ULAZNICE U PRODAJI, KONCERT 18. MAJA
Opovo, 10. maj 2018;
U okviru manifestacije „Dani Opštine Opovo“ u petak 18. maja, u sali Kulturnog centra Opovo održaće se veliki koncert Opovačkih tamburaša. Ulaznice po ceni od 100 dinara mogu se kupiti svakog radnog dana na biletarnici Kulturnog centra Opovo i kancelariji Opštinske narodne biblioteke Opovo.
.
.
BALNEOLOŠKI POTENCIJAL VOJVODINE
Novi Sad, 10. maj 2018;
Konferencija posvećena naučnoj studiji pod nazivom „Balneološki potencijal teritorije AP Vojvodine – istraživanje resursa, multiparametarska valorizacija i pravci razvoja“, na kojoj je ispred Opštinske uprave Opovo učestvovala inspektorka za zaštitu životne sredine Marina Mitrović juče je održana u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Učesnicima su se obratili potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, dok je o studiji, njenom značaju i primeni, kao i o predstojećim projektima sa Sekretarijatom, govorio prof. dr Dejan Milenić sa Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Naučna studija je izrađena u skladu sa planom aktivnosti i programom rada Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam za 2017. godinu i sveobuhvatna je analiza potencijala prirodnog lekovitog faktora, koja pored podzemnih voda uključuje i lekovita blata, gas i klimu kao lekoviti faktor. Sam predmet i obim istraživanja uključivao je multidisciplinarni tim stručnjaka.
“Završena je studija balneološkog potencijala Vojvodine, kao rezultat rada od skoro godinu dana Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je nosilac većine evropskih projekata upravo iz ove oblasti. Prepoznali smo pedeset resursa, odnosno potencijala, koji su pogodni za dalje investicije i za izlazak na tržište. Danas predstavljamo prvi deo studije koji je definisao pomenute resurse na terenu, a kreće se i sa drugom etapom investicionog oblikovanja tih pedeset lokacija. Ovo će kasnije pomoći kako domaćim, tako i stranim investitorima“, rekao je prisutnima Đoković.
Đoković je dodao da je Studija zapravo istorijski dokument koji će AP Vojvodinu učiniti prepoznatom turističkom destinacijom, s obzirom da velnes i spa industrija generišu veliku zaradu, dok takvi sadržaji sve više privlače domaće i strane turiste. Po njegovim rečima, na samu Studiju se nadovezuju i brojni dokumenti koje je izradio Sekretarijat, poput strategije razvoja ruralnog turizma i sela, mapiranje i katastar biciklističkih staza Vojvodine, ali i Program razvoja turizma Vojvodine od strateškog značaja za dalji tok razvoja i ulaganja u određene turističke mikrolokalitete na teritoriji pokrajine.
“Program razvoja turizma AP Vojvodine, koji se naslanja na republičku Strategiju razvoja turizma, u svom centru kao jedan od bazičnih turističkih proizvoda ima velnes i spa industriju. Upravo će nam to omogućiti da primenom različitih vidova mera podrške počnemo da razvijamo ovaj vid turizma, koji neće biti zasnovan na specijalnim bolnicama, odnosno banjama, već će ići ka komercijalizaciji i dovođenju najvećih svetskih brendova u Vojvodinu“.
Đoković je stava da ova Studija ima potencijal da trasira put novim investicijama na lokacijama u kojima je evidentiran balneološki potencijal.
Na teritoriji AP Vojvodine ukupno je odabrano pedeset perspektivnih lokacija i shodno tome i prirodni lekoviti faktori koji određuju potencijalnost odabrane lokacije. Za svaku od lokacija urađeni su katastarski listovi sa osnovnim podacima koji govore o lokaciji sa aspekta balneološke potencijalnosti sa predlogom načina korišćenja i eksploatacije.
Prof. dr Milenić je govoreći i o narednom projektu koji se nadovezuje na postojeću Studiju, a koji će biti završen do kraja godine, istakao da se njene analize vode, pored analiza eksploatacije potencijala, i kaskadnim korišćenjem banjskog resursa, te da će svih pedeset lokacija imati navedene sve moguće namene postojećeg resursa. To uključuje prostorno-urbanističku projekciju terena, arhitektonsko-građevinske nacrte mesta zahvatanja, analizu infrastrukturne opremljenosti mikrolokacija, “mapu puta“ za dobijanje neophodne dokumentacije i dozvola, kao i procenu ciljnih korisnika i izradu biznis planova za svaki pojedinačan slučaj.
