by Glas Opova | 29.12.2014. | KULTURA
OBJAVLjENE KNjIGE OPŠTINSKE NARODNE BIBLIOTEKE OPOVO
Opovo 29.decembar
Opštinska narodna biblioteka, u okviru koje je i galerija ‘Jovan Popović’ objavila je tri knjige u drugoj polovini decembra meseca. Knjige su iz štampe izašle pred sam kraj godine, mada se aktivnosti oko objavljivanja odvijale više meseci.
Prvi naslov koji je objavljen i na kojem je najviše rađeno je „Fond galerije ‘Jovan Popović’ 1970-2014“. Ovu knjigu- katalog finasisrala je OpštinaOpovo. U Fondu galerije, zaključno sa polovinom 2014-te godine, kada je materijal za knjigu predat štampariji, bilo je nešto više od hiljadu eksponata. Svi ti eksponati su reprodukovani u ovoj knjizi katalogu, sa skraćenim biografskim podacima o autorima.
Druga knjiga „Tekostovi o Zoranu Popoviću i od Zorana Popovića“ je zbir raznih tekstova o Zoranu poetroviću i od Zorana Petrivća, koji su objavljivani u raznim katalozima, novinama, časopisima, ponekim knjigama, akoje je sam Z.Petrović sakupio za vreme života i koji se sada nalaze kao postavka u „Spomen sobi Zorana Petrovića“ u okviru ogranka biblioteke u Opovu . Ovu knjigu smo objavili uz finasijku podršku Pokrajinskog sekretarojata za kulturu i Javno informisanje AP Vojvodine.
Treća knjiga je „Selo Sakule, a u Banatu“ od Zorana Petrovića. To je u stvari, ponovljeno izdanje drge knjige o Sakulama. Prvo izdanje je objavla Matica Srpska 1994.godine. Knjigu smo objavili zajedno sa Istorijskim arhivom iz Pančeva.
Nadamo se da će knjige koje smo u ovoj 2014-toj godini objavili, privući pažnju zaintersovanih čitalaca. Naša je obaveza, kao Ustanove koja se bavi sadržajima iz oblasti kulture, i koja ima registrovanu i Izdavačku delatnost, pored drugih koji su prisutne svakodnevno u radu same ustanove, da povremeno kada se za to stvore uslovi, objavi i knjige, koje se pre svega prema svom sadržaju bave ovim našim prostorima.
Možda bi bilo mnogo bolje da su kljige objavljivane postepeno i sa određenim vremenskim razmacima, ali sticajem raznih okolnosti ipak su se knjige ojavile istovremeno i pred sam kraj ove godine.
Za Opštinsku narodnu biblioteku i
Galeriju Jovan Popović’,Opovo
Pal Dečov
by Glas Opova | 28.12.2014. | LOKALNA SAMOUPRAVA
SVI PUTNI PRAVCI PROHODNI
Opovo, 28. decembar 2014;
Iz večerašnjeg saopštenja direktora JP „Mladost“ Opovo Rodoljuba Jasića, saznajemo da su svi putni pravci na teritoriji Opštine Opovo prohodni. Zimska služba JP „Mladost“ intervenisala je u prepodnevnim časovima, a zbog novih padavina akcija je nastavljena posle 18:00 časova.
Ekipa zimske službe dežuraće tokom noći i intervenisati ukoliko bude bilo potrebno.
by Glas Opova | 28.12.2014. | POLITIKA
NOVOGODIŠNJA I BOŽIĆNE ČESTITKE
Opovo, 28. decembar 2014;
Svim građanima, penzionerima, članovima PUPS-a, mesnim odborima PUPS-a, političkim partijama, koalicionim partnerima PUPS-a, privrednim subjektima, ustanovama i svima ostalima, Opštinski odbor Partije ujedinjenih penzionera Srbije za Opovo čestita božićne i novogodišnje praznike.
Neka Nova 2015. godina svima uz dobro zdravlje, donese sreću i uspeh u životu i radu, a za dobrobit ove sredine i građana koji žive u njoj.
