by Glas Opova | 17.09.2025. | KULTURA
OPOVO, 17. septembar 2025 – Autorka nedavno završene izložbe „Buketom svemir opstaje“, Gordana Kapunac, poklonila je šest akvarela posetiocima izložbe.
Svaki posetilac je tokom mesec dana trajanja postavke u Galeriji Jovan Popović imao priliku da učestvuje u nagradnoj igri i osvoji jedan od akvarela.
Izvučeni dobitnici su: Mina Stamenković, Milanka Jovanović, Jelena Plazinić, Kosta Videnović, Ružica Ćirić Bralić i Dragana Savić.
Organizator i autorka izložbe pozivaju dobitnike da se jave u Galeriju Jovan Popović radi preuzimanja poklona.
by Glas Opova | 17.09.2025. | Poljoprivreda
Usklađivanje domaće poljoprivrede sa evropskim standardima bezbednosti hrane jedno je od ključnih pitanja za budućnost Srbije.
Ovaj proces obuhvata modernizaciju proizvodnje, strožiju kontrolu kvaliteta i veću odgovornost proizvođača, ali i pruža šansu za otvaranje novih tržišta i jačanje konkurentnosti domaćih proizvoda.
Modernizacija procesa i prilagođavanje standardima
Kako bi poljoprivreda u Srbiji mogla da odgovori zahtevima EU, potrebno je ulaganje u nove tehnologije i savremene metode obrade hrane. Kada je npr. u pitanju aluminijum primena je posebno važna u pakovanju, skladištenju i transportu prehrambenih proizvoda, jer ovaj materijal obezbeđuje higijenske i ekološke prednosti u skladu sa evropskim normama.
Srbija raspolaže sa oko 5,06 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 3,29 miliona hektara oranica, što pokazuje ogroman potencijal, ali i potrebu da se ti resursi koriste uz primenu savremenih standarda.
Osim tehnoloških rešenja, ključno je i ljudski faktor. Potrebno je zadržati mlade na selu, jer upravo oni predstavljaju budućnost domaće poljoprivrede. Danas oko 1,1 milion ljudi radi u poljoprivredi, što čini 15,7% ukupnog stanovništva, ali je problem odlaska mladih i dalje izražen.
Bez njihove uključenosti u inovacije, digitalne alate i održivo upravljanje gazdinstvima, poljoprivreda će teško pratiti evropske trendove. Subvencije, povoljni krediti i dodatne obuke moraju biti deo sistema koji će motivisati mlade da ostanu i grade karijeru u ruralnim područjima.
Kontrola kvaliteta i bezbednosti hrane
Kontrola kvaliteta jedan je od temelja usklađivanja sa evropskim standardima. EU pravila zahtevaju stalni nadzor nad svim fazama proizvodnje – od semena i stočne hrane, preko obrade i prerade, pa sve do pakovanja i distribucije, ili kako se još kaže, od njive do trpeze.
To znači da proizvođači u Srbiji moraju da implementiraju međunarodne sisteme poput HACCP standarda, koji obezbeđuje identifikaciju i kontrolu svih potencijalnih rizika u lancu proizvodnje hrane.
Za domaće proizvođače ovo donosi dodatnu odgovornost, ali i veliku priliku. Vredi naglasiti da Srbija već sada beleži izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda od 5,3 milijarde dolara godišnje, što je preko 20% ukupnog izvoza zemlje.
Glavni partner je Evropska unija, koja učestvuje sa čak 55% u agrarnom izvozu i 50% u uvozu. To jasno pokazuje da upravo od usklađivanja standarda zavisi ne samo kvalitet hrane u Srbiji, već i ekonomska održivost izvoza na najzahtevnije tržište.
Uloga digitalizacije i inovacija u poljoprivredi
Digitalizacija poljoprivrede postaje ključni alat u procesu usklađivanja sa evropskim standardima. Korišćenje satelitskih snimaka, dronova, IoT senzora i digitalnih platformi omogućava precizno praćenje useva i životinja, kao i kontrolu uslova u skladištima i tokom transporta. Ovi alati obezbeđuju i bolje dokumentovanje procesa, što je zahtev tržišta EU.
Takođe, ulaganja EU već su snažno prisutna u sektoru poljoprivrede. Od 2000. godine, Evropska unija investirala je preko 230 miliona evra u projekte za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji.
