Ove dve stvari su karakteristične za ovogodišnji suncokret
Izvor: AGROmedia
Dobro je poznato da je suncokret kultura koja je tolerantnija na sušu i visoke temperature od ostalih. Međutim istražujemo da li su vremenske prilike koje su bile zastupljene ove godine ipak uticale na tu uljaricu i pčelinju pašu u razgovoru sa dr Vladimirom Mikličem sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Kako kaže naš sagovornik, vremenske prilike tokom cele vegetacije uticale su na stanje suncokreta kao i na sve druge biljne vrste. Dve stvari su ove godine karakteristične za parcele pod suncokretom.
„Možemo reći da je sad karakteristično za ovaj period to da je došlo do kašnjenja u žetvi, ne samo zbog ovih zadnjih kiša već jednostavno i zbog drugih vremenskih uslova u drugom delu vegetacije, odnosno u vreme nalivanja zrna. Žetva jeste počela ali uglavnom ne još uvek intenzivno. Nekada smo u ovo vreme imali veće požnjevene površine. Ovi prvi prinosi ne mogu da budu pokazatelj prinosa koji ćemo mi ove godine u Srbiji imati kada je u pitanju suncokret“, rekao je Miklič za AGROmedia portal.
On ističe da su prve žetve u nekom proseku uvek sa nižim prinosima, i to je slučaj i sada.
Postoji još jedna stvar koja je karakteristična za suncokret u ovoj 2021. godini.
„Pored tog kašnjenja određenog u žetvi, suncokret je nešto niži nego što je to uobičajeno zbog vremenskih uslova ali to što je on niži ne bi trebalo da utiče generalno na prinos nešto mnogo, može da ima uticaja naravno ali ne preteranog. S druge strane ovo što je žetva malo kasnija i to što se sad period nalivanja zrna malo produžio to može da bude pozitivno jer govori o tome da se produžilo vreme nalivanja zrna i da će verovatno samim tim prinos biti nešto bolji nego što bi to bio slučaj da je bila neka baš prerana žetva i da je presečeno to nalivanje“, objašnjava stanje na terenu naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, rano je da se daju procene jer je godina vrlo neobična, ali ističe da kada su gledali njima je delovalo da je oplodnja bila dobra prilikom obilaska i ogleda i merkantilne proizvodnje.
„Tek ćemo znati šta će biti kada se zaista krene sa žetvom. Evo sad su kiše stale i verovatno će se krenuti u narednih dan, dva mnogo intenzivnije sa žetvom, a pogotovo sledeće nedelje očekujemo intenzivniju žetvu suncokreta svuda u Srbiji“, rekao je Vladimir Miklič.
„Pre svega zbog toga što suncokret ima te anatomsko – morfološke osobine, mislim pre svega na dosta dubok koren koji je sposoban da usvaja vodu iz dubljih slojeva, tamo gde su manje oscilacije sadržaja i prisustva vlage i tamo gde ta vlaga i nije dostupna većini ratarskih jarih kultura. Upravo zato on može lakše da amortizuje te neke kritične periode, sušne koji se sve češće javljaju i zato njegov prinos iz godine u godinu najmanje varira, možemo reći, u odnosu na druge glavne ratarske kulture proletnje koje se gaje u Srbiji, a to će biti slučaj i ove godine“, naglasio je on.
Za kraj on ističe da sigurno ovo nisu preduslovi za rekordnu godinu, ali on ne očekuje da će prinosi biti ispod proseka, pretpostavljaju da će biti ispod 3 tone, sad koliko ispod to će se tek videti. Neće biti jedna od najboljih godina, to su procene, ali da će biti nekog velikog pada – ni to se ne očekuje, zaključuje Miklič. Očekuje se da bude nešto, može se reći, prosečno ili malo ispod proseka u odnosu na poslednjih nekoliko godina.
