Razumevanjem do tolerancije (7): NASILJE U PORODICI

NASILJE U PORODICI
Opovo, 27. decembar 2014;
Koliko puta ste u neposrednom komšiluku čuli (videli) vrisku i plač žene ili deteta. I koliko puta ste okrenuli glavu smatrajući da to nije vaša stvar i da je bolje da gledate svoja posla. Nažalost, ovakvih primera je sve više u Srbiji i kada na kraju dođe do tragičnih posledica svi se pitamo zašto, zaboravljajući da smo to možda mogli da sprečimo da smo na vreme slučaj prijavili nadležnim organima (policiji i centru za socijalni rad).

Nasilje u porodici nije retko u patrijarhalnim kulturama gde je „pater familijasu“ tradicionalno dozvoljeno da bude apsolutni gospodar u kući, pa se povremeno fizičko kažnjavanje dece i šamaranje supruge posmatra kao društveno prihvatljivo. Međutim, ne samo što ovaj vidi porodičnih odnosa nije primeren, već često prelazi u ozbiljno zlostavljanje. Možda Srbija više nije patrijarhalna sredina ali ovakvi odnosi još uvek su duboko ukorenjeni u karakteru ljudi.

Nasilje u porodici najčešće vrši suprug i otac, ali zlostavljanje dece može biti i od strane majke. Razlozi su brojni. Psihička nestabilnost, agresivni karakter i temperament, krizne situacije koje dovode do radikalnih promena u ponašanju (povratak sa ratišta, gubitak posla i ekonomska nestabilnost, bolesti zavisnosti – alkoholizam, narkomanija, kocka), itd.

Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima je ozbiljan delikt i zahteva efikasan odgovor svih ustanova koje se bave ovom problematikom i koje su odgovorne za prepoznavanje nasilja u okviru vršenja svoje redovne nadležnosti. Samo koordiniranom akcijom javnih službi, organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava i drugih relevantnih aktera u zajednici može se sprečiti i rešiti problem nasilja u porodici, odnosno, osnaživanjem žrtve da izađe iz nasilja.

O ovom problemu, njegovom rešavanju i aktuelnoj situaciji u našoj opštini razgovarali smo sa psihologom Centra za socijalni rad Opovo Valentinom Stojom Ugrinov.

Centar za socijalni rad Opovo, u cilju identifikovanja, utvrđivanja i suzbijanja nasilja u porodici sarađuje sa policijom, zdravstvenom ustanovom, opštinom, predškolskom ustanovom, školom i prekršajnim sudom na lokalnom nivou, a šire sa nadležnim sudom, tužilaštvom i drugim relevantnim ustanovama.

Ono što ističe Valentina Stoja Ugrinov jeste bezbednost (sigurnost) žrtve što je prioritet u svim intervencijama. Građanin koji podnosi prijavu, ukoliko to zahteva, može ostati anoniman. Prijave, sumnji i saznanja na postojanje nasilja u porodici mogu se podneti Centru za socijalni rad Opovo u prijemnoj kancelariji radnim danom od 7:30 do 15:00 časova i to: pisanim podneskom, usmeno o čemu se sačinjava službena beleška i telefonom na broj 682-443 o čemu se takođe sačinjava službena beleška. Zdravstvene ustanove, škole i predškolske ustanove, organizacije civilnog društva i druge organizacije i organi podnose prijave po pravilu u pisanoj formi.

Policijska stanica Opovo o primljenim prijavama sumnji na nasilje u porodici i u partnerskim odnosima obaveštava Centar za socijalni rad Opovo u pisanoj formi, kako bi se planirale dalje zajedničke aktivnosti. O prijavama primljenim van radnog vremena Centra za socijalni rad Opovo, Policijska stanica Opovo obaveštava dežurnog radnika Centra za socijalni rad, kako bi se izvršila procena potrebe za preduzimanjem mera neodložne intervencije.

Centar je dužan da pruži neposredno i u saradnji sa drugim službama uslugu neodložne intervencije žrtvi porodičnog nasilja, kada je potrebno preduzeti mere za osiguranje bezbednosti i zaštite zdravlja, odnosno kada postoje opravdani razlozi da bi preduzimenjem hitnih mera i usluga iz nadležnosti centra došlo do ugrožavanja života, zdravlja i razvoja žrtve nasilja.

Neodložna intervencija se sastoji u hitnom obezbeđivanju:

1. Bezbednosti žrtve (izmeštanje od nasilnika).
2. Zdravstvene zaštite žrtve (urgentni zdravstveni pregled).
3. Egzistencijalnih uslova žrtve (odeća, higijena, hrana).

Prema podacima koje smo dobili od Centra za socijalni rad Opovo u prethodnoj godini u našoj opštini je zabeleženo 24 slučaja nasilja u porodici u vidu zanemarivanja i zlostavljanja, dok su pojedine osobe zbog svoje bezbednosti sklonjene u sigurne kuće.

Porodični zakon Republike Srbije – izvodi

 

Nasilje u porodici Član 197 (1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. (2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se naročito:1. Nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; 2. Izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; 3. Prisiljavanje na seksualni odnos; 4. Navodenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem; 5. Ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; 6. Vredanje, kao ii svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. (3) Članovima porodice u smislu stava 1 ovog člana smatraju se: 1. Supružnici ili bivši supružnici; 2. Deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. Lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domacinstvu; 4. Vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri; 5. Lica koja su medusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rodeno, iako nikada nisu živela u istom porodicnom domaćinstvu. Mere zaštite Član 198 (1) Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. (2) Mere zaštite od nasilja u porodici jesu: 1. Izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuce, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. Izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 3. Zabrana približavanja članu porodice na odredenoj udaljenosti; 4. Zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice; 5. Zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najduže godinu dana, a može se produživati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je uvedena. Tužbu za odredivanje mere zaštite od nasilja u porodici mogu podneti: član porodice prema kome je nasillje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljastva. Postupak u sporu za zaštitu nasilja u porodici naročito je hitan, prvo ročište se zakazuje do 8 dana, žalbeni postupak je u roku od 15 dan, žalba ne odlaže i izvršenje.