POTPISAN UGOVOR SA IZVOĐAČEM RADOVA
Opovo, 9. maj 2018;
[vsw id=”WNHyaVCHolE” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
Nakon što su preko konkursa Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine obezbeđena sufinansirajuća sredstva za prve četiri faze i sprovedena procedura javne nabavke, danas je potpisan ugovor sa izvođačem radova na izgradnji lokalnog puta Opovo – Debeljača.
Ugovor je potpisan za prve dve faze, a već naredne nedelje očekuje se potpisivanje i za treću i četvrtu fazu, tako da će izvođač radova firma Strabag ove godine uraditi 4,6 kilometara puta.
Izvršni direktor Strabaga Pero Žabić ističe iskustvo svoje firme i nema dilemu da će radovi biti izvršeni u zadatim rokovima.
– Kao izvođač ubeđen sam da će sve proći u najboljem mogućem redu i uveren sam da će saradnja sa Opštinom Opovo biti dobra kao i što je i do sada bila. Mi ćemo ovaj projekat sigurno izvesti u roku, očekujemo da će radovi započeti početkom juna, kada se potpuno završi dokumentacija i formiraju nadzorni organi, rekao je Žabić.
S druge strane predsednik opštine dr Zoran Tasić izrazio je zadovoljstvo što će konačno ovaj veliki projekat krenuti sa svojom konkretnom realizacijom.
– Kao što smo i obećali počinjemo sa izgradnom puta Opovo – Debeljača i očekujem start radova početkom juna ove godine. danas smo potpisali ugovor za prve dve faze izgradnje, a naredne nedelje sledi potpisivanje ugovora za treću i četvrtu fazu. Nakon sednice Skupštine opštine Opovo i rebalansa budžeta očekujem raspisivanje i usvajanje prvog plana javne nabavke, zatim raspisivanje javne nabavke za izbor nadzornog organa, tako da očekujemo da će kompletna dokumentacija biti gotova do početka juna kada ćemo več moći da krenemo u realizaciju građevinskih radova. U pitanju je 4,6 kilometara puta, mi smo spremni za aplikaciju i nastavak finansiranja ovog projekta i ja iskreno očekujem da ćemo tokom naredne godine obezbediti i zatvoriti kompletnu finansijsku konstrukciju i da ćemo sredinom 2019. godine otvoriti tih 12,3 kilometara puta koliko je predviđeno projektno – tehničkom dokumentacijom, izjavio je predsednik opštine dr Zoran Tasić.
Tasić je istakao značaj ove saobraćajnice i na lokalnom i na regionalnom planu istakavši činjenicu da se uz ovaj put nalazi veći broj njiva u vlasništvu naših poljoprivrednika, da saobraćajnica ima i društveni značaj jer određen broj srednjoškolaca pohađa gimnaziju u Kovačici, a isto tako imaće i značajnu ulogu u tranzitu istočnog Banata ka Beogradu što našu opštinu stavlja u povoljan položaj kada su u pitanju investitori i privredna ulaganja.
OPŠTINA OPOVO REKORDER U BRZINI IZDAVANJA GRAĐEVINSKIH DOZVOLA
Opovo, 9. maj 2018;
Kako izveštavaju Večernje novosti, Opština Opovo je rekorder u brzini izdavanja građevinskih dozvola. Građevinske dozvole i sva ostala rešenja iz ove oblasti u Srbiji se od početka prošle godine dobijaju elektronskim putem. U tom periodu lokalne administracije i republička administracija primili su 131.593 zahteva, a rešeno ih je 124.603.
Sedam radnih dana je u proseku dovoljno za obradu i izdavanje građevinske dozvole, kaže statistika, ali u pojedinim gradovima i opštinama ovaj rok je i sedam puta duži. Prema statističkim podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, Opovo se navodi kao najekspeditivnija lokalna samouprava u Srbiji gde taj rok iznosi samo dva dana.
U Odeljenju za imovinsko pravne, stambene poslove, urbanizam i građevinarstvo Opštinske uprave Opovo ističu da svoj posao obavljaju profesionalno i da se nadaju da će ovaj podatak uticati na poboljšanje poslovne klime i privlačenja novih investitora u našu opštinu.
