Svakog proleća bude istačkana pojedinačnim cvetovima u obliku zvezde, koji se pojavljuju u tako pravilnim razmacima da kao da su naslikani.
U jesen drvo nudi čitavu paletu nijansi – zelene, žute, smeđe i krvavocrvene.
Plod je neobičan iz dva razloga.
Kao prvo, bere se u decembru – tako da predstavlja jedan od vrlo malobrojnih izvora šećera dostupnih u srednjovekovnim zimama.
Kao drugo, jestiv je tek kad je truo.
Kad se tek uberu, mušmule su zelenkastosmeđe i liče na čudno oblikovani beli luk ili neobične japanske jabuke.
Ako ih odmah pojedete, može vam biti veoma loše – jedan od lekara i botaničara iz 18. veka rekao je da mogu uzrokovati dijareju.
Ali ako ih odložite u kutiju, pod piljevinu ili slamu, i zaboravite na njih nekoliko nedelja, postepeno će potamneti i njihovo tvrdo, oporo meso će smekšati, tako da podseća na pečenu jabuku.
Tačan hemijski mehanizam toga i dalje nije sasvim poznat, ali uopšteno govoreći, enzimi u voću razlažu složene ugljene hidrate na proste šećere kao što su fruktoza i glukoza, i voće postaje bogatije jabučnom kiselinom – glavnim krivcem za kiseo ukus drugog voća, na primer jabuka.
Za to vreme opada količina snažnih tanina, koji daju gorkastu notu mladom crnom vinu, i antioksidansa poput askorbinske kiseline (vitamin C).
Proces je poznat kao „dozrevanje”, reč koju je, uvidevši da je potrebna, 1839. godine izmislio jedan botaničar.
Rezultat procesa jeste ultraslatko voće sa složenim ukusom, nalik na prezrele datule pomešane s limunom, kao i malčice brašnastom strukturom.
„Savršeno su ukusne kada ih, potpuno zrele, jedete same”, tvrdi Džejn Stjuard, koja je 2015. godine posadila 120 stabala mušmule u svom voćnjaku u Norfolku – što je, verovatno, najveći zasad mušmule u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Ako vam, međutim, trulo voće ne deluje mnogo primamljivo, u dobrom ste društvu.
Zapravo, čak i kad je mušmula bila na vrhuncu popularnosti, mišljenja su bila podeljena.
Tu je, zatim, i pitanje toga kako jesti mušmulu.
Kad se nađu u opuštenijem društvu, ljudi naprosto prinesu voćku licu i isisaju meso iz nje.
Sa druge strane, u aristokratskim krugovima voćka se obično služila sa sirevima – i dalje sva puna piljevine u kojoj je dozrevala – i srž se vadila kašikom.
Takođe se pekla, pržila, dodavala u tart, od nje se pravio žele, kao i brendi ili sajder.
A onda je, ubrzo potom, zauvek nestala iz prodavnica.
Jedan od mogućih razloga za to jeste što je tropsko voće, kao što su banane i ananasi, postalo jeftinije, a ono se bere tokom cele godine, tako da više nije bilo potrebe za ovom zimskom đakonijom.
Međutim, iskustva Džejn Stjuard iz proizvodnje takođe ukazuju na to da je neobični dodatni korak dozrevanja, kao i činjenica da niko ne želi da zimi dane provodi sakupljajući voće, pomogao njenom kraju.
„U ovoj zemlji se zanosimo romantičnim vizijama o sunčanim danima, pletenim korpama i sandalama sa otvorenim prstima – a ne time da stojimo naokolo tokom kratkih dana i beremo voće”, kaže ona.
Danas se stabla mušmule i dalje mogu pronaći širom Evrope, ponekad oblikovana kao živice u unutrašnjosti ili kao ukrasno drveće u vrtovima – još uvek su tu, ali ih treba potražiti.
Omiljeno stablo Džejn Stjuard zasađeno je u opatiji Lengli, u Norfolku, oko 1820. godine.
„I posle 200 godina i dalje rađa – njena lepota vam oduzima dah”, kaže ona.
Ali priči ovde ipak nije kraj.
A sad, da preletimo u 21. vek, u kom mušmula u Evropi više nije toliko nepoznata.
Počela je tiho da se uvlači u svest ljudi – ponajviše zahvaljujući entuzijastima poput Džejn Stjuard, koja na tržište plasira sopstvenu paletu proizvoda od mušmule, među kojima su džem i džin. Izvor: BBC na srpskom
Danas promenljivo oblačno i suvo, najviša temperatura od 12 do 16 stepeni
Srbija, 20. novembar 2021 U Srbiji ujutru po kotlinama zapadne i južne Srbije ponegde magla, pre podne umereno do potpuno oblačno i suvo, posle podne postepeno smanjenje oblačnosti.
Vetar slab i umeren severozapadni, na istoku povremeno jak. Najniža temperatura od 3 do 10, najviša od 12 do 16 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Beogradu ujutro i pre podne pretežno oblačno i suvo, posle podne postepeno smanjenje oblačnosti. Vetar slab i umeren severozapadni. Najniža temperatura 8, najviša 14 stepeni
U nedelju ujutro magla ili niska oblačnost koja će se ponegde na severu i zapadu zadržati i duže. Tokom dana pretežno sunčano i toplije.
Zatim narednih dana umereno do potpuno oblačno, mestimično sa kišom.
Temperatura oko i iznad proseka za ovo doba godine.
OPOVO, 19. novembar 2021 – Katolički vernici u Opovu proslavili su danas blagdan Svetu Elizabetu Ugarsku. Praznik je na misi u crkvi okupio veliki broj vernika, a kao gosti su prisustvovali predsednik opštine Miloš Markov sa svojim saradnicima iz kabineta, direktori javnih ustanova i preduzeća u Opovu, opunomoćeni ministar Veleposlanstva Republike Hrvatske u Beogradu Stjepan Glas, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Goran Kaurić, kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve iz Opova.
