by Glas Opova | 13.03.2014. | POLITIKA
PLATFORMA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE
Opovo, 13. mart 2014
Napredak Srbije nije moguć bez daleko većih ulaganja u poljoprivredu i razvoja sela. Da bi se iskoristio ogroman potencijal srpske poljoprivrede, neophodno je značajno povećati agrarni budžet. To podrazumeva adekvatne podsticaje, bespovratna sredstva za investicije i odgovarajuće mere za poboljšanje ekonomskog i socijalnog statusa poljoprivrednika.
1. VEĆA ULAGANJA U POLJOPRIVREDU I RAZVOJ SELA
Obezbediti 5% budžeta Republike Srbije za podsticaje u poljoprivredi i razvoj sela.
Nastaviti sa direktnim subvencijama po hektaru i maksimalno pojednostaviti sistem dobijanja podsticaja.
Obezbediti veću podršku investicijama od najmanje 30% agrarnog budžeta s ciljem povećanja produktivnosti, proizvodnje i izvoza.
Poljoprivrednike koji investiraju podržati kroz bespovratna sredstva u iznosu od 30% do 50% od ukupne investicije, pri čemu podsticaji treba da budu srazmerno veći u područjima sa otežanim uslovima rada.
Bespovratna sredstva za investicije usmeriti u sisteme za navodnjavanje, mehanizaciju, protivgradne mreže, objekte za držanje životinja, plastenike, hladnjače, skladišta, silose, balirke, aparate za mužu i hlađenje mleka, kalibratore, pakerice…
Obezbediti povoljne dugoročne kredite za poljoprivredu sa kamatnom stopom od maksimalno 3% i sa dužim periodom počeka koji je usklađen sa specifičnošću proizvodnje.
Izdvojiti dodatna sredstva za jačanje poljoprivrede i ruralni razvoj kroz posebne programe pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.
Efikasno koristiti predpristupne fondove Evropske unije za poljoprivredu i ruralni razvoj koji za Srbiju iznose 60-70 miliona evra godišnje i hitno izgraditi neophodne institucije i obučiti poljoprivrednike o mogućnosti i načinu korišćenja IPARD fonda.
2. PRAVEDNIJA I BOLJA RASPODELA AGRARNOG BUDŽETA
Izmeniti Zakon o podsticajima u poljoprivredi radi pravednije raspodele agrarnog budžeta.
Posebnim merama agrarne politike obezbediti pravilniju geografsku distribuciju agrarnog budžeta i zajedno sa lokalnim samoupravama kreirati mere podrške karakteristične za svako područje.
Područjima sa manje pogodnim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju treba obezbediti viši nivo podsticaja.
Obezbediti ravnomerniju distribuciju podsticaja usmerenih i ka biljnoj i ka stočarskoj proizvodnji.
U okviru podsticaja biljnoj proizvodnji, dati mnogo veći značaj proizvodnji povrća i voća.
Ojačati mere podrške za podizanje novih zasada, a podršku stočarskoj proizvodnji usmeriti na proširenje stada i na poboljšanje rasnog sastava.
Stimulisati što veći stepen finalizacije u poljoprivredi – obezbediti značajno veća sredstva za izgradnju novih, odnosno renoviranje i modernizaciju postojećih klanica, mlekara, vinarija i kapaciteta za preradu mesa, voća i povrća.
3. POBOLJŠANJE EKONOMSKOG I SOCIJALNOG STATUSA POLJOPRIVREDNIKA
U središte agrarne politike treba staviti porodično poljoprivredno gazdinstvo.
Ponovo obezbediti finansijsku pomoć za nekomercijalna staračka gazdinstva, u iznosu od po 60.000 dinara godišnje po članu gazdinstva starijem od 55 godina.
Obezbediti veće subvencije za mala poljoprivredna domaćinstva: komercijalna gazdinstvima čija je površina manja od 5 hektara treba da dobiju za 50% veće podsticaje u odnosu na veća gazdinstva.
Stimulisati mlade da ostanu na selu: obezbediti dodatne podsticaje komercijalnim gazdinstvima čiji je nosilac mlađi od 40 godina.
Obezbediti dodatne podsticaje komercijalnim gazdinstvima čiji je nosilac žena.
Obezbediti sredstva za obnovu sela i očuvanje kulturnog nasleđa, održivi razvoj seoskih regija, poboljšanje infrastrukture i unapređenje društvenih aktivnosti na selu.
Finansirati projekte izgradnje, popravke i unapređenja komunalne infrastrukture na selu i poljskih puteva, uz uslov kofinansiranja od strane lokalne samouprave.
4. MODERNIZACIJA I POVEĆANJE KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE
Finansirati projekte koji primenom nauke i stručnosti u poljoprivredi doprinose većoj produktivnosti i kvalitetu.