– I pre uvođenja elektronske procedure Opština Opovo je u najkraćem mogućem roku izdavala neophodne dozvole u oblasti izgradnje, a uvođenjem elektronske dozvole postupak je dodatno ubrzan. Kao Odeljenje maksimalno se trudimo da postupak ubrzamo i da u saradnji sa investitorima, projektantima i geodetskim organizacijama svaki zahtev rešimo u zakonskom roku, izjavio je povodom ove vesti rukovodilac urbanističkog odeljenja Rade Cvetanović i dodao da je za ovakve rezultate zaslužan i Republički geodetski zavod i Služba za katastar nepokretnosti u Opovu sa kojima njihove Odeljenje tesno sarađuje, kao i imaoci javnih ovlašćenja koji tražene podatke i tehničke uslove izdaju u najkraćem roku.
Ovo nije prvi put da se Opština Opovo i njeno Odeljenje za imovinsko pravne, stambene poslove, urbanizam i građevinarstvo ističu kao jedna od najuspešnijih u Srbiji. Prošle godine, po analizama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Opština Opovo je svrstana u grupu najuspešnijih jedinica lokalne samouprave u sprovođenju Zakona o ozakonjenju nelegalno izgrađenih objekata zbog čega je resorno Ministarstvo iskazalo zahvalnost našoj opštini za sprovođenje Zakona i poštovanja dogovorenih rokova i kvota.
Zadovoljstvo radom Odeljenja za imovinsko pravne, stambene poslove, urbanizam i građevinarstvo Opštinske uprave Opovo izrazio je i predsednik opštine.
– Mi smo u poslednje dve godine rad opštinske uprave i administracije značajno osavremenili i podigli na viši nivo, sve nove zakonske regulative ispratili smo u rokovima uz obaveznu edukaciju službenika, tako da ovaj podatak možda i nije toliko iznenađenje. U svakom slučaju, drago mi je i ponosan sam što se naša lokalna samouprava pominje u ovako pozitivnom kontekstu i to će nam biti podstrek da rad opštinske administracije još više poboljšamo – izjavio je predsednik opštine dr Zoran Tasić.
POLOŽEN VENAC NA SPOMENIK OLGE PETROV
Baranda, 9. maj 2018;
Povodom Dana škole u Barandi – izdvojeno odeljenje „Olga Petrov“, danas su predstavnici Mesne zajednice Baranda i učenici osmog razreda položili venac na spomenik narodnog heroja Olge Petrov po kojoj škola u Barandi nosi ime. Olga Petrov je upravo na današnji datum 1942. godine streljana u Jajincima.
OLGA PETROV:
Rođena je 1. decembra1921. godine u selu Barandi, kod Pančeva. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Osnovnu školu je završila u rodnom mestu, a potom je upisala gimnaziju u Petrovgradu. Posle prveog razreda gimnazije prešla je u Učiteljsku školu u Vršcu, koju je završila juna 1940. godine.
Po dolasku u Vršac, najpre je stanovala kod jedne učiteljice, koja je bila simpatizer Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), i preko nje se uključila u omladinski revolucionarni pokret. Kasnije je stanovala u školskom internatu. Za vreme školovanja, zbog lošeg materijalnog stanja, davala je časove slabijim učenicima. U školi se ovezala sa članovima SKOJ-a i KPJ, a 1938. godine je primljena u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i do kraja školovanja je bila jedan od rukovodilaca ove organizacije u školi.
Bila je veoma aktivna u literarnoj sekciji učiteljske škole, đačkoj družini „Uzajamnost“, kulturno-umetničkom društvu „Abrašević“ i omladinskoj sekciji ženskog pokreta. Isticala se u pisanju literarnih radova, i često je na takmičenjima osvajala prve nagrade. Skojevska oragnizacije Učiteljske škole, kojoj je pripadala i Olga, bila je jedna od najaktivnijih organizacija SKOJ-a u Vojvodini. Olga je sarađivala sa Borislavom Bracom Petrovim, koji je bio sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu i organizator partijske tehnike u južnom Banatu.
