by Glas Opova | 27.09.2024. | DRUŠTVO
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da se ljudima širom sveta pošalje poruka da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzroci smrti, i da svake godine od njih umre 20,5 miliona ljudi. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Aktivan pristup može da spasi živote” sa snažnom porukom donosiocima odluka da je neophodan plan akcije da bi se zaštitilo kardiovaskularno zdravlje. Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2023. godine u Srbiji je umrlo 48.277 osoba (22.422 muškaraca i 25.855 žena). Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 49,8% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Tokom 2023. godine, u strukturi smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova vodeće mesto pripalo je ostalim bolestima srca i krvnih sudova (37,1%), nakon čega je sledila smrtnost od ishemijskih bolesti srca i cerebrovaskularnih bolesti (35,0%), a smrtnost od hipertenzivne bolesti bila je na trećem mestu (22,4%).
Epidemiološka situacija u Južnom Banatu
Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u Južnobanatskom okrugu. Posmatrajući poslednjih pet godina, u našem okrugu, od akutnog koronarnog sindroma (AKS) godišnje je prosečno obolevalo 890 osoba. Od ukupnog broja obolelih od AKS, infarkt miokarda se potvrdi kod oko 90%, a nestabilna angina pektoris kod 10% pacijenata.
U 2023. godini registrovano je 657 osoba obolelih od infarkta miokarda i 48 od nestabilne angine pektoris. Na osnovu podataka Registra za AKS, Zavoda za javno zdravlja Pančevo, od infarkta miokarda u našem okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene (odnos 60:40). Srčani udar se najčešće registruje kod muškaraca posle 55. i kod žena posle 60. godine života, međutim dijagnozu ove bolesti, ne tako retko dobiju i znatno mlađe osobe, već sa 30-35 godina.
Od AKS u Južnom Banatu u poslednjih pet godina, godišnje je prosečno umiralo 145 osoba i to uglavnom od infarkta miokarda (99%). U 2023. godini registrovano je 188 umrlih od infarkta miokarda i 4 od nestabilne angine pektoris. Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60. godine i žena posle 65. godine života, ali se registruje i kod mlađih, već u uzrastu od 40 godina.
Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U AKS spadaju akutni infarktmiokarda i nestabilna angina pektoris. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2023. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 21.625 slučajeva. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 80,5%, a nestabilna angina pektoris kod 19,5% obolelih. Incidencija AKS iznosila je 207,9 na 100.000 stanovnika. Od ovog sindroma 2023. godine u Srbiji je umrlo 4255 osoba. Stopa smrtnosti od AKS iznosila je 36,7 na 100.000 stanovnika.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:
Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Duvan svake godine ubije više od osam miliona ljudi. Svakog dana skoro 22.000 ljudi umire od aktivne ili pasivne izloženosti duvanskom dimu. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. U odnosu na žene nepušače, rizik za pojavu infarkta je 20 puta veći kod žena koje puše i istovremeno koriste oralna kontraceptivna sredstva.
Nepravilna ishrana – je nezavisan faktor rizika, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što su: gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Procenjuje se da oko tri milijarde ljudi širom sveta nema pristup bezbednoj i zdravoj hrani. Urbanizacija, promena načina života i povećana dostupnost prerađene hrane, u poslednjih 50 godina doveli su do nezdravih promena u obrascima ishrane. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta.
Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova, ubrzavajući proces ateroskleroze. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%.
Kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti, jer su prouzrokovane preventabilnim faktorima rizika. One se u velikoj meri mogu prevenirati i kontrolisati usvajanjem zdravih životnih navika, kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i pripadnost kategoriji nepušača. Takođe, pozitivan uticaj na ljude ima i sredina koja pruža podršku da zdrav izbor za zdravo srce bude podjednako lak i dostupan svima.
Aktivnosti koje treba preduzeti u krugu porodice:
- Obezbediti pravilnu ishranu
- Zabraniti pušenje u domaćinstvu
- Ograničiti gledanje televizije i sedenje za računarom kod kuće
- Organizovati aktivnosti na otvorenom – vožnja biciklom, šetnja ili rad u bašti.
Aktivosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici:
- Povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama
- Formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti
- Obezbeđivanje pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama
- Zabrana pušenja u radnim organizacijama, bolnicama i školama
- Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.