U toku je izgradnja priključka na državni put Opovo – Baranda
OPOVO, 8. septembar 2021 – U toku su građevinski radovi na izgradnji priključka imeđu puteva Opovo – Baranda i Opovo – Debeljača. U pitanju je projekat JP „Puteva Srbije“, koji izvodi firma Štrabag u okviru projekta izgradnje puta Opovo – Debeljača.
Radove su obišli predstavnici firme Štrabag, tehnički rukovodilac grupe Štrabag – Vojvodina put Pančevo Mirajana Savić, komercijalni rukovodilac grupe Štrabag – Vojvodina put Nataša Gorunović, predsednik opštine Miloš Markov i rukovodilac Odeljenja za privredu i finansije Opštinske uprave Opovo Slavko Mančev.
Predsednik opštine je izrazio zadovoljstvo tempom radova i najavio otvaranje saobraćajnice do kraja oktobra.
„Želim da izrazim veliko zadovoljstvo što je počela izgradnja priključka puta Opovo – debeljača. Ovo je nešto što smo dugo čekali, mi kao lokalna samouprava od Puteva Srbije da daju saglasnost i odobrenje da se krene sa radovima. Firma koja izvodi radove je Štrabag, jedinice Pančevo, rok za izvođenje radova je 30 dana, tako da ostajemo u onim okvirima o kojima smo pričali pre da ćemo do kraja oktobra, ako sve bude kako treba, pustiti ovaj put u upotrebu i završiti ovaj veliki posao. Zaista sam zadovoljan današnjim obilaskom gradilišta koje je dinamično, radi se, oni žele da ostanu u svojim rokovima za izvršenje posla, tako da možemo da očekujemo da će ovakav intenzitet radova biti do samog završetka“, izjavio je Markov.
Kako su radovi na priključku u toku, lokalna samouprava je sa izvođačima radova projektovala alternativne saobraćajnice za poljoprivrednike koje će biti u funkciji u narednih par dana.
OPOVO, 8. septembar 2021 – Projekat izgradnje objekta vrtića u Sefkerinu, odnosno dogradnje školskog objekta Predškolskoj ustanovi „Bambi“ ulazi u finalnu fazu. Nakon sprovođenja javne nabavke, predsednik opštine Miloš Markov danas je potpisao ugovor sa izvođačem radova, firmom Decoform doo.
Prema ugovoru rok za završetak radova je 240 kalendarskih dana.
Predsednik opštine je izrazio zadovoljstvo potpisivanjem ugovora i najavio skori početak radova.
„Želim da izrazim veliko zadovoljstvo što smo danas napokon potpisali ugovor o izgradnji objekta vrtića u Sefkerinu, tako da ćemo u najskorijem vremenskom roku da izvođača radova sa kojim smo potpisali ugovor uvedemo u posao, kako bi što pre krenuli dok nas još služi lepo vreme i traje građevinska sezona“, izjavio je Markov.
Ukupna vrednost projekta je 32.378.020,27 dinara sa uračunatim pdv-om, a projekat se sufinansira od strane Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine u oblasti obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda.
Izvor: Blic Godinama unazad prva tri mesta na listi najvećih zemljoposednika u Srbiji držali su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković. Sada je situacija izmenjena pa je u “top 3” ostao samo Matijević a sa njim, u ovom elitnom društvu, danas su i malo poznat Pančevac Miroslav Aleksa i mnogo poznatija Al Dahra.
To praktično znači da se odnos snaga na srpskim oranicama izmenio, a razlog za ovakvu rotaciju krije se u činjenici što su neki od njih, poput MK Grupe, odlučili da deo svog zemljišta prodaju i novac ulože u modernizaciju proizvodnje.
Za razliku od njega, Pančevac Miroslav Aleksa, odlučio je da zemlju kupuje, pa je zbog takve poslovne politike ušao u sam vrh srpskih veleposednika. Doduše, on još uvek sa 20.000 hektara ne može da parira Petru Matijeviću, koji nakon nedavne kupovine većinskog paketa “Mitron grupe” iz Vrbasa, sada obrađuje 40.000 hektara od kojih je čak 33.000 u njegovom vlasništvu.