Juna1940. godine , bila je uhapšena, kada je policija u dvorištu njene kuće pronašla kofer, sa ilegalnim partijskim materijalom. Bilo je to u vreme pred sam kraj njenog školovanja, i policijski islednici su je ucenjivali da ako ne prizna da je kofer njen, neće moći da diplomira. I pored straha od zabrane diplomiranja, Olga je pred islednicima poricala bilo kakvu vezu sa koferom. Na inicijativu grupe profesora, puštena je da se brani sa slobode. Posle završene mature, na sudskom procesu je bila oslobođena, zbog nedostatka dokaza. Ubrzo potom bila je ponovo uhapšena, zajedno sa grupom komunista, koji su bili osumnjičeni da su rasturali ilegalne partijske letke, ali je ponovo zbog nedostatka dokaza bila puštena. Posle ovih nemilih događaja, Olgina majka Leposava i sestra su se preselile u Pančevo.
Posle diplomiranja, svoje prvo učiteljsko mesto dobila je u rodnoj Barandi, gde se udala za Borislava Bracu Petrova. Iste godine primljena je i u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Zajedno sa suprugom radila je u partijskoj tehnici i kod sebe imala sav partijski propagandni i teorijski materijal. Aktivno je radila i u Pančevu, gde je bila član Mesnog komiteta SKOJ-a. Organizovala je nove partijske ćelije i organizovala štrajkove, od kojih je najveći bio štrajk tekstilnih radnika. Često je putovala u Novi Sad, kao specijalni kurir između Okružnog i Pokrajinskog komiteta KPJ.
U jesen 1940. godine , uhapšena je zajedno s grupom komunista, posle povratka sa jednog ilegalnog sastanka u Novom Sadu. Tada se prvu put susrela sa zloglasnim islednikom novosadske policije Jurajem Špilerom. Iako je bila mučena, islednicima nije rekla ni reči. Nekoliko dana pred početak rata, 17. marta1941. godine puštena je zajedno sa ostalim zatvorenicima.
Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine , okupator je u južnom Banatu naneo teške udarce partijskoj organizaciji, ali pored toga Olga i njeni drugovi su radili na organizovanju ustanka. Obilazila je mnoge, partijske i skojevske aktive, i u toku leta organizovala prve sabotaže na paljenju žita, na železnici, u radionicama i dr. Posle julske akcije Prvog banatskog partizanskog odreda, izvedene u blizini Pančeva, okupatorska policija je organizovala hapšenja, i sve sumnjive odvodila u pančevački logor „Svilara“.
Kuća Olgine majke, Leposave Radišić, u Pančevu je stalno bila pod prismotrom policije. Zbog toga su Olgina majka i sestra prešle u Čentu kod rođaka. Da bi iz kuće iznela preostali partijski materijal Olga je, obučena u seljanku, na konjskim kolima natovarenim kukuruzovinom, došla u kuću i prenela materijal. Zbog daljeg nemogućstva rada u Pančevu, Olga je, po partijskom zadatku, prešla u Crepaju, gde je sarađivala sa Stevanom Jovanovićem Stevicom, članom Oblasnog komiteta KPJ za južni Banat.
Oktobra1941. godine policija je opkolila kuću, u Crepaji, gde je održavan satanak, na kojem se nalazila i Olga. Videći da se ne mogu izvući, ilegalci su prihvatili borbu. Olga je tada,iako ranjena,ipak uspela da se izvuče i pobegne. Sklonila se u, rodno selo, Barandu, kod jednog poznanika. Olgin poznanik, polakomivši se na nagradu od 25.000 dinara, prijavio ju je policiji. Islednici pančevačke policije najpre nisu znali koga imaju u rukama, pošto je Olga ćutala, ali su slutili da je ona značajna ličnost Narodnooslobodilačkog pokreta u južnom Banatu. Zbog toga je prebačena u Bečkerek, gde je se po drugi put susrela sa zloglasnim Jurajem Špilerom, sada šefom gradske policije.
U istražnom zatvoru provela je šest meseci, podvrgnuta strašnom mučenju – vešali su je za kosu, pekli meso na nogama, povređivali stare rane i dr. U svojoj ćeliiji, u istražnom zatvoru, svojom krvlju je napisala na zidu — Ponosno umirem za KPJ. Na zahtev Gestapoa, prebačena je u Beograd, u Banjički logor. Streljana je 9. maja 1942. godine u Jajincima. Olgin suprug Braca Petrov, je takođe poginuo tokom Narodnooslobodilačkog rata, kada je marta 1942. godine bio opkoljen u jednoj kući na periferiji Pančeva.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra1953. godine , proglašena je za narodnog heroja. U njenu čast osnovne škole u beogradskom prigradskom naselju Padinska Skela, u Vršcu i u selu Banatski Brestovac nose njeno ime.
Izvor: Wikipedia