https://www.zjzpa.org.rs/svetski-dan-srca-29-septembar-2024/
Zavod za javno zdravlje Pančevo
https://www.facebook.com/zjzpa
https://www.instagram.com/zjzpancevo/
by Glas Opova | 27.09.2024. | AKTUELNO
SRBIJA, 27. septembar 2024
U Srbiji će danas biti sunčano i toplo vreme uz slab i umeren vetar južnih smerova i temperaturom od devet do 33 stepena, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. U Beogradu će biti sunčano vreme sa najvišom dnevnom temperaturom oko 32 stepena. Od subote se očekuje naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, najpre u Bačkoj, a do kraja dana postepeno i u ostalim krajevima Vojvodine, ali i zapadne, jugozapadne i centralne Srbije. Tada se očekuje i maksimalna temperatura od 22 stepena na krajnjem severu do 32 stepena na jugoistoku zemlje, a naoblačenje s kišom će se u nedelju proširiti i na ostale krajeve uz značajan pad temperature, u proseku za 10 do 15 stepeni i sa jakim severnim i severozapadnim vetrom, ponegde i sa udarima olujne jačine.
by Glas Opova | 26.09.2024. | ISTORIJA I FELJTONI
OPOVO, 26. septembar 2024 – Poslednjih osam godina koncerti klasične muzike i nastupi operskih pevača postali su redovan repertoar na programu scene renoviranog Kulturnog centra Opovo. Operske arije izvodile su se i krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u tadašnjem Domu kulture „Olga Petrov“ kada je direktor kulturne ustanove bio Velibor Stefanović, međutim, prvi koncert operske muzike u Opovu održan je već krajem 19. veka.
U gostionici Jovana Matića, 14. aprila 1897. godine, nastupao je operski pevač Stevan Deskašev uz „prijateljsko“ sudelovanje Emilije Živanović (vokal) i Svetozara Teodorovića (klavir). Na repertoaru koncerta su bile kompozicije: Ti si moja, Romansa iz opere Zrinjski, Mirjana (makedonska pesma), Ukor (pesma Branka Radičevića), Veselo srce (Hoitero), Smesa (srpska pesma), Srpske narodne pesme, Duet iz operete „Ptičar“ (Zever) i Gusle moje.
Nakon operskog nastupa, u drugom delu je održana igranka, a pored Opova, Deskašev je nastupio i u Bavaništu. O ovom muzičkom događaju pisali su tadašnje novine „Zastava“ i „Ženski svet“.
by Glas Opova | 26.09.2024. | DRUŠTVO
Nacionalna nedelja dojenja u Srbiji tradicionalno se obeležava 40. kalendarske nedelje i simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Cilj je da se ukaže na značaj dojenja kojim se obezbeđuje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj i istakne značaj podrške trudnicama, babinjarama, majkama dojiljama i porodici da ostvare uspešno dojenje. Ove godine Nacionalna nedelja dojenja obeležava se od 30. septembra do 7. oktobra pod istim sloganom kao i nastupajuća Svetska nedelja promocije dojenja: „Budimo bliže – podrška tokom dojenja za sve”.
Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom. Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života. Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama. Ono sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i saznajni razvoj, razvoj svih čula (vid, miris, sluh, dodir, ukus) i inteligencije (govora i jezika) i štiti od mnogih infekcija i alergija.
Svetska i Nacionalna nedelja dojenja 2024. imaju za cilj da:
- Informišu ljude o zastupljenosti dojenja, koliko je dojenje važno za zdravlje majke i bebe, ali i o postojećim nejednakostima koje se odnose na podršku dojenju.
- Podstaknu akcije za smanjenje nejednakosti u podršci dojenju, sa posebnim fokusom na vulnerabilne grupe.
- Učvrste praksu dojenja radi smanjenja socijalnih razlika.
- Pokrenu i uključe i pojedince i organizacije kako bi se poboljšala njihova međusobna saradnja, ali i uključenost u aktivnosti za podršku i promociju dojenja kao najoptimalnijeg načina ishrane.
Posebno je važno da se osnaže i podrže osetljive grupe u cilju povećanja stopa dojenja, što je od značaja naročito u vreme vanrednih i kriznih situacija kako bi se smanjile nejednakosti koje postoje u društvu.
Dojenje nije isključiva odgovornost žena – zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost. Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je međutim i podrška šire okoline: organizacija civilnog društva, vlada, kreatora zdravstvene politike, zdravstvenih sistema i zdravstvenih radnika, savetnika za dojenje, poslodavaca, prijatelja, kao i zajednice u celini.
U okviru obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja biće organizovana i predavanja, tribine, izložbe na temu dojenja. Cilj aktivnosti kampanje je skretanje pažnje zdravstvene i šire javnosti koliki je značaj dojenja kojim se obezbeđuje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj, zaštita i unapređenje zdravlja i deteta i majke, kao i ukazivanje na značaj pružanja podrške i pomoći trudnicama, i majkama dojiljama da ostvare uspešno dojenje.
Povodom obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” tradicionalno raspisuje konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Majčino mleko je najbolja hrana od prvog dana”. Cilj konkursa je da se podstakne zdravstveno vaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi.
by Glas Opova | 26.09.2024. | EKONOMIJA
Izvor: Biznis.rs
Autor: Milica Rilak
Najviše radnih dozvola dobili državljani Kine, Rusije i Turske
Iako mnogima deluje da u Srbiju poslednjih godina dolazi puno radnika iz Nepala, Indonezije ili Indije, istina je da od 2017. godine pa do ovog leta najviše radnih dozvola dobijaju državljani Kine, Rusije i Turske, rekao je direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI) Nenad Jevtović na brifingu za novinare.
