by Glas Opova | 2.01.2017. | KULTURA
NOVOGODIŠNJI I OBIČAJI OKO BOŽIĆNIH PRAZNIKA
Prema verovanjima, u našim krajevima Nova godina počinje da se slavi tek od 9. veka, kada je većina Južnih Slovena primila hrišćanstvo.
Prvi srpski prinčevi koji nose hrišćanska imena (Stefan – najmlađi Mutimirov sin, i Petar – Gojnikov sin) rođeni su između 870. i 874. godine, zbog čega se smatra da su Srbi i njihova vladarska porodica definitivno primili hrišćanstvo između 867. i 874. godine.
Staroslovenska vera
Verovanja starih Slovena su i dan danas, usled malobrojnih materijalnih ostataka i oskudnih pisanih izvora, nedovoljno istražena i rekonstruisana, naročito među Južnim Slovenima, a samim tim i Srbima. Pitanje ko je bio srpski vrhovni bog ni danas nije rešeno, jer se smatra da bi to mogao biti Dabog, Triglav ili Svetovid.
Pored njih trojice, na srpskom kulturnom području pronađeni su tragovi koji ukazuju i na poštovanje drugih bogova.
Smatra se da su Srbi pravili žrtvenike i kumire (idole) svojih bogova, iako njihovi tragovi do danas nisu pronađeni.
Deo nekadašnje mnogobožačke vere očuvan je sa izmenjenim hrišćanskim tumačenjem u današnjoj narodnoj veri kod Srba.
Veruje se da je jedan od najvećih očuvanih mnogobožačkih običaja je krsna slava, nekada praznik u čast mitskog pretka i umrlih predaka.
Pokrštavanje Srba
Sredinom 9. veka usledio je period snažnog misionarskog delovanja Carigrada i vizantijske crkve na pokrštavanje Slovena u vreme kada je još uvek bila živa stara slovenska vera.
Mnogi srednjovekovni srpski vladari su bili u vazalskom odnosu prema Vizantiji, što je podrazumevalo i prihvatanje hrišćanstva kao službene vere.
Vizantijski car Vasilije I početkom osme decenije 9. veka boravio je u zapadnom delu Balkana, a u njegovoj biografiji je zabeleženo da su tokom njegovog boravka svi Srbi primili hrišćanstvo.
Iako se smatra da su Srbi prihvatili hrišćanstvo između 867. i 874. godine, stara vera se među njima održala do kraja 12. veka, odnosno do doba Stefana Nemanje i njegovog sina Svetog Save.
Krajem 12. veka, pod Stefanom Nemanjom, dolazi do progona staroveraca, bogumila i svih drugih oblika hrišćanstva osim službenog vizantijskog, koji je kasnije među pokrštenim Slovenima odomaćen kao pravoslavlje. Veliki uticaj na pokrštavanje Srba imao je i srpski princ Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, monah Sveti Sava.
Međutim, Srbi su se i nakon toga čvrsto držali svoje stare slovenske religije, a poslednji paganski hram u Srbiji uništio je Car Dušan u 14. veku.
Nova godina u Srbiji
Proslavljanje Nove godine nastalo je od svetkovine rađanja Sunca, a svi običaji imali su za cilj da se „pomogne“ Suncu da nadvlada mrak i hladnoću, da se priroda ponovo probudi. Prskalice palimo umesto novogodišnje vatre, koja je nekad „pomagala“ Suncu da savlada mrak.
Tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa i dan kada se dočekuje Nova godina.
U Srbiji je Nova godina stizala na Božić, a ređe na Srpsku novu godinu. Na selu su se do Drugog svetskog rata proslavljali Badnji dan i Božić, potom Mali Božić ili Sveti Vasilije, praznik poznat danas i kao Srpska ili Pravoslavna nova godina.
Običaj darivanja postojao je i još uvek postoji u gotovo svim našim krajevima. Nekada su darovi uglavnom namenjivani deci, jer se u nekim sredinama verovalo se da Sveti Nikola donosi darove, pa darujemo decu slatkišima, orasima, jabukama i igračkama koje ostavljamo ispod jelke, ili onome ko prvi dođe u kuću da čestita Novu godinu.
Tokom novogodišnjih praznika posebno ukrašavamo domove. Običaj da se vrata, prozori, trpeza i nameštaj u domu kite zimzelenim grančicama, lovorom i imelom, služi da nagovesti da će uskoro, posle duge zime, opet sve ozeleneti. Tako se ovo najkritičnije doba godine, kad se čini da je priroda na umoru, pretvara u radost ponovnog rađanja, obnavljanje i pomaganje njene životne snage.
A istorija jelke kao novogodišnjeg i božićnog simbola, prema predanju, vezuje se za Isusa Hrista. Međutim, zeleno drvo kao znak novog vegetacionog doba koje bi trebalo da nastupi, datira iz prehrišćanskog perioda kada su 21. decembra (u zimskoj kratkodnevici) antički narodi zelenim drvetom pomagali bogu Sunca da ponovo ojača.
