by Glas Opova | 18.06.2015. | SPORT
OPOVČANKE POTPUNO NADIGRALE GOŠĆE IZ ZRENJANINA
Opovo, 18. jun 2015;
Opovo 99 – Proleter (Zrenjanin) 37:21 (10:0; 8:8; 9:7; 10:6). Nakon nesrećnog poraza u drugom kolu i kritike za prošlonedeljno gostovanje u Titelu, najmlađe košarkašice Opova danas su pokazale kako se igra za svoj klub. Borbene i požrtvovane od prve sekunde, pulenke trenera Habaneka odigrale su meč u visokom ritmu, agresivno u odbrani, požrtvovano u napadu, tako da rezultat nije izostao.
Već u prvoj četvrtini naše košarkašice su napravile gotovo nedostižnu prednost od 10:0, koju su tokom meča održavale i postepeno povećavale.
Selekcija koja se takmiči za 2004. godište (i mlađe) očigledno je perspektivna ali sa njima se mora još puno raditi, posebno na tehnici. Devojčice se još uvek ne snalaze najbolje u prostoru, što će verovatno doći sa utakmicama ali evidentno je da treba raditi na tehnici šuta i dodavanja, kao i tehnici leve ruke. Ne sumnjamo da će stručni štab na ovome dodatno raditi i da će se ova generacija razviti u jednu kvalitetnu ekipu koja će nas narednih godina reprezentovati na takmičenjima.
OPOVO: Đilas, Radovanov M 2, Marković 4, Lazić 2, Bilecki 5, Radovanov V 6, Kukić 8, Miljković, Lalović 2, Žunić 8, Đorđević, Tasić, Simić.
.
by Glas Opova | 18.06.2015. | SPORT
OPOVČANI I DALJE NA JEDNOJ POBEDI
Pančevo, 18. jun 2015;
U vanrednom 8. kolu Letnje lige OKS Pančevo, Opovčani su zabeležili još jedan poraz. Na gostovanju u Pančevu izgubili su od Centra rezultatom 62:50 (13:12; 13:10; 14:11; 22:17). Opovčani su na ovaj meč otišli u kadetskom sastavu (bez povređenog Radojevića) potpomognuti Ristićem, Vukovićem i Nikolićem. Kako trener Nikolić kaže, kadeti Opova nisu razočarali, a poraz od 12 poena razlika može se oceniti kao prihvatljiv.
OPOVO: Ristić 10, Matić, Vuković 16, Ćirović V 13, Ćirović B, Nikolić 9, Mitrović, Žunić, Kocić 2, Vučković. 
by Glas Opova | 18.06.2015. | KULTURA
ČITAJTE KNJIGE – NE BOLI, A BIĆETE PAMETNIJI
Baranda, 18. jun 2015;
Kada bi me pitali koja mi je prva asocijacija na biblioteku bez razmišljanja bih odgovorio miris. Da, dobro ste pročitali – miris. Kao što bi vezanih očiju znao da sam u restoranu ili bolnici, tako bi pomoću čula mirisa nedvosmisleno znao da sam u biblioteci. Nema greške, taj božanstveni miris „patine“ starih i sveža štampa novih knjiga, jednostavno se ne može zameniti. Dobro, osim ako sa knjigama niste baš najbolji drug.
Biblioteke imaju nešto sakralnog u sebi. Kao hramovi iz daleke prošlosti. Mada, nije to toliko daleko od istine, jer kad malo bolje razmislim, pa zar nisu biblioteke „hramovi znanja“. Stotine hiljade stranica ispunjenih slovima, rečima, prelepih misli, informacija i ilustracija stoji potređano u policama. I svaki put iznova kada prođem između redova naslaganih do plafona, osetim te čarobne zvuke produhovljene tišine, koju samo povremeno remeti vađenje knjiga iz polica i prelistavanje stranica.
