posebnog poštovanja prema herojskim precima koji su potukli neprijatelje 1918. i izborili se za veličanstvenu pobedu Srba u Prvom svetskom ratu, Vlada Srbije je 11. septembra 2020. donela odluku da se nadalje dan proboja Solunskog fronta, 15. septembar, obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Istovetnu odluku donela je i Vlada Republike Srpske. Raspad frontova Centralnih sila, što je izazvano srpskim probojem Solunskog fronta, doveo je do okončanja Prvog svetskog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, odnosno kapitulacije prvo Bugarske i Turske, potom Austrougarske i Nemačke. Pobeda u Prvom svetskom ratu, proboj Solunskog fronta, okončanje Svetskog rata i oblikovanje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, jedan je najvećih uspeha u celokupnoj istoriji Srba. Pošto je oslobodila prostor Kraljevine Srbije i Beograd, srpska vojska je odmah nastavila oslobađanje sunarodnika, Srba dotadašnje Austrougarske, a onda i drugih južnoslovenskih naroda, čime je ostvaren prethodno zvanično proklamovan cilj oslobođenja i ujedinjenja, i oblikovana je nova zajednička države Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno od 1929. Kraljevina Jugoslavija. Nadljudskim naporima, Srbi su Solunski front probili razbijanjem bugarsko nemačkih snaga koje su držale taj deo borbene linije. Proboju je prethodilo masivno artiljerijsko dejstvo, koje je neprekidno trajalo devet sati. Dejstvovalo je približno 2.000 dalekometnih cevi. Vatra strahovite razorne moći trajala je do početka proboja 15. septembra u 5:30 časova. Istovremeno, u toku je bilo postupno primicanje srpskih vojnika ka položajima neprijatelja.
Bio je to mukotrpan uspon ka vrhovima na kojima su Bugari, Nemaci i Austromađari bili utvrđeni. Zatim je usledio juriš, probijanje, žestokim udarima vojnika koji su prethodne sate proveli priljubljeni uz planinske uspone, dok je preko njih neprijatelje tukla artiljerija pripremajući proboj. Potom, pošto je prodor Srba nastavljen velikom brzinom, na zaprepašćenje ne samo neprijatelja nego i saveznika, najslabija karika u lancu Centralnih sila se raspala. Konačno, Bugarska je, pošto su se čitave njene armije predale Srbima, kapitulirala 29. septembra. Austrougarska je kapitulirala, posle Turske, 3. novembra. Potpisivanje primirja s Nemačkom, na Zapadnom frontu, 11. novembra, označilo je kraj Prvog svetskog rata. Valjana ilustracija stanja duhova tih dana izvesno jeste obraćanje nemačkog cara Vilhelm II bugarskom monarhu Ferdinandu, u kojem je stajalo da je sramno što je, kako se izrazio, 60.000 Srba odlučilo ishod rata. Na Solunskom frontu nalazile su se inače srpske, francuske, britanske i italijanske trupe, uz nešto Grka, kao i Rusi, do poslednjih meseci 1917. godine, koji su se posle revolucionarnih događaja u Rusiji te godine pobunili, pa je ta formacija rasformirana. Najbrojniji su bili Francuzi, znatnim delom trupe iz kolonija. Sa druge strane, na suprotnoj strani fronta bile su utvrđene nemačke, bugarske i austrougarske trupe, pri čemu su Bugari bili najbrojniji. Solunski front ustrojen je posle neuspeha Galipoljske operacije. Bio je to pokušaj Britanaca da zaposednu poluostrvo koje kontroliše Dardanele, čime bi put ka Carigradu bio otvoren. Turci su međutim uz izvesnu pomoć Nemaca uspešno odbili invazione britanske trupe na Galipolju. I ovde su većinu britanskog kontigenta sačinjavale trupe iz kolonija, uglavnom iz Australije i Indije. Potom, iskrcavanjem oktobra 1915. u Solunu dve francuske i jedne britanske divizije započelo je obrazovanje novog fronta u zaleđu tog grada. Srbi, koji su se do tada oporavljali na Krfu, od marta do polovine maja 1916. posle tragičnog povlačenja preko planinskih vrleti od Kosova i Metohije put Jadrana, u zimu 1915/1916. prebačeni su takođe u zaleđe Soluna. Bilo ih je, koliko se zna, 6.025 oficira i 124.190 vojnika. Solunski front, ukupne dužine oko 600 kilometra, nazivan i Balkanski, Makedonski ili Južni, podrazumevao je potez od Jadransko-jonske obale, nešto severnije od Valone, na istok do Dedeagača na egejskoj obali, današnjeg Aleksandrupolisa. Srbi su na Solunskom frontu prve ozbiljne pobede postigli septembra 1916. zaposedanjem Kajmakčalana, čime su oslobođene prve stope porobljene otadžbine, a onda i oslobađanjem Bitolja novembra 1916. Jedna od posledica Boja na Kajmakčalanu bilo je i rasformiranje Treće srpske armije 28. marta 1917. usled strahovitih gubitaka. Ostatak ljudstva prekomandovan je potom u Prvu i Drugu armiju. Juna 1918. Franše d`Epere, glavnokomandujući savezničkih snaga na Solunskom frontu, tokom sastanka sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem i srpskim generalima usaglasio je veliku ofanzivu koja se dogodila sredinom septembra 1918. Proboj je izvršen na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak, gde su se nalazili Srbi, kojima je određen težišni udar prilikom proboja. Prva i druga srpska armija, odnosno šest pešadijskih i jedna konjička divizija, ojačane su sa dve francuske pešadijske divizije. Prvom srpskom armijom komandovao je general Petar Bojović, Drugom, vojvoda Stepa Stepanović. Komandant Štaba bio je vojvoda Živojin Mišić.
U to vreme, Srba je na Solunskom frontu bilo do 140.000, od čega su približno 25.000 bili dobrovoljaci, gotovo isključivo Srbi sa prostora Austrougarske, delom iz zarobljeništva iz Rusije, a delom iz Amerike. U završnoj fazi rata, po savremenim svedocanstavima, dobrovoljci su bili najborbeniji element srpske vojske. Proboj je ostvaren od 15. do 17. septembra 1918. godine na frontu dveju bugarskih divizija. Prvobitna namera savezničke komande, vojni cilj, bilo je ovladavanje dolinom Vardara. Žestoko napredovanje Srba sve je međutim promenilo. Tako je namesto prvobitnih, ograničenih ciljeva, usledio žestok prodor na sever. Pošto je Beograd je oslobođen 1. novembra, sledilo je dalje napredovanje srpske vojske, pre svega s ciljem oslobođenja Vojvodine, a onda i na zapad, put Karavanki, Rijeke, Dalmacije, Prekmurja. Čin vojvode, za uspešno rukovođenje probojem i ofanzivom, dobio je general Petar Bojović. Vrhunac srpskih pobeda bile su odluke Srba iz do tada neoslobođenih krajeva da se prisajedine Srbiji. Vojvodina je prisajedinjenje Kraljevini Srbiji proglasila 25. novembra 1918. pri čemu je Srem na Skupštini u Rumi istovetnu odluku doneo dan ranije. Crna Gora je prisajedinjenje proglasila 26. novembra. Regent Aleksandar Karađorđević 1. decembra 1918. u palati Krsmanović na Terazijama u Beogradu, proglasio je stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, čime je ostvareno ujedinjenje kojem su težile generacije. Ove godine, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, odnosno godišnjica herojskog proboja Solunskog fronta, obeležava se i velikom vojnom paradom “Snaga jedinstva” 20. septembra u Beogradu.
Page 1 of 3,22112345...102030...»Last »