Povećati izdvajanja za savetodavnu pomoć poljoprivrednicima.
Doneti nov Zakon o zadrugama i obezbediti veću finansijsku pomoć za osnivanje i rad udruženja proizvođača i zadruga.
Formirati jedinstveno nadležno telo za bezbednost hrane, zdravlje i dobrobit životinja, kao i za zdravlje biljaka, a po uzoru na sisteme prisutne u EU.
Pojačati kontrolu kvaliteta hrane kroz sistemske preglede mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata u hrani, kao i u hrani za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa.
Podržati uvođenje savremenih standarda u poljoprivrednu proizvodnju i preradu, čime bi se poljoprivrednicima omogućio pristup novim tržištima i veća zarada (Global G.A.P, organska proizvodnja, proizvodnja sa geografskim poreklom, integrisane proizvodnje, integrisane zaštite bilja…).
Ukinuti privilegije koje imaju pojedinci prilikom zakupa državnog zemljišta.
Izvršiti restituciju poljoprivrednog zemljišta, a zatim započeti proces prodaje tog zemljišta poljoprivrednicima.
- Unaprediti Katastar i podstaći procese ukrupnjavanja parcela
by Glas Opova | 12.03.2014. | LOKALNA SAMOUPRAVA
NOVE PROSTORIJE I ZVANIČNO OTVORENE
Baranda, 12. mart 2014
U prisustvu predsednika opštine Milorada Soldatovića, direktorke državne Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzane Paunović i članova Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Opovo, danas su u Barandi zvanično otvorene prostorije namenjena osobama sa invaliditetom. Zajedno sa domaćinima, Suzana Paunović je obišla renoviranu zgradu stare škole i izrazlila veliko zadovoljstvo rezultatima projekta čiji je finansijer bilo Ministarstvo za rad i socijalnu 
politiku. Inače, pored Ministarstva, značajna sredstva u ovaj projekat uložila je i lokalna samouprava.
– Radovi su trajali nešto duže od predviđenog zbog procedure javnih nabavki i izbora izvođača radova, kao i vremenskih uslova, rekao je predsednik Udruženja Sava Lazin. Pre dve godine Mesna zajednica Baranda nam je izašla u susret i ustupila na 30 godina oronuli objekat stare škole, koji smo mi nakon ovog projekta doveli u sadašnje stanje. Sredstva smo dobili od Ministarstva rada i socijalne politike i Opštine Opovo, tako da danas imamo objekat u kojem se nalaze kancelarija, mala kuhinja, društvene prostorije, sala za radionice, druženje i edukacije. Prostorije su 
predviđene i za rad Udruženja za MNRO Pčelica, odnosno za rad sa decom ometenom u razvoju, kada budu realizovali svoje projektne aktivnosti, izjavio je danas Sava Lazin prisutnim medijima.
S druge strane direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović je rekla da u Srbiji zvanično ima preko 570.000 osoba sa različitim vrstama invaliditeta. Najveći problemi sa kojima se sreću ove osobe su zapošljavanje jer preko 85% osoba sa invaliditetom nisu radno angažovane. Zatim je tu pitanje siromaštva jer invalidnost po pravilu ljude dovodi u tu kategoriju. 
Pitanje obrazovanja je takođe veliki problem jer su često u nemogućnosti da pohađaju osnovnu i srednju školu. Naravno tu je i pitanje diskriminacije, kao što su odnos društva prema osobama sa invaliditetom i arhitektonske barijere.
– Država mora uložiti napor kako bi se postojeći zakoni efikasnije sprovodili i tu prvenstveno mislim na Zakon o profesionalnom zapošljavanju rehabilitacije osoba sa invaliditetom, jer svrha Zakona nije bila da poslodavci plaćaju penale zbog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom. Takođe i država mora davati veće podsticaje malim i 
srednjim preduzećima kako bi zapošljavali osobe sa invaliditetom, smatra Suzana Paunović. Jedan ovakav dnevni boravak kao što je ovaj u Barandi i maloj lokalnoj samoupravi gde ima 90 osoba sa invaliditeom, govori koliko je značajno da ljudi mogu da se okupe, razmene mišljenja, razgovaraju o svojim problemima i sastanu sa predstavnicima lokalne samouprave. Ovo je pravi put u njihovom uključivanju u društvenu zajednicu, zaključila je direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
by Glas Opova | 12.03.2014. | LOKALNA SAMOUPRAVA
KREDITI ZA NAVODNJAVANJE
Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za kupovinu sistema i opreme za navodnjavanje.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Kreditna sredstva se dodeljuju za kupovinu novih sistema i opreme za navodnjavanje.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći način:
– za nabavku opreme za navodnjavanje čija vrednost iznosi do 5.000 evra, odobravaće se krediti sa grejs periodom od 9 meseci (za vreme grejs perioda ne obračunava se kamata) i rokom otplate 24 meseca, otplata se vrši u šestomesečnim anuitetima;
– za nabavku opreme za navodnjavanje čija vrednost iznosi od 5.001 evra do 15.000 evra, odobravaće se krediti sa grejs periodom od 12 meseci (za vreme grejs perioda ne obračunava se kamata) i rokom otplate 30 meseci, otplata se vrši u šestomesečnim anuitetima.
Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču opreme koju bude odabrao učesnik konkursa.
Prioritet u dodeli kredita imaće učesnici konkursa sa predračunima proizvođača opreme za navodnjavanje i zastupnika stranih firmi sa ovlašćenim servisom, kao i učesnici konkursa koji do sada nisu koristili kredite Fonda. Detaljne informacije preuzmite OVDE
by Glas Opova | 11.03.2014. | POLITIKA
ZA KOGA ĆETE GLASATI
Opovo, 11. mart 2014
Kao što smo i najavili prethodne nedelje, ponovićemo anketu sa temom „ZA KOGA ĆETE GLASATI“. Ovom prilikom molimo sve naše čitaoce da se u što većem broju odazovu anketiranju kako bi smo imali relevantan uzorak za statističku analizu. Napominjemo da je anketa potpuno ANONIMNA. Glasanje u anketi se vrši klikom na kružić ispred imena izborne liste (stranke ili koalicije), a zatim je potrebno da kliknete na VOTE da bi se vaš glas registrovao i ušao u statistiku. Unapred se zahvaljujemo svim čitaocima koji će se odazvati anketiranju.
Redakcija Glas Opova
by Glas Opova | 11.03.2014. | DRUŠTVO
SVETSKI DAN BUBREGA 13 MART
„Bubrezi su stari koliko i ti. Čuvaj svoje bubrege“
Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bubrezi su stari koliko i ti. Čuvaj svoje bubrege“ ima za cilj da istakne godine starosti kao faktor rizika za nastanak bolesti bubrega.
Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva su se obratile 611.662 osobe, bolnički se lečilo njih 39.242, a 6365 osoba je umrlo u 2012. godini. U poslednjih nekoliko godina, prepoznata je potreba povećanja svesti o težini ovog oboljenja i značaja pravovremenog i adekvatnog lečenja akutnog oštećenja bubrega među zdravstvenim radnicima, a takođe i potreba pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva da prepoznaju znake i zatraže stručnu pomoć zbog ovih opasnih oboljenja.
Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.
U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti. Naime posle 40 godina, jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1 % godišnje. Takođe kod starijih osoba, mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca.
Procenjuje se da je jedan od pet muškaraca i jedna od četiri žene starosti od 65 do 74 godina, i polovina ljudi starosti 75 ili više godina imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Ukratko, što ste stariji veće su šanse da imate neko oboljenje bubrega. Ovo je važno znati, zbog toga što hronična bubrežna insuficijencija povećava rizik od srčanog i moždanog udara, a u nekim slučajevima može napredovati do insuficijencije bubrega koja zahteva dijalizu ili transplantaciju. Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.
U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Lečenje pacijenata postupcima dijalize sprovodi se u 59 zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji (55 zdravstvene ustanove iz Plana mreže i 4 ustanove van Plana mreže). Broj osiguranih lica u 2013. godini koja se leče postupcima dijalize u zdravstvenim ustanovama iznosio je 4432, dok je na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano 482 pacijenta. Ukupan broj pacijenata/osiguranih lica na hroničnom programu lečenja postupcima dijalize u Republici Srbiji u 2013. godini iznosio je 4914, što je za 4,3% više nego u prethodnoj godini.
Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji načini transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno 10–15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Iz tog razloga potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija.
Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.
U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2013. godine od ukupno 104 transplantiranih bubrega, 74 presađenih bubrega uzeto je od umrlih donora. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 574 osoba (na dan 31.12.2013. godine).
Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti
Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se osete tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubrežnu oblest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere
• Poremećaji mokrenja (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja)
• Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu)
• Bol (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike)
• Otok (testati, generalizovani)
• Povišen krvni pritisak (Bubrežnog porekla)
Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:
1. Budite fizički aktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
3. Kontrolišite krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Prestanite da pušite!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!
Proverite svoj rizik za bolesti bubrega
• Imate li povišeni krvni pritisak?
• Imate li šećernu bolest?
• Imate li prekomernu telesnu težinu?
• Imate li više od 65 godina?
• Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
• Da li ste malokrvni?
• Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.
Direktor Zavoda: Prim. dr Mica Sarić Tanasković
Page 3,112 of 3,161« First«...102030...3,1103,1113,1123,1133,114...3,1203,1303,140...»Last »