Samo tokom ove godine, od januara zaključno sa julom izdato je 50.000 radnih dozvola, a prema Jevtovićevoj oceni njihov broj će nastaviti da raste s obzirom na to da planirani infrastrukturni projekti zahtevaju angažman velikog broja radnika, dok se u Srbiji stopa nezaposlenosti kreće oko izuzetno niskih osam odsto.
Jevtović je novinarima predstavio deo podataka dobijenih tokom sprovođenja projekta „Mobilnost radne snage između Srbije i zemalja zapadnog Balkana – Kako do povećanja mobilnosti?“ – koji takođe govore i o tome da su među stranim radnicima u našoj zemlji i dalje pravi „stranci“, a ne „Balkanci“.
„Osim Kineza i Rusa, u periodu od 2017. do 2021. primetno je da eksponencijalno raste broj državljana Turske koji dobijaju naše radne dozvole, pa se njihov broj u tom periodu utrostručio, a ista struktura ‘dobitnika’ radnih dozvola zadržana je i u ovoj godini. Prisustvo tolikog broja radnika iz Turske može se objasniti učešćem turskih kompanija u izgradnji autoputeva, kao što je recimo konzorcijum Behtel-Enka koji gradi Moravski koridor„, objašnjava Jevtović.
Sa druge strane, to da su državljani Kine najbrojniji među vlasnicima srpskih radnih dozvola takođe je logično, s obzirom na broj infrastrukturnih projekata u našoj zemlji na kojima su angažovane kineske firme.
Državljani Rusije napravili su najveću razliku kada je reč o osnovu boravka u Srbiji, tako što je ključni razlog za dobijanje „papira“ u Srbiji 2010. bilo sklapanje braka, da bi danas radna dozvola postala dominantna.
Balkanci idu u Zapadnu Evropu, Srbija „isušuje“ region
Kada je reč o cirkulaciji radne snage među zemljama Zapadnog Balkana, istraživanje IRI koje je podržala Fondacija za otvoreno društvo pokazalo je da su tržišta Zapadnog Balkana strogo podeljena – i to po „jezičkoj“ liniji, ali i da stanovnici svih balkanskih država radije biraju Nemačku, Austriju, Italiju ili Švajcarsku nego neku susednu državu kada odlaze na rad u inostranstvo.
„Jezička barijera između albanskog i drugih naroda sa Zapadnog Balkana dovodi do toga da ne možete pronaći razmenu između ta dva ‘korpusa’ kada je reč o zapošljavanju, pa sve i u situacijama kada je cena rada bliska onoj u Nemačkoj. Satnica električara na radovima u EXPO kompleksu je dostigla vrednost od 10 evra, dok je u Nemačkoj 14 evra uz veće troškove života u toj zemlji – ali niko iz jednog ‘korpusa’ ne prelazi u drugi“, rekao je Jevtović.
Prava je retkost da se neko uputi „u komšiluk“ na rad, ali zato svaka zajednica ima svoje zapadnoevropske „favorite“. Tako se radnici iz Albanije najčešće odlučuju za odlazak u Italiju, Nemačku i Švajcarsku, i ta zemlja je trenutno, prema Jevtovićevim rečima, „šampion“ u odlascima.
„Nedavno su predstavljeni podaci Svetske zdravstvene organizacije koji kažu da je Albanija država čiji se svaki peti lekar trenutno nalazi na radu van zemlje. Poređenja radi, u Srbiji se njihov broj kreće u rasponu od 10 do 12 odsto“, rekao je Jevtović.
Srbija, iz koje, prema procenama, godišnje odlazi oko 25 do 27.000 ljudi, ima i jednu „prednost“ nad drugim balkanskim zemljama kada je reč o privlačenju radne snage.
„Za razliku od drugih zajednica, Srbija je često jedna od ‘stanica’ Srbima iz regiona pre odlaska u Zapadnu Evropu, pa oni često dolaze na rad prvo u ‘maticu’ da bi kasnije krenuli put Nemačke i Austrije„, objašnjava Jevtović uz ocenu da „Srbija na neki način ‘isušuje’ naš region onako kako zapadnoevropske zemlje ‘isušuju’ raspoloživu radnu snagu iz drugih krajeva sveta.
„Problem našeg regiona i ono što je zajedničko svim zajednicama i ‘korpusima’ je da ćemo ostati bez ljudi, s obzirom na loš demografski trend. I to može da se ublaži ili preokrene, ali zahteva duboke promene, između ostalih i modela privrednog rasta“, zaključio je Jevtović.
