Na transplantaciju čeka 2.000 pacijenata u Srbiji
Izvor: RTS
Udruženje “Zajedno za novi život” povodom međunarodnog dana donora ističe da u našoj zemlji oko 2.000 ljudi čeka transplantaciju. Novi bubreg čeka više od 800 pacijenata, jetri se nada preko 60 ljudi, srce čeka oko 50 osoba, pluća više od 70 pacijenata, a čeka se i na rožnjaču i koštanu srž. Jedan donor može spasiti i do osam života, poručuju iz Udruženja.
Ovogodišnji Evropski dan donora, 8. oktobar, dočekujemo sa dramatičnim padom broja transplantacija organa, koje mogu da spasu ljudske živote, saopštilo je Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa “Zajedno za novi život”.
Ističe da je posle pomaka u poslednjih desetak godina, epidemija koronavirusa gotovo zaustavila program transplantacije, kao i da pored napora lekara, građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan.
“Jedan donor može spasiti i do osam života”
Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za poslednjih godinu dana urađena samo jedna kadaverična i 13 živosrodnih transplantacija bubrega. Ova poražavajuća statistika stavila je Srbiju na dno evropske lestvice, navodi se u saopštenju Udruženja.
Na Evropski dan donora, Udruženje “Zajedno za novi život” pokreće nacionalnu kampanju Još si mi trag.
“Jedan donor može spasiti i do osam života. Zahvaljujući saglasnosti i jednim da, ne spasavaju se samo životi pojedinaca, već na okupu ostaju čitave porodice i u tome se ogleda veličina humanosti doniranja organa”, ističe predsednik Udruženja Mladen Todić, koji je pre šest godina zahvaljujući donoru i njegovoj porodici dobio jetru.
Program u rukama poslanika
Osim epidemije koronavirusa, koja je na više od dve godine prekinula program transplantacije organa u Srbiji, sudbina programa je sada i u rukama poslanika Skupštine Srbije, ističe Udruženje. Objašnjava da je Ustavni sud prošle godine doneo presudu da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavom Srbije.
“Ustavni sud je članove 23 i 28 Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim i za pojedine stavove Zakona tražene su izmene. Te članove Zakona smo izmenili i dali smo ih u proceduru, koja podrazumeva izmenu Zakona kroz zakonodavstvo Vlade Srbije i kroz Skupštinu”, navodi državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, prof. dr Predrag Sazdanović.
Dodaje da su u međuvremenu, dobili i “pravno tumačenje mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa i dali instrukcije koordinatorima u 14 donor-bolnica kako da postupaju dok traje pravni vakuum – izmene 23. i 28. člana”.
“Ipak, kao posledica svega toga u julu i avgustu smo, nakon strogo medicinski definisane moždane smrti, imali devet potencijalnih donora. Da smo dobili saglasnosti porodica, mogli smo produžiti život između 15 i 29 pacijenata, koji bi dobili nove organe. Nažalost, to se nije desilo”, ističe Sazdanović.
Program transplantacije organa, baziran na humanosti i dobroj volji svakog pojedinca, kompleksan je, multidisciplinarni i timski program, kojim se meri stopa razvijenosti jednog društva, naglašava Udruženje.
Pandemija usporila program
Načelnica odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije, dr Emilija Nestorović navodi da je do pandemije program išao uzlaznom putanjom, te da je deset transplantacija srca rađeno godišnje u njihovom centru, nakon čega dolazi do zastoja.
“Poslednja transplantacija srca je urađena oktobra 2021. godine. S obzirom na to da su potrebe naše zemlje za transplantacijom srca oko 70 godišnje, veliki deo pacijenata kod kojih postoji medicinska indikacija zbrinuto je ugradnjom mehaničke cirkulatorne potpore. Na taj način im je omogućeno da čekaju transplantaciju”, objašnjava Nestorovićeva.
Prema njenim rečima, do sada je Centru za transplantaciju srca Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije, ugrađeno 280 različitih mehaničkih uređaja koji potpomažu rad srca i 47 transplantacija srca.
“Transplantacija jedini način da pacijent preživi”
Za neke organe, poput srca, pluća i jetra, transplantacija je jedini način da bolesnik nastavi život i preživi, navodi Udruženje.
Kada je reč o bubrezima, navodi, transplantacija u odnosu na dijalizu, obezbeđuje bolji stepen oporavka organizma, bolji kvalitet života i ukupno veći stepen socijalne rehabilitacije. Dodaje da osim što je bolji način lečenja, transplantacija bubrega je i ekonomski isplativija.
“Na VMA je ove godine urađeno šest transplantacija bubrega od živog donora, a do kraja godine planiramo da uradimo još toliko. Transplantacija od živog donora se kod nas obavlja sa uspehom, kontinuirano (osim zastoja od dve godine zbog kovida) i multidisciplinarno”, objašnjava načelnik Klinike za nefrologiju VMA pukovnik doc. dr Neven Vavić.
Prema njegovim rečima, najveći problem kvadaverične transplantacije je nedostatak organa.
“To znači da je neophodna pravovremena identifikacija potencijalnih donora, dijagnostika moždane smrti, kao i rad na popularizaciji ideje doniranja i poverenja porodice da kod pacijenta zaista postoji moždana smrt, koja je, nažalost, nepovratno stanje”, kaže Vavić.
Iskustva pacijenata
Tridesetdvogodišnji Stefan Đorđević iz Leskovca je pacijent koji već devet godina ima veštačko srce, ali isto toliko čeka novo srce.
“Kada sam imao 21 godinu, saznao sam da imam problem sa srcem. Sećam se da sam se ujutru spremao da krenem na ispit i da sam iskašljao krv. Prva pomisao mi je bila da imam tuberkulozu, ali nakon snimanja ustanovljeno je da mi je srce ogromno. Stigla je i dijagnoza kardiomiopatija. Srce mi je tada radilo sa samo 21 odsto kapaciteta”, priča Đorđević. Dodaje da je uzrok najverovatnije bio koksaki virus.
“Nakon tri godine stanje mi se pogoršalo, tada su mi ugradili dva pejsmejkera. Međutim, dva meseca od intervencije, opet sam bio loše, voda mi se stvarala u plućima. Tada su lekari odlučili da mi ugrade mehaničku potporu za srce, koju imam već devet godina. Do sada sam tri puta bio pozivan kao potencijalni primalac srca, ali nisam bio kompatibilan”, navodi Stefan.
Jelena Dimitrijević je mama malog petogodišnjeg Konstantina, kome je sa godinu i po dana transplantirana jetra.
“Konstantin je rođen sa nedovoljno razvijenim žučnim putevima. Urađena je intervencija, gde je njegovo crevo vršilo funkciju izlučivanja žuči, što je vremenom dovelo do ciroze jetre. Godinu dana smo proveli u ‘Institutu za majku i dete’ i tu je počela borba za njegov život. Saznali smo da država plaća transplantaciju jetre u Bergamu. Uspeli smo u tome”, kaže Jelena. Ističe da je Konstantin danas predškolac, te da niko ne može da pretpostavi šta je sve preživeo – sve dok ne podigne majicu.