Međutim, tehnološki razvoj nosi radikalne promene. Kao što su gramofoni i gramofonske ploče bukvalno nestali za samo nekoliko godina, tako knjige i biblioteke, polako ali sigurno se povlače ispred digitalizacije. Nije to još uvek tako drastično ali je neminovno da će se u budućnosti sve promeniti. Već sada mlađa populacija za čitanje sve više koristi digitalna izdanja i internet, tako da biblioteke polako postaju utočište samo onih posvećenika koji još uvek ne mogu bez prave knjige, štampe, korica i listova.
Tehnološki razvoj i promene su neminovnost ali sa sobom nose i puno negativnih stvari. Da li zbog ubrzanog tempa života ili protoka previše informacija, tek očigledno je da deca sve manje čitaju, a internet koriste da obaveznu lektiru pročitaju u „bezobrazno“ skraćenim verzijama. Na taj način dobijamo instant obrazovanu generaciju, a kakve će posledice iz toga proisteći, to ćemo tek da vidimo.
Ali, da previše ne „lamentiramo“ nad sudbinom knjiga i čitanja, biblioteke su još uvek tu gde jesu, a dok se ne pretvore u muzeje, hajde da se pozabavimo malo o njima kakve su sada.
Opštinska narodna biblioteka Opovo poseduje u svom fondu preko 60.000 knjiga što je podatak vredan pažnje i hvale. Sa 5,5 knjiga po glavi stanovnika naša opština daleko prelazi evropski prosek. U sklopu opštinske biblioteke rade i tri posebna odeljenja u Barandi, Sakulama i Sefkerinu, i u ovom prilogu pažnju posvećujemo upravo odeljenju u Barandi.
Biblioteka u Barandi osnovana je davne 1969. godine i do danas se, nakon 46 godina još uvek nalazi na istom mestu. Drugi sprat mesne zajednice, poslednja vrata levo. Naš domaćin je Ljiljana Grujić, tek druga bibliotekarka u Barandi, pošto je nasledila Dragicu Mihajlov.
Biblioteka broji preko 9095 naslova i od toga je 408 novih knjiga. Kada uzmemo u obzir da Baranda ima 1554 stanovnika, onda dobijamo još veći prosek od opštinskog (5,8 knjiga po glavi stanovnika). Opština Opovo svake godine radi na prikupljanju novih naslova i obogaćivanju polica sve četiri biblioteke u opštini. Najčitanije su knjige iz žanrova trilera, horora, ljubavni romani, bestseleri. Vredi pomenuti da su veoma čitane i istorijske knjige.
Što se tiče članova biblioteke i tu je situacija ohrabljujuća. U biblioteku se prošle godine učlanilo čak 187 novih članova, što čini 11,5% obuhvaćenosti stanovništva.
Naravno najveći deo od tog broja su deca školskog uzrasta, ali i stariji sugradjani se sve češće odlučuju za učlanjenje u biblioteku.
– Članovi biblioteke poštuju pravilnik. Vraćaju knjige u stanju u kakvom su ih uzeli i što je bitno, u roku. Postoje, naravno, i oni koji bi mogli da se sete i vrate knjige, rekla je Ljiljana.
Biblioteka radi utorkom i četvrtkom od 7:30 do 14:00 časova. Bitna informacija je i to da će biblioteka RADITI i preko leta. Takođe, učlanjenje je POTPUNO BESPLATNO. Pa ko voli da čita, a trenutno pri sebi nema neko štivo – pravac biblioteka. Zaista je mnogo naslova u ponudi i sigurno se može naći nešto zanimljivo za svakog od vas.
Ne znam kako vi, ali ja ni novine ne mogu da čitam ako ih ne razgrnem preko stola uz jutarnju kafu. A tek knjige. Šta ima lepše nego u krevetu pred spavanje otvoriti dobru knjigu (malo je nezgodno sa laptopom) i uz doživljaje njenih junaka sačekati boga sna. ČITAJTE, ZNANJE JE DOBRO!
Tekst: Branislav Babin i Čeda Vučković; Foto: Branislav Babin
by Glas Opova | 18.06.2015. | DRUŠTVO
Maturski godišnjak 2015:
BESPLATAN MATURSKI GODIŠNJAK ZA SVE MATURANTE
Opovo, 18. jun 2015;
Osmu godinu za redom maturanti naše opštine dobiće besplatan maturski godišnjak. U pitanju je bogato ilustrovano izdanje na 16 kolor strana A4 formata u kojem su portretima predstavljeni maturanti iz sva četiri opštinska naselja i njihovi profesori.