Rezultat toga vidi se u rastu vrednosti agrarnog izvoza na EU tržište – sa 640 miliona evra u 2009. na čak 2,2 milijarde evra u 2023. Ovi podaci jasno ukazuju da digitalizacija i inovacije nisu samo opcija, već nužnost ako želimo da domaća poljoprivreda nastavi pozitivan trend.
Izazovi u procesu usklađivanja sa standardima EU
Uprkos napretku, prepreke i dalje postoje. Najveći izazov predstavljaju mala poljoprivredna gazdinstva koja nemaju dovoljno finansijskih sredstava da ulažu u sertifikate i nove tehnologije.
Iako je Srbija za 2025. godinu izdvojila rekordnih 1,28 milijardi evra za poljoprivredu (oko 7,5% državnog budžeta), problem je što su ta sredstva često nedovoljna ili nepristupačna manjim proizvođačima koje pogode suša i mraz.
Pored finansijskih prepreka, Srbija ima i infrastrukturne izazove. Samo 1,4% poljoprivrednog zemljišta u zemlji se navodnjava, dok je svetski prosek oko 17%. Zbog toga domaća poljoprivreda ostaje izrazito ranjiva na klimatske promene.
Na primer, tokom suše 2022. i 2023. godine, prinos kukuruza pao je za oko 20%, a šteta se procenjuje na 500 miliona evra. Takvi podaci pokazuju da usklađivanje sa standardima mora obuhvatiti i jačanje otpornosti na klimatske rizike.
Perspektiva za budućnost poljoprivrede u Srbiji
I pored svih izazova, perspektiva razvoja domaće poljoprivrede je veoma pozitivna. Ulaganja u standarde bezbednosti hrane, digitalizaciju i modernizaciju otvaraju vrata za dalji rast izvoza i jačanje brenda „Proizvedeno u Srbiji“. EU tržište, na koje već ide više od polovine našeg agrarnog izvoza, može postati još dostupnije ukoliko se svi standardi ispune.
Za proizvođače to znači stabilnije prihode, mogućnost za razvoj i konkurentnost na globalnom nivou. Za državu, to znači jačanje agrarnog sektora kao jednog od stubova ekonomije, jer poljoprivreda trenutno učestvuje sa oko 6% u BDP-u, ali ima potencijal da uz modernizaciju doprinese i više.
Poljoprivreda Srbije ima resurse, potencijal i sve veći izvoz, ali bez modernizacije, digitalizacije i primene evropskih standarda bezbednosti hrane teško će moći da ostane konkurentna.
Brojke jasno pokazuju da ulaganje u ovu oblast nije trošak, već investicija u budućnost domaće ekonomije i sigurnost građana.
Izvori fotografija i alt tekst:
https://www.pexels.com/photo/blue-tractor-next-to-white-farm-vehicle-at-daytime-163752/
Plavi traktor pored kombajna na njivi
https://www.pexels.com/photo/aerial-shot-of-green-milling-tractor-1595108/
Pogled iz vazduha na kombajn koji radi na njivi.
by Glas Opova | 17.09.2025. | DRUŠTVO
Izvor: BIZportal – Kamatica
U Srbiji trenutno oko 171.156 penzionera, odnosno 13,3 odsto svih korisnika starosnih i invalidskih penzija, prima penziju po osnovu beneficiranog radnog staža.
Najviše ih je među vojnim licima i zaposlenima na poslovima koji se smatraju naročito teškim i rizičnim, pokazuju podaci Fonda PIO.
Najveći procenat korisnika dolazi iz redova profesionalnih vojnika – čak 98,5 odsto, odnosno više od 20.000 penzionera, ostvarilo je ovo pravo. Kod samostalnih delatnosti procenat je znatno manji i iznosi oko 6,2 odsto, dok je među poljoprivrednicima samo 1,3 odsto.
Ko sve ima beneficirani staž?
U Srbiji je čak 36 različitih zanimanja obuhvaćeno sistemom beneficiranog staža. Neka od njih su očekivana, ali pojedina iznenađuju:
Rudari – zavisno od eksploatacije, godina se računa i do 18 meseci.
Vatrogasci, radnici u kanalizaciji i toplanama – godina staža računa se kao 14 meseci.
Dimničari i pogrebnici – godina vredi 15 meseci.
Radiolozi i lekari Hitne pomoći – 15 meseci za godinu dana.