Interesantno je i da su pored Alekse i još neki manje poznati biznismeni odlučili da svoj novac ulažu u zemljište, pa su se našli u samom vrhu po hektarima koje poseduju i obrađuju, ali oni još uvek ne mogu da pariraju “starim” ali i “novim” igračima.
Ali krenimo redom.
Prvo mesto pripada Matijeviću. On je do skoro obrađivao nešto više od 35.000 hektara poljoprivrednog zemljišta od toga je u njegovom vlasništvu bilo 29.000 hektara. Nakon kupovine “Mitron grupe” iz Vrbasa, došao je u posed i poljoprivrednog gazdinstva “Sava Kovačević”, pa je postojeće površine uvećao za dodatnih 4.000 hektara. Tako sada obrađuje 40.000 hektara od kojih je 33.000 u njegovom vlasništvu.
Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva. Prema podacima Agrosmarta, Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Iz podataka koji su objavljeni na sajtu ove kompanije on poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi.
Treće mesto po broju hektara koje obrađuje je pripalo Al Dahri koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Ako bi se gledali hektari koji su u vlasništvu, Al Dahra, čije je sedište u Abu Dabiju, bila bi na drugom mestu a ako je parametr površina koja se obrađuje, onda su na trećem.
Na četvrtom mestu je, prema podacima Agrosmarta,vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000. On je u ovoj novoj preraspodeli pao za jedno mesto.
Na petom mestu, danas je MK grupa, koji je izgubila drugu poziciju nakon što je prodala nekoliko svojih poseda od kojih neka i prvoplasiranom Matijeviću. Zbog toga sada obrađuje umesto nekadašnjih 19.000 hektara 12.500.
Šestu poziciju, drži takođe ne baš mnogo poznat javnosti, Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara iz Bašaida. On ima oko 12.000 hektara, od toga pola ima u zakupu. Ova firma se ranije bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju.
MK Grupa: 10 miliona evra u agrar
Iz MK Grupe kažu da sada obrađuju 12.500 hektara zemljišta a više od polovine navodnjavaju a planiraju da dođu do 70 posto.
– Ove godine investirali smo 10 miliona evra u poljoprivredu, a u naredne tri uložićemo još 15 miliona evra u mehanizaciju, siteme za navodnjavanje, digitalizaciju i automatizaciju poslovanja. Na vreme smo prepoznali važnost digitalizacije agrara na čemu i baziramo svoju poslovnu strategiju. Prvi smo u Evropi implementirali najmoderniju digitalnu platformu u poljoprivredi SAP S4Hana. Koristimo najsavremenije traktore koji imaju auto pilote prilikom setve i žetve, dronove za snimanje i mapiranje zemljišta i useva, senzore i meteo stanice za praćenje parametara poput vlažnosti i temperature zemljišta, varijabilnu setvu i đubrenje, koje omogućavaju optimizaciju ovih procesa. Investirali smo i u najmodernije robote za mužu krava u Srbijia ulaganje u digitalizaciju će biti u fokusu i u narednom periodu – kaže za “Blic” Miloš Mijović, direktor kompanije MK Agriculture koja je u sastavu MK Group.
On dodaje da pored ratarske proizvodnje, MK Group se kroz svoje kompanije PIK Bečej i Flora bavi i proizvodnjom i preradom povrća.
– Uz pomoć savremene tehnologije u njima se prerađuje oko 18.000 t povrća godišnje, prepoznatljivog kvaliteta, koje se nudi srpskom i izvozi na tržišta regiona, EU i Rusije. Radili smo i na repozicioniranju brenda Flora na domaćem i stranom tržištu i rebrendiranju proizvodnog portfolija. Inovacije u proizvodima kao i ulaganje u samu fabriku doprineli su rastu poslovnih rezultata. Period koji je pred nama pratiće nastavak ovih aktivnosti uz dodatne investicije u opremu i proširenje prerađivačkih i skladišnih kapaciteta – kaže Mijović.