Ovaj ideja je osmišljena 2008. godine upravo u našoj redakciji, a projekat je oberučke prihvatila lokalna samouprava, koja je svih ovih godina bila finansijer izrade i štampe godišnjaka, za čiju realizaciju su zaduženi Glas Opova i Osnovna škola „Dositej Obradović“ Opovo.
Maturanti godišnjak dobijaju BESPLATNO i namerno ističemo ovaj podatak jer je prošle godine bilo nekih nesporazuma kada su roditelji maturanata pomešali troškove fotografskih usluga (koje nemaju veze sa Glasom Opova) i maturskog godišnjaka. Naime, fotografisanje učenika i maturanata (maturske proslave) radi fotografska firma koja je posebno angažovana za tu priliku i nema nikakve veze sa fotoreporterima redakcije Glas Opova. Cenu koju roditelji plaćaju za te usluge (a koju je prihvatio Savet roditelja) ne uključuju troškove izrade i štampe maturskog godišnjaka čije finansiranje, kako smo već pomenuli u tekstu, snosi Opština Opovo.
Kako izgleda ovogodišnje izdanje maturskog godišnjaka možete videti na našem internet portalu preko posebno postavljenog banera.
by Glas Opova | 17.06.2015. | DRUŠTVO
MOJE, TVOJE, NJEGOVO NE POSTOJI
Opovo, 17. jun 2015;
Tokom juna u našem mestu boravio je zanimljiv gost izdaleka, Krom, poreklom iz plemena Kadivu iz džungla Južne Amerike. Domaćin je bio naš sugrađanin, Darko Nedeljković o kom smo ranije pisali, koji ima ovo vrlo zanimljivu vrstu hobija, da dočekuje goste iz celog Sveta koji su povezani društvenim mrežama i sajtovima specijalizovanim za ovu namenu. Darku se zahvaljujemo na ovom interesantnom intervjuu koji nam je ustupio
Opovo je multikulturna sredina otvorena prema različitostima u kojoj se neguje duh tolerancije. Ljudi su navikli na različita shvatanja i malo ih šta može iznenaditi, ali taman kad bismo mogli pomisliti da smo sve čuli i videli, iznenadili su nas gosti iz dalјine o čijem smo načinu života mogli saznati po nešto jedino iz starih i već pomalo zaboravlјenih filmova o Tarzanu. Naš gost je Krom, čovek koji je detinjstvo proveo u džungli, boreći se sa krokodilima, jaguarima, velikim zmijama i ostalim opasnim životinjama. Kako on voli da kaže – u prijatnom okruženju u kom nema stresa i straha. Zamolili smo ga da nam kaže još nekoliko reči o divlјim lјudima među kojima je odrastao.
KROM: Odrastao sam u plemenu Kadivu koje je živelo u džunglama Južne Amerike. U jeziku mog naroda ne postoji reč „NE“, kao ni bilo kakvi prisvojni pridevi – MOJE, TVOJE, NјEGOVO… Sve što postoji pripada svima. Zato u mom plemenu nikada nije bilo ratova, a ovde u Jugoslaviji jeste. Za rat je potrebno da neko kaže „to je MOJE, NE diraj“. Na našem jeziku je tako nešto nemoguće reći. Kada sam imao 13 godina, civilizovani lјudi su došli i rekli da hoće da unište našu džunglu, da poseku drveće i sruše naše kuće. Civilizovani lјudi su nas, kako vi ovde kažete, proterali sa naših vekovnih ognjišta. Silom smo naterani na život u civilizaciji koji je za nas bio nenormalan i nelogičan. Naterani smo u za nas potpuno novi svet, svet nasilјa u kome nema slobode, koji se zasniva na zabranama i šarenim papirima koje vi zovete novac, a mi ih radije zovemo kuponima za dobijanje slobode. Verujući da takvi čudni i smešni lјudi lјudi žive samo na tom mestu i da je ostatak sveta džungla gde se može slobodno živeti, krenuo sam po svetu u potrazi za slobodom i duševnim mirom. Pune 24 godine kasnije, došao sam i do Opova kod vašeg komšije Darka, a da mesto na svetu gde postoji sloboda još nisam našao.