Opštinski odbor PUPS Opovo
Drago Terzić, predsednik
by Glas Opova | 28.12.2014. | DRUŠTVO
NOVOGODIŠNJI PAKETIĆI ZA MALIŠANE
Baranda, 28. decembar 2014;
Uz vatromet i dolazak Deda Mraza koji je izazvao oduševljenje kod dece, večeras su u prostorijama Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Opovo u Barandi, deci i unucima članova i prijatelja udruženja, podeljeni novogodišnji paketići.
Klinci i klinceze referisali su Deda Mrazu kakvi su bili ove godine ali i kakvi su bili njihovi roditelji, a nakon što su dobili paketiće uz pesmu ispratili Deda Mraza.
by Glas Opova | 28.12.2014. | DRUŠTVO
PREDRASUDA KAO OSNOVNI RAZLOG NETOLERANCIJE
Opovo, 28. decembar 2014;
Projekat „Razumevanjem do tolerancije“ finansiran je od strane Ministarstva kulture i informisanja“.
Tokom ove godine u rubrici (projektu) „Razumevanjem do tolerancije“ obradili smo ukupno pet tema, kojima smo analizirali globalne društvene probleme na lokalnim primerima. Objavljene su reportaže o latentnoj diskriminaciji osoba sa invaliditetom, položaju i obrazovanju romske etničke grupe, osobama koje su zaražene HIV virusom, nacionalnoj i verskoj netrpeljivosti i nasilju u porodici.
Prvobitna ideja projekta je bila da se obrade četiri teme sa po dve reportaže od kojih bi prva bila priča iz „subjektivnog kadra“ neposrednog učesnika priče, njegovim iskustvima u vezi analiziranog problema, dok bi se druga reportaža sastojala iz analize opšteg problema iz vizure relevantnih institucija i organizacija i načina rešavanja na lokalu.
Međutim, osim prve dve teme (latentna diskriminacija osoba sa invaliditetom i položaj romske etničke grupe) nismo uspeli da pronađemo sagovornike koji bi pristali da otvoreno pričaju o svojim iskustvima na ovu temu, posebno što smo u planu imali i teme kao što je LGBT populacija i bolesti zavisnosti (narkomanija, alkoholizam i kockanje).
To su osnovni razlozi što dinamika objavljivanja priloga nije bila ujednačena, a drugi deo projektnih reportaža se zasnovao samo na tekstovima koji su obrađivali opštu temu sa lokalnim podacima. Ipak, i sama nespremnost i strah ljudi da direktno pričaju o ovim temama daje nam značajan podatak za analizu.
Hteli to priznamo ili ne, u našoj sredini još uvek vladaju predrasude, a netolerancija je izražena u većoj ili manjoj meri u zavisnosti od problema. Postoje teme o kojima se javno ne priča, odnosno nema razumevanja za javno deklarisanje seksualne orijentacije, bolesti zavisnosti ili HIV-a.
Na osnovu istraživanja i anketiranja na terenu, zatim reakcija čitalaca preko komentara i društvenih mreža, može se vrlo jasno potvrditi prethodna konstatacija. Kao primarni razlozi netolerancije može se izdvojiti stereotipno zaključivanje zasnovano na predrasudama, koje su rezultat neobrazovanja i neinformisanosti. Dobra strana je činjenica da su ovi stereotipi u mnogo manjoj meri zastupljeni kod mlađeg stanovništva i u visoko obrazovanoj populaciji, što daje nadu da se ovi problemi vremenom ipak mogu prevazići.
Bitna stvar ovog projekta jeste da se o ovim problemima otvoreno govori, da se jasno determinišu i na taj način prizna da oni zaista postoje. Objavljene reportaže ovog projekta su samo početak i inicijalna kapisla kojom smo želeli da ih pokrenemo sa „mrtve tačke“ i u saradnji sa relevantnim institucijama, ustanovama i nevladinim organizacijama, nastavimo proces rešavanja, a to je ukazivanje na probleme, njihova analiza i konačno demistifikacija stereotipa i predrasuda.
