Saobraćaj: Vožnja zimi sa letnjim gumama – kao snagator u japankama na ledu

Saobraćaj: Vožnja zimi sa letnjim gumama – kao snagator u japankama na ledu
Izvor: RTS
Zimi je broj saobraćajnih nesreća šest puta veći nego leti. Bilo da je na putu sneg, led, raskvašen sneg ili samo voda, zimi gume slabije prijanjaju i imaju znatno smanjene ukupne performanse. Pukovnik policije Zlatko Belencan kaže za RTS da kočioni sistem može biti idealan, ali da je vožnja sa letnjim gumama zimi isto kao kada bi čovek koji je snažan imao japanke na nogama i klizao se po ledu. “Nije slučajno izmišljeno hemijsko svojstvo i geometrijski deo gume”, napominje Belencan.
Zlatko Belencan je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavio da zimske gume nisu nešto što je savremeni produkt. “Još 1934. se u Norveškoj javila potreba, a zimska guma ulazi u upotrebu od 1936. godine, jer se primetilo da prijanjanje na kolovoz pneumatika nema ta svojstva hemijska, zaustavni put je mnogo duži. Zakonski, od 1. novembra do 1. aprila neophodna je zimska guma, na sva četiri pneumatika”, ističe Belencan.
To je, navodi, potrebno zbog hemijskih svojstava zimskog pneumatika i raspona između šara.
“Zakonodavac je predvideo da je minimum 4 milimetra za zimski pneumatik, a stručnjaci kažu da kad već dođe do 4 milimetra, a to je minimum, se gube svojstva pneumatika. Zimski pneumatik skraćuje zaustavni put. Imamo i zakonsku obavezu, ali i potrebu da se zaštiti život”, kaže Belencan.
Prema njegovim rečima, ako se krećete brzinom od 50 kilometara na sat, zaustavni put je 25 metara. “Ako se nemaju adekvatni pneumatici, zaustavni put biće mnogo veći”, napominje Belencan.
Na pitanje da li bi trebalo rotirati pneumatike od sezone do sezone, napominje da stručnjaci smatraju da je to potrebno da se uradi.
“Ja sam u istraživanjima došao do saznanja da godina proizvodnje ne utiče na svojsvtvo pneumatika. Bitno je da se promene kada su letnji uslovi. Od 1. aprila treba skinuti zimske pneumatike i montirati letnje, jer će duže da traju. Miholjsko leto može da se prekine već danas, i da temperatura u pojedinim delovima Srbije bude ispod 7 stepeni, i tamo letnji pneumatik neće imati svojstvo gde je 13 ili 14 stepeni”, ukazuje Belencan.
Dodaje da se ispod 7 stepeni letnja guma stvrdne i postaje kao sanke.
“Kočioni sistem može biti idealan, ali to je isto kao kada bi čovek koji je snažan imao zimi japanke na nogama i klizao se po ledu. Nije slučajno izmišljeno hemijsko svojstvo i geometrijski deo gume. Izuzetno je bitno zbog zaustavnog puta, ali bezbednost se računa kad od mesta A do mesta B stignete bezbedno”, ističe Belencan.
Gume za sve sezone
Belencan navodi da su gume za sve sezone zakonski dozvoljene, ali su istraživanja pokazala da te gume ne mogu biti univerzalne.
“One zbog hemijskog svojstva i šara ne ispunjavaju uslove. Propisno jeste, ali da li će biti bezbedno je diskutabilno. Najbolje je da ako se koriste te gume, da imaju obavezno pahuljicu, ili planine sa tri vrha. To su te međunarodne oznake da se radi o gumama koje su zimske. Mnogih stvari nema univerzalnih”, ističe Belencan.
Kod zimskih guma, dodaje, preporučuju se uže, a višeg profila, jer voda koja ide prilikom prijanjanja na kolovoz izvlači pneumatika iz snega. Dubina šare i kanali na pnaumaticima izbacuju vodu, kaže Belencan.
Najčešći uzrok saobraćajnih nesreća je, ukazuje Belencan, čovek i brzina koja nije prilagođena prilikama u saobraćaju i uslovima na putu.
“Prilagodite brzinu uslovima kretanja. Mi ćemo u narednom periodu pojačati kontrolu bezbednog prevoza dece. Poražavajuće je činjenica da je preko 59 odsto dece koja su stradala bili putnici”, zaključio je Belencan.