KAKVI SU VAŠI UTISCI O OPOVU?
Opovo je dosta mirno mesto. Ljudi nisu sasvim izgubili kontakt sa prirodom, lepo je videti sa koliko lјubavi Darko uzgaja svoje kokoške, patke, morke i guske, ali ne samo njih, već i povrće u svojoj bašti. U civilizaciji lјudi obično ne osećaju nikakvu povezanost sa hranom koju jedu, ne razmišlјaju o tome da li je naprimer jaje nastalo od kokoške koja može slobodno da hoda, koja se izlegla i rasla na prirodan način, koja jede hranu koju jedu ptice u prirodi ili je kokoška nastala u nekom električnom uređaju, hranjena nekakvim praškastim hemikalijama i ceo život provela u malom kavezu gde ne može ni da hoda ni da mahne krilima i gde celog života ne vidi ni drvo ni nebo niti muški primerak svoje vrste. Za mene je to veoma uznemirujuće.
A KAKVU HRANU SU JELI LJUDI U DŽUNGLI?
Mi nismo gajili bilјke i životinje, hranili smo se potpuno drugačije. Sakuplјali smo voće, lešnike i jestivo lišće. To je tropsko područje gde voće rađa svakoga dana u godini. Mi lovimo životinje, ali za razliku od vas mi od oružja koristimo samo noževe. Lovimo samo životinje koje mogu da pobegnu, ili još bolјe mogu da se bore i ubiju nas. To je onda fer lov. Slabe i male životinje ne diramo. Nekada lovac bude ulovlјen i pojeden, to je prirodno. Gledam na vašoj televiziji kako kažu da decu nikada ne treba ostavlјati samu. Mene su sa osam godina poslali da ulovim krokodila za ručak. Uspeo sam, ali moglo je biti drugačije, mogao je krokodil ubiti i pojesti mene. U džungli se rađa mnogo dece, a samo najjača i najpametnija dožive da imaju svoju decu i tako na njih prenesu najbolјe gene. Tako divlјi lјudi iz generacije u generaciju postaju sve jači i pametniji, dok civilizovani lјudi rade upravo suprotno – ulažu ogromne napore da bi najslabija i najbolesnija deca sva preživela i prenela svoje loše gene na buduće generacije. Došli smo u situaciju da prosečan civilizovan čovek ne bi preživeo godinu dana bez lekova. Civilizacija samu sebe uništava i održava se u životu samo zahvalјujući lekovima i hemijskim preparatima, koji je opet truju i čine sledeće generacije još slabijim i zavisnijim od lekova. Lekovi su postali droga bez koje civilizovanom čoveku nema života.
DARKO NAM JE REKAO DA STE VI LjUDOŽDERI, DA LI JE TO TAČNO?
Da, mi jedemo lјudsko meso, ali za razliku od vas civilizovanih, mi nikada ne ubijamo lјude. Ja znam koliko je to za vas šokantno, ali za mene je isto tako šokantno kada vi zakopate svoje drage osobe u zemlјu, kao da su smeće ili izmet. Mi svojim najdražima ukazujemo poštovanje time što ih pojedemo. Slično kao što vi iskazujete poštovanje Isusu Hristu kada prilikom pričešća jedete telo njegovo i pijete krv njegovu. Kada ja umrem, nadam se da će me neko pojesti i da neću trunuti odbačen kao nekakvo smeće. Nadam se da će od mojih kostiju neko napraviti neko oruđe, a od moje kože jaknu, kao što sam i ja pravio jakne od kože mojih pokojnih prijatelјa. Na taj način pokojnici nastavlјaju da žive.
REKLI STE DA NE RAZUMETE NOVAC KAO POJAVU, ZAŠTO?
