Nedelja imunizacija u evropskom regionu SZO: POVEĆAJMO OBUHVAT IMUNIZACIJOM
POVEĆAJMO OBUHVAT IMUNIZACIJOM
Pančevo, 22. april 2016;
Imajući u vidu značaj imunizacije i inicijative SZO koja datira od oktobra 2005. godine, sa ciljem povećanja obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom ove godine obeležava se jedanaesta po redu nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO od 24. do 30. aprila 2016. godine, pod sloganom “ Povećajmo obuhvat imunizacijom“ i učešće su uzele sve zemlje regiona, kao i globalno, sa fokusom na povećanje obuhvata usmeravanjem pažnje i povećanjem svesti o značaju imunizacije u vulnerabilnim grupama.
Centar za prevenciju i kontrolu bolesti Zavoda za javno zdravlje Pančevo, zajedno sa koordinatorima imunizacije i saradnicima mreže osam domova zdravlja, dve opšte bolnice, tri specijalne bolnice realizovao je niz timskih aktivnosti tokom svih ovih godina –revizijom vakcinalnih kartona, pružanjem stručnometodološke pomoći svim učesnicima u izvođenju imunizacije i izgrađenim porukama o imunizaciji ka medijima, zdravstvenim radnicima, donosiocima odluka i opštoj populaciji, doprineo usvajanju znanja i izgradnji pozitivnih stavova ka imunizaciji.
Imunizacija je jedna od najuspešnijih javno zdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti uključujući rak grlića materice, difteriju, hepatitis B, morbile, zauške, veliki kašalj, zapaljenje pluća, dečiju paralizu, prolive izazvane rotavirusom, rubelu i tetanus.
Svake godine se registruje 2-3 miliona smrtnih ishoda od difterije, tetanusa, velikog kašlja i malih boginja kod nevakcinisanih lica, a najviše kod dece ispod 5 godina života. Procenjuje se da svake godine ostane nevakcinisano 18,7 miliona dece u svetu, osnovnim vakcinama prema proširenom programu imunizacije.
Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize.
U 2015. godini navršilo se 17 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine. U 2014. godini, 85% dece u svetu je primilo jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73% 2000. godine. U istom periodu je registrovana i redukcija smrtnih ishoda za 79%, a procenjuje se da je i sprečeno 17,1 miliona smrtnih ishoda primenom vakcine kao najisplativije javno zdravstvene mere. U 2014. godini je registrovano 114.900 smrtnih ishoda morbila, oko 314 svakog dana, odnosno 13 svakog sata. Kod jednog deteta od dvadeset obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje, jedno ili dvoje će umreti.
Preko 22 000 slučajeva morbila je registrovano u Evropi tokom 2015. godine u epidemijama (Kirgistan, BIH, Ruska Federacija, Gruzija, Italija, Nemačka, Kazahstan). Na osnovu podataka ECDC, u 30 zemalja Evropske unije, prijavljena su 3493 slučaja, od kojih 58 % čine slučajevi registrovani u Italiji i Nemačkoj. Oko 64% slučajeva je laboratorijski potvrđeno, a 89 % slučajeva je imalo podatke o vakcinalnom statusu od kojih je 75% nevakcinisano. U uzrasnoj grupi ispod 5 godina je četvrtina slučajeva, a u uzrastu preko 30 godina, 21%. Registrovan je jedan smrtni ishod i 6 slučajeva sa akutnim encefalitisom.
U 1997. godini registrovana je poslednja veća epidemija morbila u R. Srbiji, na teritoriji Kosova i Metohije sa 3948 obolelih (stopa incidencije 42,9/100.000) i 7 smrtnih ishoda (poslednji registrovani smrtni ishodi od morbila u Republici Srbiji). Stopa incidencije nakon 1998. godine kontinuirano beleži trend opadanja sa 7,21 do najniže registrovane vrednosti od 0,03/100 000 u 2005. i 2006. godini, da bi došlo do porasta u 2007. godini zbog epidemije morbila u Vojvodini (2,68/100.000). Nakon ove epidemije, zbog pada obuhvata i nagomilavanja osetljive populacije, registrujemo nove epidemije 2010/2011 (stopa incidencije 4,93/100.000), kao i 2014/2015 godine (stopa incidencije 5,35/100.000).
