Trebalo bi iskoristiti lepo vreme i pripremiti vozilo za zimu
BEOGRAD, 23. oktobra (Tanjug) – Vozači u našoj zemlji se pripremaju za zamenu letnjih guma zimskim pneumaticima jer je obaveza da na automobilima, prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, imaju sve četiri zimske gume od 1. novembra do 1. aprila. Iz Auto-moto saveza Srbije apeluju na vozače da iskoriste trenutne povoljne vremenske uslove za pripremu vozila za vožnju po snegu, ledu ili poledici. “Bližimo se početku zimske sezone. Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja od 1. novembra do 1. aprila u obavezi smo da imamo sva četiri zimska pneumatika na našem automobilu, ne samo na pogonskim točkovima nego sva četiri zimska pneumatika ukoliko se na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica.
Šara na gumama mora biti minimum četiti milimetara”, rekla je za Tanjug Nevena Damjanović iz Auto-moto saveza Srbije. Pored standardne dodatne opreme za vozilo, što podrazumeva i rezervni točak i sajlu za vuču, prsluk, trougao, komplet prve pomoći svakako je tu i dodatna oprema koja podrazumeva lance i druge uređaje za povećanje trakcije, rekla je Damjanović. Naglasila je da se vozačima preporučuje da iako nema snega ipak imaju zimske pneumatike s ozbirom da će temperature biti niže. “Treba iskoristiti ovo lepo vreme da pripremimo vozilo i za zimske i za jesenje uslove i prekontrolisati vozilo – proveriti stanje akomulatora, stanje grejača, motora, brisača i svih dodatnih uređaja”, rekla je Damjanović.
NOVI SAD, 23. oktobar 2023
Privredna komora Vojvodine objavila je aktuelne podsticaje za privredu u 2023. Godinu i to u poljoprivredi, industriji i sektoru usluga.
Kompletan spisak podsticaja možete pogledati ovde.
SAKULE, 23. Oktobar 2023
Na memorijalnom KUP-u Miloje Bujak, nekadašnji predsednik SK “Jedinstvo” Stara Pazova, održanom 21.oktobra na strelištu u Staroj Pazovi uz učešće većeg broja strelaca i ekipa iz Srbije uspešno su učestvovali strelci SK Sakule. U ekipnoj konkurenciji zauzeli smo peto mesto što je visok plasman, računajući da su nastupale najbolje ekipe i strelci Srbije. Zadovoljni smo pojedinačnim rezultatima i to: Nađ Adrijan junior drugo mesto i Vesić Nenad senior drugo mesto sa prvim rezultatom 43 od 50, a zatim 19 od 25 u plej-of gde je izgubio od Nikolić Slobodana iz Barajeva.
NOVI SAD, 22. oktobra (Tanjug) – Proteklu nedelju na Produktnoj berzi obeležio je rast cena kukuruza i sojinog zrna, a prometovano je 3.090 tona robe, što je za 42,10 odsto više nego nedelju dana, navodi se u berzanskom izveštaju i dodaje da je finansijska vrednost zaključenih transakcija iznosila 64,51 milion dinara. Najviše aktivnosti zabeleženo je na tržištu kukuruza koji je u ukupnom prometu učestvovao sa 64 odsto. Kukuruzom se trgovalo u cenovnom rasponu od 14,00 do 15,20 dinara po kilogramu bez PDV-a.
Što se pšenice tiče, udeo pšenice u trgovanju je iznosio 26 odsto, berzanski ugovori su zaključeni u cenovnom opsegu od 19,00 do 19,50 dinara po kilogramu bez PDV-a. Iako je tražnja za pšenicom bila izraženija u odnosu na ponudu, statistički gledano cena hlebnog zrna je bila niža za 0,33 odsto u odnosu na sedam dana ranije. Ponuda soje je bila slaba, a berzanski ugovori za sojino zrno zaključeni su u rasponu od 45,00 do 47,00 dinara po kilogramu bez PDV-a. Suncokretovo zrno je prodavano po ceni od 38,20 dinara po kilogramu bez PDV-a od ostalih roba, trgovalo se mineralnim đubrivom.
Projekat „Potamišje – bogatstvo biodiverziteta i značaj njegove zaštite“ podržan je i sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
OPOVO, 21. oktobar 2023 – Poplave, kao i mozaik staništa koji one kreiraju i čije parametre određuju, čine ovo područje dinamičnim i funkcionalnim plavnim prostorom, i omogućavaju životne uslove izuzetno velikom broju strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.