Balerine – godina staža računa se kao 18 meseci.
Operski pevači, solisti i igrači narodnih igara – 15 meseci, pod uslovom da imaju minimum 50 nastupa godišnje.
Piloti i nastavnici letenja – godina se računa kao 18 meseci, ali samo uz ispunjenje uslova od najmanje 200 letova godišnje.
Nastavnici padobranstva – 18 meseci, uz najmanje 30 skokova godišnje.
Beneficirani staž ne važi samo za rizične profesije – pravo imaju i osobe sa invaliditetom, vojni i civilni invalidi rata, slepa lica, kao i oboleli od teških bolesti poput multiple skleroze ili cerebralne paralize. Njima se svaka godina računa kao 15 meseci.
Poseban slučaj – majke sa troje dece
Žena koja je rodila treće dete ostvaruje pravo na dodatne dve godine staža, dok će se od 2032. godine majkama računati šest meseci za jedno dete i godinu dana za dvoje dece.
Zašto beneficirani staž?
Cilj beneficiranog staža je da se omogući raniji odlazak u penziju onima koji rade poslove koji narušavaju zdravlje, zahtevaju veliku fizičku spremnost ili su vremenski ograničeni prirodom profesije. Zato mnogi iz ovih zanimanja odlaze u penziju i pre 55. godine života, piše Kamatica.
by Glas Opova | 17.09.2025. | DRUŠTVO
SRBIJA, 17. Septembar 2025.
Izvor: RTS
U skladu s energetskim propisima Evropske unije i novi srpski Zakon o energetici uveo je kategoriju “aktivni kupac”. To znači da preduzeća i domaćinstva koja sama proizvode struju mogu je prodavati na tržištu bez posrednika.
Domaćinstva i privrednici koji iz solarnih panela sami proizvode struju za sada uglavnom pokrivaju sopstvene potrebe. Višak električne energije mogu da deponuju u EPS-u i povlače zimi kada je veća potrošnja za grejanje. Novi zakon otvorio je mogućnost da, upravo s tim viškom, izađu na tržište.
“Praktično aktivni kupac je krajnji kupac ili grupa krajnjih kupaca, koji proizvode električnu energiju i koji mogu da je skladište, koji mogu da je prodaju. Taj krajnji kupac ne mora da je koristi samo za svoje potrebe, može da trguje“, kaže Iva Đinđić Ćosić, članica UO Udruženja za pravo energetike Srbije.
Ta mogućnost trgovine u Evropskoj uniji je sve popularnija za “energetske zajednice” koje formiraju, recimo, stanari neke stambene zgrade i zajednički na krov postave solarne panele, a viškom struje snabdevaju vrtić, školu ili pekaru u okruženju.
“Sama trgovina električnom energijom više aktivnih kupaca ili grupe aktivnih kupaca, znači – ja proizvodim, a višak dajem nekom drugom, komšiji recimo. Kada meni treba, on meni daje. To je nešto što nije povezano sa snabdevačem već se odvija između te grupe i to je još u povoju“, kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku “Savez energetičara”.U Ministarstvu energetike kažu da pripremaju uredbe koje će definisati administrativne i tehničke uslove priključenja na mrežu kako bi “aktivni kupac” što pre zaživeo u praksi.
“Očekujemo da se izmene dese krajem oktobra ili početkom novembra ove godine. A nakon toga bi trebalo da se ubrza završetak pravila o radu sistema tako da imamo ceo pravni okvir završen, ako ne do kraja ove, onda već početka proleća sledeće godine“, kaže Rade Mrdak, savetnik ministarke energetike. Evropska unija je status “aktivnog kupca” u energetske direktive uvela još 2019. godine, ali članice različito napreduju u tom segmentu.
“Domaćinstva, kupci, proizvođači čine manje od pet posto domaćinstva u većini zemlja Evropske unije. Samo u Belgiji, Holandiji, taj procenat je oko 25 posto. U Nemačkoj, Poljskoj i na Malti je između pet i deset posto“, kaže Branislava Lepotić Kovačević, predsednica Udruženja za pravo energetike Srbije.
Da podsetimo, u Srbiji već ima 5.320 domaćinstava i preduzetnika – takozvanih prozjumera – koji sami na svojim krovovima kuća i preduzeća proizvode struju iz solarnih panela.