I ove godine je Zavod za javno zdravlje Pančevo sprovodio epidemiološki nadzor na terenu Južnobanatskog okruga nad kvalitetom sprovedene imunizacije u 2015. godini, radi održavanja visokog obuhvata vakcinacije u svim vakcinama, bez populacionih i teritorijalnih razlika i izvršena je revizija 18350 vakcinalnih kartona u 66 vakcinalna punkta teritorije Južnobanatskog okruga u kojim je sproveden i nadzor nad hladnim lancem i postupkom izvođenja imunizacije, koji se može smatrati zadovoljavajući.
Analizirajući vakcinama preventabilne bolesti u Južnobanatskom okrugu Difterija je eliminisana, zadnji slučaj oboljenja od Tetanusa novorođenčadi zabeležen je 1974. godine i nije registrovan ni jedan slučaj Tetanusa. Veliki kašalj koji je bio sveden na pojedinačna javljanja, u 2015. godini imali smo 13 prijavljenih obolelih što je 69% više nego 2014. godine (4). Od toga 62% obolelih pripadali su uzrasnoj grupi od 10-14 godina (8), u uzrasnoj grupi 7-9 bilo je 16% (2) i po 8% je bilo u uzrastu 0 godina kod odojčeta starog 2 meseca koje je i hospitalizovano na Institutu za majku i dete, zatim u uzrastu 6 godina (1) i od 15-19 godina (1) i svi su vakcinisani za svoj uzrast, osim odojčeta starog 2 meseca koje i nije bilo moguće vakcinisati. Zahvaljujući visokom obuhvatu dece, vakcinom protiv dečje paralize od 1962.godine nije registrovan nijedan slučaj ovog oboljenja. Od 1995. godine do 2013. godine u Južnobanatskom okrugu ne registruje se ni jedan prijavljen slučaj obolenja od morbila. Jedna importovana prijava obolelog bila je 2014. godine, student iz Bjeljine, dok 2015. nismo imali ni jednu prijavu obolelih. U 2015. godini nema prijava Rubele kao ni u petogodišnjem posmatranom periodu. U 2015. godini imamo prijavu jednog obolelog od Parotitisa a petogodišnji prosek je 1.80. Za razliku od 2014. god. kada je bilo 7 prijava bolesti od akutnog virusni hepatitisa u 2015. godini prijavljena je jedna manje (6) i za jedan je manje u odnosu na petogodišnji prosek (7.40). Hronični Hepatitisa B u 2015. godini zastupljen je sa 9 prijavljenih i incidencijom 3.06, i na petogodišnjem proseku posmatranja je (2.85). Kao i 2014. godine i 2015. godine nije bilo smrtnih ishoda u ovoj grupi zaraznih bolesti za razliku od 2013. godini kada je troje umrlih prijavljeno, i ispod petogodišnjeg proseka je (0.20). Od 15 obolelih nije vakcinisano 13 a za 2 se ne zna vakcinalni status. U 2015. godini na teritoriji Južnobanatskog okruga po Ekspoziciji za ceo okrug 338 osoba je kompletno vakcinisano protiv virusnog hepatitisa B, što je 16% više u odnosu na 2014. godinu (284).
Imunizacija mora biti prioritet zbog 7 ključnih razloga: 1. Imunizacija spašava živote; 2. Imunizacija je osnovno pravo, ali nije dostupno svima; 3. Epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje; 4. Zarazne bolesti mogu da izazovu smrtni ishod; 5. Zarazne bolesti se mogu kontrolisati i odstraniti; 6. Imunizacija je isplativa javno zdravstvena mera; 7. Deci u zdravstvenim sistemima treba obezbediti bezbednu, efektivnu, dostupnu i efikasnu vakcinu.
Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javno zdravstvene izazove. Obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti primarne zdravstvene zaštite i procene kapaciteta zdravstvenog sistema
Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne “vide“ oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.
Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.
