Galerija: Vodimo vas na putovanje kroz geološku istoriju Srbije

by Glas Opova | 16.02.2023. | KULTURA

Vodimo vas na putovanje kroz geološku istoriju Srbije

OPOVO, 16. februar 2023 – Pored umetničkih sadržaja, Galerija „Jovan Popović“ nastavlja i sa istorijsko – dokumentarnim i naučno popularnim programima edukativnog karaktera.

Najnovija izložba „U kamenu svetlosti trag“ poslednjih par godina obilazi sa velikim uspehom Srbiju, a sada će biti predstavljena Opovčanima i zainteresovanoj javnosti iz naše okoline. Osim svog naučnog i edukativnog karaktera, postavka svakako ima i umetnički aspekt.

Otvaranje izložbe je u utorak, 21. februara, u 18:00 časova.

Autorka izložbe je Kristina Šarić, profesorka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Izložba je priređena povodom obeležavanja 150 godina saradnje austrijskih i srpskih geologa, a realizovana je u saradnji s Austrijskim kultrunim forumom Beograd i Rudarsko-geološkim fakulteom Univerzitata u Beogradu.

Kako dr Adijan Fajks (Adrien Feix), ataše za kulturu ambasade Republike Austrije i autorka izložbe kažu, ova neobična i jedinstvena izložba vodi posetioce na dva paralelna putovanja. Prvo putovanje predstavlja vremeplov kroz 150 godina srpsko-austrijskih geoloških istraživanja na teritoriji Srbije. Sam početak istraživanja vezan je za period kada Turci polako napuštaju Balkan, a Srbija, zbog neistraženosti, predstavlja egzotični deo Evrope u koji počinju da pristižu pored francuskih i nemačkih geologa, i geolozi iz Austrije sa kojima se uspostavlja kontinuirana saradnja koja traje i danas. Ove početke obeležili su austrijski istraživači, poput Ferdinanda fon Hohštetera, Emila Ticea i Franca Tule, koji su radili na našim terenima i ostavili nam dragocenu istraživačku građu. Jovan Žujović, jedan od rodonačelnika srpske geologije, aktivno se uključuje u terenski i kabinetski rad sa austrijskim kolegama i uspeva da za veoma kratko vreme opremi geološke kabinete i zbirkama minerala, stena i fosila, ali i mikroskopima. Već 1886. Jovan Žujović objavljuje i prvu geološku mapu Srbije. Saradnja austrijskih i sprskih geologa uzima sve veći zamah, o tome bi mogla da se napiše čitava disertacija, a od mnogih događaja za ovu izložbu je posebno važna donacija jednog savremenog polarizacionog (petrografskog) mikroskopa sa digitalnom kamerom Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu koja je realizovana kroz Program Saveznog ministarstva inostranih poslova Republike Austrije i Svetskog univerzitetskog servisa Austrije (World University Service – WUS Austria) 2002. godine.

Upravo poklonjeni mikroskop sa digitalnom kamerom vodi nas na drugo putovanje kroz izložbu. Na tom putovanju pratimo put svetlosti kroz kamen, jer da bismo kamen mogli da proučavamo u mikroskopu, neophodno je da ga isečemo u veoma tanku pločicu (petrografski preparat), koju potom poliramo istanjujući je do debljine od samo nekoliko stotih delova milimetra, odnosno, sve dok kamen ne postane proziran. Propuštanjem linearno polarisane svetlosti kroz petrografski preparat, započinje svojevrsni ples minerala iz kamena i svetlosnog zraka, koji je autorka izložbe trajno zabeležila na fotomikrografijama. Posmatrajući slike kamena, poput prizora u kaleidoskopu, pred našim očima se smenjuju boje i teksture, kompozicije koje posetioce vode u jednu potpuno novu dimenziju. Kao što kaže prof. Kristina Šarić, ovim prizorima se može pristupiti višeslojno. Upravo zbog toga nijedna fotografija ne nosi ime stene koju predstavlja, već nas autorka vodi kroz Polje lavande, Rasute perle, Skriveni draglj, Bal pod maskama, Buket hrizantema ili Nemirno more. Geolozi će iz ovih naziva fotografija ipak iščitati kamen otkrivajući kako je on nastao – kristalizacijom magme ili lave, taloženjem sitnih čestica koje su nosili vetrovi i voda ili metamorfizmom duboko u Zemljinoj kori, pretpostaviće da li je kvalitetan materijal za gradnju ili je dobar, na primer, za upotrebu u farmaceutskoj industriji. Dodatno, autorka sučeljava makroskopske uzorke stena izložene u vitrinama i njihov izgled u mikroskopu, podstičući time posetioce na promišljanja o svetu oko sebe, o polju posmatranja stvari, ali i budeći znatiželju i potrebu da se uvek sazna nešto više i nešto novo. S druge strane, same fotomikrografije vredi posmatrati i kao umetnička dela prirode, kao minijature u kojima se vreme kristalizovalo i zahvaljujući kojima se na vrlo jedinstven način može stupiti u dijalog i sa ljudskim postojanjem.

O autorki: prof. dr Kristina Šarić (rođ. Resimić) rođena je u Beogradu. Završila je Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je magistrirala i doktorirala, a od 1997. godine je i zaposlena u toj ustanovi. Bavi se proučavanjem geneze magmatskih stena Balkanskog poluostrva i istraživanjima iz oblasti geoarheologije (kamen i keramika). Objavila je preko 100 naučnih radova i saopštenja na skupovima. U slobodno vreme bavi se izradom mozaika.