SVETSKI DAN SRCA
Pančevo/Opovo 29. septembar 2015;
Svetski dan srca 2015. godine usmeren je na stvaranje zdravog okruženja koje bi omogućilo ljudima širom sveta da naprave zdrav izbor za zdravo srce. Zdravi stilovi života kao i prevencija faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara, smanjiće rizik njihovog nastanka u svim dobnim grupama.
Svetski dan srca poziva ljude da se pridruže globalnom pokretu zdravih izbora za zdravo srce. Ova zajednička akcija može da doprinese da se smrtnost usled bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine smanji za 25%.
Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan. Svake godine, od ovih bolesti umre 17,3 miliona ljudi, a do 2030. godine broj umrlih iznosiće 23 miliona. Ali mnoge KVB se mogu sprečiti eliminacijom faktora rizika kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2013. godine u Srbiji je umrlo 53.367 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,2% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju reumatska bolest srca koja čini 0,1% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca 9,0%, ishemijska bolest srca 18,5%, cerebrovaskularna bolest 24,7%, i ostale bolesti srca i sistema krvotoka 47,7% svih smrtnih ishoda od KVB.
Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris. AKS u Srbiji činio je 55,7% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2013. godini. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 96,5%, a nestabilna angina pektoris kod 3,5% obolelih. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2013. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 18.253 slučajeva. Incidencija AKS u Srbiji iznosila je 254.8 na 100.000 stanovnika. Godine 2013. od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 5496 osoba. Stopa smrtnosti od AKS u Srbiji iznosila je 76,7 na 100.000 stanovnika.
Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u našem okrugu. Na osnovu podataka Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u Južnobanatskom okrugu godišnje se registruje 780-970 novih pacijenata koji su imali infarkt miokarda ili nestabilnu anginu pektoris.
Tokom 2014. godine u Južnobanatskom okrugu 792 pacijenta su obolela od AKS, od čega je registrovano 735 infarkta miokarda i 57 obolelih od nestabilne angine pektoris. Od infarkta miokarda u Južnom Banatu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene.
Tokom 2014. godine 174 pacijenta su umrla od AKS, od čega je 171 osoba umrla od infarkta miokarda i 3 od nestabilne angine pektoris.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:
Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva, rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.
Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spada gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta 20+ (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).
Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastank gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Bolesti srca i šlog se mogu sprečiti jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanjem pušenja. Takođe sredina u kojoj živimo može imati veliki uticaj na ljude da naprave zdrave izbore za zdravo srce.
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Zdravi izbori za srce, za sve i svuda” ističući značaj zdravog radnog okruženja i zdravih mesta gde ljudi provode slobodno vreme. Mogućnost da zdrav izbor bude svima dostupan, putem zajedničkih akcija i uticaja na nacionalne i lokalne donosioce odluka, rezultiraće dobrim zdravljem porodice, zajednice i pojedinca, koji će naučiti da prepoznaju svoj rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.
Aktivnosti koje treba preduzeti u krugu porodice:
1. Obezbediti pravilnu ishranu
2. Zabraniti pušenje u domaćinstvu
3. Ograničiti gledanje televizije kod kuće
4. Organizovati aktivnost i na otvorenom – vožnju biciklom, šetnju ili rad u bašti.
Aktivnosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici:
1. Povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama
2. Formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti
3. Obezbeđivanje pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama
4. Zabraniti pušenje u radnim organizacijama, bolnicama i školama
5. Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.
Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2015. godine organizacijom brojnih aktivnosti članova i partnera Svetske federacije za srce: predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji…
Svetska federacija za srce
Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Ova organizacija broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja, usmeravajući aktivnosti za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25 procenata smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
DIREKTOR ZAVODA:
Prim. dr Mica Sarić Tanasković