Kićenje jelke u našim krajevima novijeg je datuma. Dolazi iz severnih krajeva današnje Vojvodine, početkom 20. veka, sa kulturom nemačkog stanovništva. Pretpostavlja se da je ovaj običaj došao u Nemačku u 16. veku iz Indije u kojoj je i ranije bilo poznato kićenje drveta svećama, a koje se tamo zvalo „drvo života“. Malo je poznato da se zeleno drvo – jelka, poistovećuje sa badnjakom.
Uvođenjem u službenu upotrebu gregorijanskog kalendara 1919. godine, prva Jugoslavija je ustanovila i za Srbe 1. januar kao prvi dan Nove godine, otkad se on kod nas praznuje kao državni praznik.
Narodi su menjali veru, ljudi običaje, ali Nova godina je preživela sve i ustoličila se kao globalna proslava svih naroda i nacionalnosti
Lobi info
by Glas Opova | 31.12.2016. | LOKALNA SAMOUPRAVA
SA VELIKIM ENTUZIJAZMOM I PLANOVIMA U 2017. GODINU
Opovo, 31. decembar 2016;
Poštovani građani Opštine Opovo.
Godina iza nas je bila radna i osnovni postulat kojim smo se rukovodili kao izvršna vlast bila je isključivo briga o građanima. Radili smo uvek u interesu zajednice i to tako da budžetska sredstva koja smo zatekli u maju mesecu nakon izbora, budu ravnomerno raspoređena na infrastrukturne radove u sva četiri opštinska naselja. Rezultati tih radovi svakodnevno su vidljivi i ono što me veoma raduje jeste činjenica da smo zbog toga dobili podršku, upravo od vas, građana.
Zajedno sa svojim timom primio sam oko 400 građana koji su imali potrebu da iznesu svoje probleme, podelili smo 700.000 dinara razne pomoći, oko 200 m³ ogrevnih drva za socijalno ugrožene porodice, staračka domaćinstva i raseljena lica, sanirali 11 neuslovnih objekata socijalno najugroženijih porodica u kojima živi preko četrdesetoro dece i trudićemo se da ovakav trend aktivne socijalne politike nastavimo i u narednoj godini.
Budžet za 2017. godinu je isključivo razvojni i socijalni, u kome će 35% ukupnih prihoda isključivo biti namenjeni na infrastrukturne projekte, naravno u sva četiri mesta. U Sefkerinu će se asfaltirati 2 km ulica, radiće se mini pič teren, kao i razvojni projekti u okviru mesne zajednice. U Opovu planiramo nove staze u parku, rekonstrukciju vodovodne mreže u ulici Borisa Kidriča. Trudićemo se da aktiviramo radnu zonu u Barandi gde je završena projektno – tehnička dokumentacija, zemljane ulice u Barandi i Sakulama biće uređene grebanim asfaltom koji smo inače već obezbedili (1600m³). Što se tiče Sakula, početkom naredne godine očekuje nas otvaranje prve fabrike posle veoma dugo vremena gde će biti obezbeđeno 70 novih radnih mesta. Privlačenje investitora dobrim uslovima i otvaranje novih radnih mesta biće prioritet lokalne samouprave u narednim godinama.
Kroz razvojne turističke projekte, sadržaje i dobar geostrateški položaj, pokušaćemo da našu opštinu predstavimo kao kvalitetnu turističku i profitabilnu destinaciju.
Pokušaćemo da reaktiviramo projekat izgradnje puta Opovo – Debeljača i što se toga tiče već smo u kontaktu sa Fondom za kapitalna ulaganja AP Vojvodine kako bi smo raskinuli štetni ugovor sa izvođačima radova iz 2011. godine, a projekat realizovali parcijalno tokom nekoliko narednih godina.
Male razvojne projekte na uređenju infrastruktura u naseljima finansiraće lokalna samouprava preko mesnih zajednica u konekciji i predlozima samih građana, dok ćemo za one veće, kapitalne projekte, kao što je infrastruktirno opremanje industrijske zone, izgradnju puta Opovo – Debeljača, rekonstrukcija vodovodne mreže, asfaltiranje ulica, sanacije lokalnih saobraćajnica, dogradnje sportske hale u Opovu, nabavke dve trafo stanice i radova na uređenju sportsko – rekreativnog centra u Sefkerinu, aplicirati na konkursima za sufinansiranje od strane republičkih i pokrajinskih organa.
Problema sa javnim prevozom i dalje ima, ovog puta na relaciji sa Pančevom, firma ATP je u velikoj krizi i na svim relacijama ukida nerentabilne poslaske. Ovaj problem ćemo pokušati da rešimo sa privatnim prevoznicima, dok ćemo one najbitnije ATP polaske kada putuju učenici srednih škola, i dalje subvencionisati. Saradnja sa Lastom i GSP Beograd se nastavlja, imamo otvorene pozicije, a u slučaju eventualnog stečaja Laste produžićemo GSP liniju novim subvencionisanjem.
