Psi lutalice na ulicama: PROBLEM SVE VEĆI A REŠENJE JOŠ UVEK DALEKO

by Glas Opova | 1.12.2014. | DRUŠTVO, LOKALNA SAMOUPRAVA

 PROBLEM SVE VEĆI A REŠENJE JOŠ UVEK DALEKO
Opovo, 01. decembar 2014;
Čopori pasa lutalica svakodnevno ordiniraju na ulicama naselja naše opštine. Među njima su uglavnom takozvani mešanci ali često i rasni psi. Neki su mirni i umiljati ali često se među njima nađu i oni agresivniji pa tako u poslednje vreme nije rekost da napadaju i ujedaju prolaznike. Građani naše opštine su zbog lutalica veoma uznemireni, našoj redakciji svakodnevno stižu pozivi i pisma čitalaca, a kako saznajemo organizovano je i potpisivanje peticije u vezi ovog problema. Nažalost, rešenje problema se u skorijoj budućnosti ne nazire. Zbog čega je broj pasa lutalica sve veći, šta je lokalna samouprava do sada pokušavala u cilju rešavanja ovog problema i ima li novih inicijativa i ideja za dugoročno rešavanje problema uklanjaju pasa lutalica, razgovarali smo sa inspektorkom za zaštitu životne sredine Opštinske uprave Opovo dr. vet. med. Marinom Mitrović:

„Broj napuštenih životinja na ulicama svih naseljenih mesta opštine Opovo svakim danom se uvećava i taj problem postaje naročito uznemiravajući u vreme sezone parenja kada se psi kreću u čoporima i deluju prilično zastrašujuće. Porast broja napuštenih životinja može se pripisati neodgovornom odnosu vlasnika, kako iz prestonice i okoline tako i sa teritorije naše opštine,  koji krše osnovno načelo brige o životinjama koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinju i brine o životu i dobrobiti životinje čiji opstanak zavisi neposredno od njega – član 4. Zakona o dobrobiti životinja („Sl. gl. Republike Srbije“ br. 41/10).

Od 05.11.2010. do juna meseca 2013. godine, opština Opovo je ovaj problem rešavala po Ugovoru o poveravanju privremeno poverenih poslova hvatanja,prevoza i zbrinjavanja napuštenih životinja na teritoriji opštine Opovo sa KJP Usluge – Služba zoohigijene Ćuprija , koja je u ovom vremenskom periodu uhvatila i zbrinula 300 pasa, za šta je opština Opovo uplatila nadoknadu od 942 299,50 dinara. Od kada je ovoj službi zabranjeno pružanje usluga, opština Opovo nije pronašla adekvatno rešenje.

Obratili smo se veterinarskoj ustanovi „Veterina Beograd“, JKP „Higijena“ Pančevo, JKP

„Čistoća i Zelenilo“ Zrenjanin koje imaju svoje zoohigijenske službe i prihvatilišta, ali njihova nadležnost je mesna, znači da ove poslove mogu obavljati samo na teritoriji na kojoj su registrovani, a i nemaju kapacitete u svojim prihvatilištima.

Obratili smo se „Orki“ kao članici Svetskog udruženja za zaštitu životinja i partneru za evropske integracije i kabineta predsednika Vlade u očekivanju uputstva i konkretnog predloga i pomoći za trajno rešenje ovog problema, ali smo ostali bez njihovog odgovora.

Takođe, obratili smo se i Upravi za veterinu Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i zaštitu životne sredine od kojih nismo dobili konkretno uputstvo za  pronalaženje  finansijske mogućnosti za formiranje zoohigijenske službe i prihvatilišta.

Na osnovu člana 46. Zakona o veterinarstvu („Sl. gl. Republike Srbije“ br.91/05,  30/10, 93/12)  i člana 66. Zakona o dobrobiti životinja („Sl. gl. Republike Srbije“ br. 41/10)  lokalna samuprava dužna je da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu koja, između ostalog, obavlja poslove prikupljanja, prevoza i zbrinjavanja napuštenih životinja kao i da im pruži pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilištu u skladu sa ovim zakonima.

Činjenica je da  opština Opovo kao najmanja opština u Vojvodini, sa srazmerno malim budžetom, nije u mogućnosti da ispuni zakonsku obavezu u smislu formiranja zoohigijenske službe i  izgradnje prihvatilišta. Zoohigijenska služba podrazumeva zapošljavanje obučenih ljudi, nabavku opreme za hvatanje životinja i vozilo za njihov prevoz. Prihvatilište podrazumeva izgradnju adekvatnih objekata  za smeštaj životinja u kojima će im se obezbediti propisana nega, ishrana i veterinarska zaštita sa zapošljavanjem potrebnog broja radnika i stručnog kadra. Radi se o višemilionskoj investiciji za koju nije finansijski sposobna nijedna opština u Republici Srbiji. Šta nam preostaje? Jedna od mogućnosti je osnivanje zoohigijenske službe i prihvatilišta na regionalnom nivou gde bi se više opština udružilo (ali  to zahteva izmenu važećih propisa), traženje investitora za realizaciju ovog projekta ( evropski fondovi) potenciranje udomnjavanja lutalica i sterilizacije životinja. Stalna konferencija gradova i opština prepoznala je kao značajan problem zbrinjavanje napuštenih životinja, te se sada i na tom nivou traži rešenje.

Takođe, za rešavanje ovog problema veoma je značajan uređen odnos vlasnika prema životinjama koje drži. Na osnovu članova 4., 5., i 34.  Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji opštine Opovo( „Opštinski službeni glasnik opštine Opovo“ 3/14) vlasnik odnosno držalac pasa i mačaka dužan je da pravilnim držanjem  onemogućiti izlazak svoje životinje iz dvorišta, da izvoditi psa na povodniku, da drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude i okolinu, da omogući nadležnoj veterinarskoj službi obaveznu  godišnju  vakcinaciju i  dehelmintizaciju kao i  sterilizaciju. Na taj način   vlasnički psi će biti identifikovani a vlasnici postati i zakonski odgovorni za svoje životinje.

Obaveze nadležne veterinarske službe – veterinarskih stanica i veterinarskih ambulanti regulisane su Zakonom o veterinarstvu („Sl. gl. Republike Srbije“ br.91/05,  30/10, 93/12) koje na osnovu člana 56. vrše obaveznu vakcinaciju pasa i mačaka protiv besnila, vode evidenciju o tome  i trajno obeležavaju vakcinisane životinje. Revnost nadležne veterinarske službe, vakcinisanje svakog psa i mačke koji imaju vlasnika umnogome bi pomogli rešavanju ovog problema.

Na osnovu Zakona o dobrobiti životinja organi jedinica lokalne samouprave, kao i građani i udruženja dužni su da brinu o životu, zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja, da međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja.

U civilizovanom svetu mnoge organizacije, udruženja i pojedinci, humani ljudi i javne ličnosti bave se brigom o napuštenim životinjama, organizuju njihovo udomljavanje i na druge načine doprinose da životinje ne budu na ulicama, da vode dostojanstven život, a da ljudi i životna sredine ne budu ugroženi.

Dakle, napuštene životinje nisu samo problem lokalne samouprave već komleksni problem  čitave društvene zajednice te Vas pozivam da delujemo u skladu sa svojim mogućnostima i da udruženo pokušamo da iznađemo efikasna rešenja“.