U „Potamišju“ je registrovano 606 taksona viših biljaka, 49 vrsta beskičmenjaka nacionalnog i međunarodnog značaja, 42 vrste riba, 11 vrsta vodozemaca, 9 vrsta gmizavaca, 258 vrsta ptica i 58 vrsta sisara. Jednu od najlepših definicija ove reke dao je novosadski biolog i istraživač Potamišja, Marko Tucakov, nazivajući ga slikovito „meandrirajuća riznica života“.
Poplave kreiraju mozaik staništa, Vlaški rit kod Opova (foto: Č.Vučković)
Kontinuitet prirodnih staništa od državne granice Srbije i Rumunije do mosta u Opovu, daje ovom prostoru poseban pečat, čineći ga jedinstvenim i međusobno povezanim mozaikom vodenih, vlažnih i suvih staništa, hidroloških pojava i pojedinačnih vodenih tela: vlažnih livada i pašnjaka, aluvijalnih šuma, starih delova rečnog toka, odsečenih meandara, bara, mezofilnih livada, zaslanjenih livada i šumo-stepe.
Mozaici aluvijalnih šuma i plantaže mekih lišćara u neposrednom priobalju Tamiša daju ovom području posebnu draž. Međutim, zbog prirodnih i antropogenih uticaja rasprostranjenost i sastav šumskih staništa menjao se tokom prošlosti. Na osnovu putopisa iz 16. veka znamo da je ovaj predeo bio bogat šumama i jelenskom divljači ali do drastičnih promena dolazi tokom intenzivnog uređenja Banata od 18. do 20. veka.
Šumska staništa u priobalju Tamiša (foto: Č.Vučković)
Od nekadašnjih šuma duž celog toka Tamiša, danas su to samo fragmentarni šumski kompleksi, dok su zbog potrebe za celulozom i tehničkim drvetom na otvorenim prostorima, livadama i pašnjacima, intenzivno podizane brzorastuće kulture mekih lišćara – prvenstveno topola.
Rečni tok i priobalje su stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Na Tamišu je na više lokacija zabeleženo i cvetanje Tiskog cveta, prirodnog fenomena i strogo zaštićene jednodnevke koja traži glinovitu podlogu u koritu reke za razvoj svojih larvi.
Cvetanje Tiskog cveta na Tamišu (foto:M.Martić)
Priobalne šume su stanište retke crne rode i najvećeg evropskog orla – belorepana, koji svoja gnezda u Potamišju gradi na klonskim topolama. Plavne zone Tamiša su prirodno mrestilište za mnoge vrste plemenitih vrsta riba kao što su som, smuđ, šaran, deverika, štuka…
Simbol ove reke je prisustvo vidre, strogo zaštićene vrste. Velika populacija vidre je rezultat pre svega kvaliteta vode i bogatstva faune riba Tamiša. A pored vidre, tokom poslednje decenije sve češće se viđa i dabar koji polako postaje redovan stanovnik Potamišja.
Crna roda, belorepan, vidra (foto: Čvučković), tragovi dabra (foto: A.Veselinov)
Tradicionalno oblikovan pejzaž rezultat je stare tradicije ekstenzivnog pašarenja, prisustva još uvek značajno velikog broja stoke koja se uzgaja u naseljima na obodu i izuzetne dinamike kretanja stada mešovitog sastava među kojima je i autohtona rasa ovaca banatska cigaja.
Pašnjaci, livade, stepe i slatine su važni eko sistemi Potamišja. Ovde je najviše zastupljena vegetacija slanih zemljišta, a s njom u vezi vegetacija vlažnih livada i vlažnih staništa.
Pečena slatina u Barandi je jedan od biodiverzitetskih bisera ovog područja. Prirodne akvatorije, koje su ostaci starog toka Tamiša, kao i okolne livade, pašnjaci i kultvisane njive, predstavljaju bogato i raznovrsno stanište biljnog i životinjskog sveta, a posebno ornitofaune.
Pečena slatina kod Barande (foto: Č.Vučković)
Pečena slatina je migratorna stanica velikih jata ždralova, ali i globalno značajnih vrsta kao što su stepska eja i stepski soko koji se povremeno beleže. Ovaj lokalitet je i važno gnezdilište većeg broja strogo zaštićenih vrsta od nacionalnog značaja među kojima su vodeni bik, crnovrati gnjurac, divlja guska, modrovoljka, brkata senica, ševarski trstenjak, kao i mnoge druge. Koliko je Pečena slatina značajna za nacionalnu ornitologiju govori i činjenica da je upravo ovde 2009. godine, prvi put nakon više od jednog veka, zabeleženo gnežđenje čaplje govedarke.