Što se tiče obrazovanja, izvršiće se kompletna sanacija škole u Sakulama, kada je u pitanju zdravstvo planiramo takođe kompletno saniranje zdravstvene ambulante u Sefkerinu ali i prisustvo svih specijalističkih službi Doma zdravlja Opovo u ostala tri naselja.
Smatram da smo tokom 2016. godine radili u interesu građana i da ćemo tako nastaviti i naredne godine, jer mi smo tu zbog građana, a ne oni zbog nas. Nadam se da ćemo realizacijom novih projekta doprineti kvalitetnijem životu svih građana naše opštine.
Poštovani sugrađani, u 2017. godini iskreno vam želim, pre svega zdravlja i sreće, kao i uspeha u poslu i životu.
Predsednik opštine Opovo
Dr Zoran Tasić
by Glas Opova | 31.12.2016. | SPORT
NOVOGODIŠNJI KOKTEL OPOVAČKIH KOŠARKAŠA
Opovo, 31. decembar 2016;
Kao i prošle godine, poslednjeg dana decembra opovački košarkaški klub organizovao je koktel za svoje igrače i članove Uprave.
Trener Mario Nikolić čestitao je prisutnima novogodišnje praznike i poželeo napredak i naredne godine, dok je predsednik kluba Branko Mihajlović istakao da je 2016. godina bila veoma uspešna za klub.
– Pre svega bih istakao činjenicu da se seniorska ekipa nakon više od dvadeset godina ponovo takmiči u republičkom rangu, ali i dobar rad sa mlađim muškim kategorijama koje su ostvarile značajne rezultate tokom godine. Nadam se da ćemo ovu praksu nastaviti i u 2017. godini uz aktiviranje mlađih ženskih selekcija koje će voditi jedna od najuspešnijih opovačkih košarkašica Branislava Čačija, rekao je prilikom obraćanja Branko Mihajlović.
by Glas Opova | 31.12.2016. | LOKALNA SAMOUPRAVA
AGREGAT ZA PORODICU STOJŠIN U SEFKERINU
Sefkerin, 31. decembar 2016;
[vsw id=”nvA48RMYvlQ” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
Poslednjeg dana 2016. godine predsednik opštine Opovo proveo je radno na terenu. Zajedno sa svojim saradnicima dr Zoran Tasić danas je uručio agregat za struju staračkom domaćinstvu Stojšin u Sefkerinu.
Ovo domaćinstvo čine supružnici Mika i Lazar Stojšin, koji žive sami i bolesni izdržavajući se od socijalne pomoći koja iznosi 13.000 dinara.
Zbog teške materijalne situacije i nemogućnosti da plate sve račune, porodica Stojšin je već godinu i po dana bez struje. Sedamdesetosmogodišnji nepokretni Lazar prvo je oboleo od kancera pluća, a nedavno je doživeo i infarkt i o njemu se brine osamdesetjednogodišnja supruga Mika, koja i sama srčani bolesnik. Za lekove svakog meseca izdvajaju tri hiljade dinara.
Baka Mika ističe da su nekada bili ugledna kuća ali da je zbog bolesti i lečenja supruga morala da proda traktor i zemlju. Nisu naišli na razumevanje kod elektrodistribucije tako da im je isključena struja i skinut sat. Mada je nudila da joj skidaju sa ionako male socijalne pomoći mesečne rate kako bi otplatila dug, nije dobila potvrdan odgovor.
Današnji dolazak predsednika opštine i uključivanje agregata baka Mika je dočekala sa suzama.
– Kada nisam imala drugog izlaza otišla sam kod predsednika opštine. On me je kao čovek saslušao i obećao da će mi pomoći. Obećanje je ispunio i evo danas sam konačno dobila struju. Meni je dovoljno da dva sata dnevno uključim agregat kad presvlačim bolesnog muža. Neizmerno sam mu zahvalna i želim mu svaku sreću jer je dobar čovek koji je svakome pomogao, rekla je danas Mika Stojšin.
Agregat za porodicu Stojšin naručen je pre nekoliko dana, juče je dopremljen, tako da je tek danas uručen kao novogodišnji poklon.
– Kroz projekat „Otvorenih vrata“ Mika Stojšin je zatražila pomoć. Mi kao lokalna samouprava ne možemo plaćati velika dugovanja za struju ali smo se na jedan korektan način potrudili da im ove novogodišnje praznike učinimo lepšim. Drago mi je što će ova napaćena starica ulazak u novu godinu ipak dočekati sa sijalicom i uključenim televizorom i iskreno se nadam da će, što uz našu pomoć, za ovu porodicu, ali i za sve porodice koje imaju slične probleme, naredna godina biti bolja, izjavio je predsednik opštine dr Zoran Tasić.
Predsednik opštine smatra da su novogodišnji praznici prilka da se obiđu i oni kojima tokom godine nije bilo lako i koji su svakodnevno okruženi brojnim problemima. Tasić je istakao da se mora pokazati da postoji društvena odgovornost kroz solidarnost i uzajamnost. Ne možemo otkloniti i rešiti sve probleme ali pažnja i svaki vid pomoći daje nadu za bolje sutra, poruka je predsednika Opštine Opovo.