Predsednik crkvenog odbora katoličke župe u Opovu Željko Horvat se zahvalio lokalnoj samoupravi i Republici Hrvatskoj na sufinansiranju obnove župnog doma i najavio nastavak radova na obnovi eksterijera.
„Prvo bi želeo da vernicima čestitam Kirbaj i da poželim da se u narednim godinama okupljamo u većem broju i da koliko možemo se uveličamo u tome. Želeo bi da se ovom prilikom zahvalim predstavnicima Opštine Opovo, škole, vrtića, doma zdravlja i svima ostalima koji su nas ovom prilikom udostojili. Takođe želeo bi da se zahvalim i Republici Hrvatskoj na pomoći za sve što su učinili za nas na realizaciji projekata“, izjavio je Horvat.
Ispred lokalne samouprave katoličkim vernicima je praznik čestitato zamenik predsednika Skupštine Opštine Opovo Dragan Ugrinov istakavši multietičnost i toleranciju kao temelje na kojima Opovo gradi svoje duštvo.
„Danas imam čast i zadovoljstvo što sam zajedno sa predsednikom opštine, kabinetom i predsednikom skupštine na proslavi Kirbaja, praznika naših sugrađana katoličke veroispovesti. U Opovu pokazujemo da su multietičnost i tolerancija nešto što nas sve povezuje jer radimo i živimo zajedno“, poručio je Ugrinov.
Zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Goran Kaurić ističe dobru saradnju i podršku od strane lokalne samouprave koju ima Katolička župa i hrvatska zajednica u Opovu.
„Ovo su datumi kada se zajednica okuplja na svetoj misi, a posle i na domjenku u župnom dvoru. Inače, kada je Opovo u pitanju uspeli smo ove godine da, hvala bogu, jedan deo župnog dvora građevinski sredimo i to smo uspeli zahvaljujući Uredu za Hrvate Republike Hrvatske i Opštini Opovo. Siguran sam da ćemo i sledeće godine uspeti da uz pomoć Opštine Opovo i ja im se zahvaljujem, rukovodstvu Opštine Opovo koje je izašlo u susret katoličkoj crkvi i zajednici koja ovde živi i nadamo se da će sledeće godine u jednom projektu uspeti da završimo skupa župni dvor i da konačno uz crkvu zajednica ima mesto gde se može okupljati, živeti, raditi i planirati svoje aktovnosti“, rekao je Kaurić.
Nakon mise sveštenstvo, vernici i gosti okupili su se u župnom domu gde je priređena svečanost povodom opovačkog Kirbaja.
Od ponedeljka neposredna nastava u svim školama u Srbiji
BEOGRAD, 19. novembra (Tanjug) – U svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od ponedeljka, 22. novembra, primenjivaće se neposredna nastava, saopštilo je danas Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Odluku da se u svim školama sledeće nedelje pohađa nastava uživo doneo je Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola.
Tim na nedeljnom nivou, a na osnovu podataka koje dostavljaju škole i podataka iz Servisa za javno zdravlje, utvrđuje model nastave za škole u određenim jedinicama lokalne samouprave.
Opovu odobrena dva projekta izrade plana detaljne regulacije
NOVI SAD, 17. novembar 2021 – U holu zgrade Pokrajinske vlade AP Vojvodine predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine uručili su ugovore lokalnim samoupravama za dodelu bespovratnih sredstava za izradu planske dokumentacije.
Opština Opovo je aplicirala sa dva projekta i oba projekta su od strane pokrajinskog sekretarijata odobrena. U pitanju su projekti izrade Plana detaljne regulacije za deo bloka 58 i blok 54a naselja Opovo i izrade Plana detaljne regulacije za blokove br. 24, 35a i 36a naselja Opovo. Ova dva projekta Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine sufinansira sa 3.240.000 dinara.
Ispred lokalne samouprave ugovore je potpisao predsednik opštine Miloš Markov.
„Opština Opovo je dobila dva projekta za izradu plana detaljne regulacije u naseljenom mestu Opovo. Smatram da je ovo izuzetno bitno s obzirom da veći deo planske dokumentacije moramo da obnavljamo. Ovo može biti izuzetno korisno jer imamo situacije da se interesuju ili građani ili potencijalni investitori za kupovinu parcela i gradnju ali nam je obično prepreka planska dokumentacija. Zbog toga smo rešili da apliciramo na ovom konkursu i izuzetno smo zadovoljni što je naša lokalna samouprava podržana sa oba predloga projekta sa kojima smo aplicirali.
Vrednost jednog projekta je 1.800.000, dok je vrednost drugog je 1.440.000 dinara i sa ovim sufinansiranjem biće nam mnogo lakše jer smo mi već imali u planu da ove blokove regulišamo izradom detaljne regulacije gde će apsolutno sve biti regulisano – gde će ići putna i vodovodna mreža, gde će biti građevinsko zemljište, kog obima, koje parcele. To je najbitniji preduslov da možemo dalje razvijati naše naseljeno mesto Opovo, kako za građane, tako i za privredne subjekte“, izjavio je Markov.
U lokalnoj samoupravi ističu da je ovaj projekat rezultat inicijative od strane građana. Nakon izrade planova detaljne regulacije, konvertovanje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko i izgradnje odgovarajuće infrastrukture, biće omogućen pristup tim parcelama i na osnovu toga će moći da se izdaju lokacijski uslovi i građevinske dozvole za izgradnju objekata koji su predviđeni u zoni stanovanja manje gustine u naselju Opovo.