Ptice su svakako najkarakterističnije kada govorimo o biodiverzitetu Potamišja. Raznolikost vrsta i brojnost populacija poslednjih decenija privlači veliku pažnju ornitologa, posmatrača i fotografa ptica. Pored gnezdarica, Potamišje je, sa jedne strane, značajan deo globalnog evroazijsko-crnomorskog migratornog puta, sa mnoštvom migratornih stanica, prvenstveno ptica vodenih i travnih straništa.
Sa druge strane, Potamišje je samo po sebi migratorni koridor koji fizički spaja visokoplaninske predele Karpata i Panonsku niziju.
Ukupno 10 vrsta ptica vodenih staništa u Potamišju imaju globalno značajan deo populacije koji se na ovom području redovno zadržava, što područje kvalifikuje kao mesto od globalnog značaja za opstanak ovih vrsta.
Šaranski ribnjaci čine sastavni deo ekološke celine Potamišja, i predstavljaju značajna mesta reprodukcije i seobe strogo zaštićenih vrsta ptica, posebno kolonijalnih vrsta vodenih ptica. Ali ne samo ptica jer su to istovremeno mesta bogate vodene vegetacije, kao i faune beskičmenjaka, vodozemaca, gmizavaca i sisara. Dobar primer biodiverzitetske raznolikosti je ribnjak u Sakulama, jedan od sedam ribnjaka u Potamišju.
Deo akvatorija ovog ribnjaka se koristi u svrhu komercijalnog sportskog ribolova, dok je dobar deo prepušten prirodi. Prelep prizor predstavljaju prostrani tepisi žutog lokvanja prošarani kolonijama belih lokavnja i ptica koje plivaju, love ili preleću ovaj čudesno kreiran predeo karakterističan za prolećni deo godine.
Žuti i beli lokvanj, borak na ribnjaku u Sakulama (foto: Č.Vučković)
Na ribnjaku u Sakulama, egzistira značajna populacija barske biljke borak, inače kritično ugrožene vrste flore Srbije. Procene su da je u Srbiji preostalo oko pet staništa ove biljke i da se najveća populacija nalazi upravo u Sakulama. Ribnjak u Sakulama je jedno od najvećih gnezdilišta belobrke čigre u Srbiji i procena je da se u Potamišju gnezdi polovina ukupne nacionalne populacije ove vrste. Gnjurci, galebovi, čaplje, kašičari i ibisi su takođe zaštitni znak ovog ribnjaka, a u poslednjе dve godine, na ovom ribnjaku su zabeležene i dve izuzetno retke vrste za Srbiju: mala lisasta guska na prolećnoj i mali barski petlić na jesenjoj seobi. Tokom zimskih meseci i prolećne seobe na potamiškim ribnjacima okuplja se veliki broj plovuša, odnosno pataka i gusaka, čija jata tada mogu da broje i desetak hiljada jedinki.
Fauna sisara Potamišja je takođe raznolika. Od divljači to su divlja svinja i zec, česta su stada srna, a Potamišje je jedini prostor u Vojvodini gde jelen živi u slobodnom, neograđenom prostoru. Na slatinskim seoskim pašnjacima prisutna je tekunica. Iz porodice pasa zastupljene su dve vrste – lisica i šakal, a iz reda karnivora jazavac, lasica, tvor, divlja mačka, kune zlatica i belica.
Pored kulturnog miljea, seoske urbane sredine imaju takođe značajnu ulogu u okviru potamiškog biodiverziteta. Ako je vidra simbol reke Tamiš, onda je bela roda simbol celog Potamišja. Najveći deo nacionalne populacije gnezdi se u Vojvodini, a Potamišje je ubedljivo najznačajnije mesto gnežđenja bele rode u Srbiji.
Sve ove vrednosti kandidovale su predeo koji se prostire od državne granice sa Rumunijom, od Jaše Tomića do Opova, za novo zašićeno područje. Sistematska multidisciplinarna istraživanja su urađena, studija zaštite je na stolu tako da se proglašenje Predela izuzetnih odlika „Potamišje“ očekuje u narednom periodu.
Nastaviće se…
Izvor podataka: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode – Studija zaštite PIO „Potamišje
Projekat „Potamišje – bogatstvo biodiverziteta i značaj njegove zaštite“ podržan je i sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