Vidite, civilizovani lјudi su nas iz džungle gde smo imali sve resurse koji su nam bili potrebni oterali u grad gde su nam za hranu, vodu i ostale potrebe tražili te papire. Prvo smo tražili bilo kakve komade papira po gradu i probali to da zamenimo za hranu i vodu, ali rekli su nam da to nisu takvi papiri i pokazali nam kako šareni papiri izgledaju. Probali smo i da nacrtamo takve, ali ni to im se nije svidelo. U džungli ako si žedan slobodno odeš na reku i piješ vodu. Kad si gladan, svuda oko tebe je hrana. U gradu, moraš imati šareni kupon koji menjaš za flašu vode ili hranu. Dok u džungli lјudi imaju punu slobodu, u civilizaciji menjaju te šarene kupone za komadiće slobode.
KAŽETE DA NEMATE PRISVOJNE PRIDEVE, KAKO ONDA KAŽETE MOJ OTAC, TVOJA MAJKA, NјEGOVO DETE?
Očigledno je da je u civilizaciji posedovanje toliko važno, da se odnosi čak i na lјudska bića. U mom plemenu toga nema, svi se brinu o detetu kao da je njihovo, svaka žena koja ima mleko će nahraniti gladnu bebu, svi će poštovati svaku stariju ženu kao da im je majka i svakog starijeg muškarca kao da im je otac. Većina lјudi ne zna ko su im biološki roditelјi jer to kod nas nema nikakve važnosti. U civilizaciji vi razlikujete porodicu, prijatelјe i neprijatelјe, u džungli su svi porodica, a prijatelјi i neprijatelјi ne postoje.
KAKAV JE VAŠ ODNOS PREMA ŽENAMA?
Vi biste rekli da ja imam 3 žene, ali je u mojoj kulturi nemoguće reći IMAM, jer ja ih ne posedujem, one nisu moje, ja nisam njihov, pravilnije je reći da osećam lјubav prema 3 žene. One takođe osećaju lјubav i prema drugim muškarcima. Civilizovani lјudi obično kažu kako ja lažem i kako se može voleti samo jedna, a čim im se ukaže prilika oni je prevare i odu u krevet sa drugom. Kod nas nema nikakve prevare, svaka od njih zna da ja jednako volim i druge dve. Civilizovani lјudi grade odnose zasnovane na lažima i prevarama, mi tako ne radimo.
DA LI JE ZA ČOVEKA IZ DŽUNGLE TEŠKO DA KORISTI SAVREMENE TEHNOLOGIJE?
Ne, uopšte nije. Ja u životu nisam išao ni jedan dan u školu, ali nakon što sam naučio da čitam i pišem svidelo mi se da stičem nova znanja, tako da sam naučio da vozim i popravlјam sve vrste vozila, da koristim kompjutere i popravlјam elektroniku, da govorim 7 jezika, postao sam majstor za gotovo sve građevinske radove i stekao sam još gomilu drugih znanja . Svakoga dana provodim nekoliko časova čitajući knjige. Verujem da sam ih pročitao mnogo više od prosečnog civilizovanog čoveka.
A IPAK TRAGATE ZA MESTOM SLIČNIM DŽUNGLI, GDE SE ŽIVI BEZ NOVCA?
Da, džungla je uprkos svemu idealno mesto za život. Nadam se da ću jednoga dana naći neko takvo mesto kao što je bila džungla u kojoj sam odrastao. Pomalo gubim nadu da takvo mesto postoji, ali ne predajem se. Nakon Opova idem ka Liberlandu, to mi liči na mesto gde civilizacija još nije sve uništila i gde možda ima pomalo slobode.
KAKO STE SAZNALI ZA OPOVO?
Našao sam Darka na sajtu www.workaway.info i pitao da dođem i on je prihvatio. Taj sajt omogućuje lјudima kojima je potrebna neka pomoć oko kuće da nađu besplatne pomoćnike za nekoliko dana, a lјudima koji putuju omogućuje da upoznaju nova mesta i steknu nove prijatelјe. Ukoliko lјudi iz Opova žele još nešto da me pitaju, mogu me pronaći na:
https://www.facebook.com/livin4wheel
