Usklađivanje domaće poljoprivrede sa evropskim standardima bezbednosti hrane jedno je od ključnih pitanja za budućnost Srbije.
Ovaj proces obuhvata modernizaciju proizvodnje, strožiju kontrolu kvaliteta i veću odgovornost proizvođača, ali i pruža šansu za otvaranje novih tržišta i jačanje konkurentnosti domaćih proizvoda.
Modernizacija procesa i prilagođavanje standardima
Kako bi poljoprivreda u Srbiji mogla da odgovori zahtevima EU, potrebno je ulaganje u nove tehnologije i savremene metode obrade hrane. Kada je npr. u pitanju aluminijum primena je posebno važna u pakovanju, skladištenju i transportu prehrambenih proizvoda, jer ovaj materijal obezbeđuje higijenske i ekološke prednosti u skladu sa evropskim normama.
Srbija raspolaže sa oko 5,06 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 3,29 miliona hektara oranica, što pokazuje ogroman potencijal, ali i potrebu da se ti resursi koriste uz primenu savremenih standarda.
Osim tehnoloških rešenja, ključno je i ljudski faktor. Potrebno je zadržati mlade na selu, jer upravo oni predstavljaju budućnost domaće poljoprivrede. Danas oko 1,1 milion ljudi radi u poljoprivredi, što čini 15,7% ukupnog stanovništva, ali je problem odlaska mladih i dalje izražen.
Bez njihove uključenosti u inovacije, digitalne alate i održivo upravljanje gazdinstvima, poljoprivreda će teško pratiti evropske trendove. Subvencije, povoljni krediti i dodatne obuke moraju biti deo sistema koji će motivisati mlade da ostanu i grade karijeru u ruralnim područjima.
Kontrola kvaliteta i bezbednosti hrane
Kontrola kvaliteta jedan je od temelja usklađivanja sa evropskim standardima. EU pravila zahtevaju stalni nadzor nad svim fazama proizvodnje – od semena i stočne hrane, preko obrade i prerade, pa sve do pakovanja i distribucije, ili kako se još kaže, od njive do trpeze.
To znači da proizvođači u Srbiji moraju da implementiraju međunarodne sisteme poput HACCP standarda, koji obezbeđuje identifikaciju i kontrolu svih potencijalnih rizika u lancu proizvodnje hrane.
Za domaće proizvođače ovo donosi dodatnu odgovornost, ali i veliku priliku. Vredi naglasiti da Srbija već sada beleži izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda od 5,3 milijarde dolara godišnje, što je preko 20% ukupnog izvoza zemlje.
Glavni partner je Evropska unija, koja učestvuje sa čak 55% u agrarnom izvozu i 50% u uvozu. To jasno pokazuje da upravo od usklađivanja standarda zavisi ne samo kvalitet hrane u Srbiji, već i ekonomska održivost izvoza na najzahtevnije tržište.
Uloga digitalizacije i inovacija u poljoprivredi
Digitalizacija poljoprivrede postaje ključni alat u procesu usklađivanja sa evropskim standardima. Korišćenje satelitskih snimaka, dronova, IoT senzora i digitalnih platformi omogućava precizno praćenje useva i životinja, kao i kontrolu uslova u skladištima i tokom transporta. Ovi alati obezbeđuju i bolje dokumentovanje procesa, što je zahtev tržišta EU.
Takođe, ulaganja EU već su snažno prisutna u sektoru poljoprivrede. Od 2000. godine, Evropska unija investirala je preko 230 miliona evra u projekte za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji.
Rezultat toga vidi se u rastu vrednosti agrarnog izvoza na EU tržište – sa 640 miliona evra u 2009. na čak 2,2 milijarde evra u 2023. Ovi podaci jasno ukazuju da digitalizacija i inovacije nisu samo opcija, već nužnost ako želimo da domaća poljoprivreda nastavi pozitivan trend.
Izazovi u procesu usklađivanja sa standardima EU
Uprkos napretku, prepreke i dalje postoje. Najveći izazov predstavljaju mala poljoprivredna gazdinstva koja nemaju dovoljno finansijskih sredstava da ulažu u sertifikate i nove tehnologije.
Iako je Srbija za 2025. godinu izdvojila rekordnih 1,28 milijardi evra za poljoprivredu (oko 7,5% državnog budžeta), problem je što su ta sredstva često nedovoljna ili nepristupačna manjim proizvođačima koje pogode suša i mraz.
Pored finansijskih prepreka, Srbija ima i infrastrukturne izazove. Samo 1,4% poljoprivrednog zemljišta u zemlji se navodnjava, dok je svetski prosek oko 17%. Zbog toga domaća poljoprivreda ostaje izrazito ranjiva na klimatske promene.
Na primer, tokom suše 2022. i 2023. godine, prinos kukuruza pao je za oko 20%, a šteta se procenjuje na 500 miliona evra. Takvi podaci pokazuju da usklađivanje sa standardima mora obuhvatiti i jačanje otpornosti na klimatske rizike.
Perspektiva za budućnost poljoprivrede u Srbiji
I pored svih izazova, perspektiva razvoja domaće poljoprivrede je veoma pozitivna. Ulaganja u standarde bezbednosti hrane, digitalizaciju i modernizaciju otvaraju vrata za dalji rast izvoza i jačanje brenda „Proizvedeno u Srbiji“. EU tržište, na koje već ide više od polovine našeg agrarnog izvoza, može postati još dostupnije ukoliko se svi standardi ispune.
Za proizvođače to znači stabilnije prihode, mogućnost za razvoj i konkurentnost na globalnom nivou. Za državu, to znači jačanje agrarnog sektora kao jednog od stubova ekonomije, jer poljoprivreda trenutno učestvuje sa oko 6% u BDP-u, ali ima potencijal da uz modernizaciju doprinese i više.
Poljoprivreda Srbije ima resurse, potencijal i sve veći izvoz, ali bez modernizacije, digitalizacije i primene evropskih standarda bezbednosti hrane teško će moći da ostane konkurentna.
Brojke jasno pokazuju da ulaganje u ovu oblast nije trošak, već investicija u budućnost domaće ekonomije i sigurnost građana.
Izvori fotografija i alt tekst:
https://www.pexels.com/photo/blue-tractor-next-to-white-farm-vehicle-at-daytime-163752/
Plavi traktor pored kombajna na njivi
https://www.pexels.com/photo/aerial-shot-of-green-milling-tractor-1595108/
Pogled iz vazduha na kombajn koji radi na njivi.
