Opovo, 11. april 2022
Na našem portalu smo već pisali o uspesima naših streličara, članovima streličarskog kluba Pančevo. Ovoga puta razgovarali smo sa našim sugrađaninom, Robertom Mažingom, o tajnama i lepotama ovog sporta.
Od kada se baviš streličarstvom i odakle interesovanje za ovim sportom?
Streličarstvom sam počeo da se bavim pre nešto više od godinu dana, kada mi je prijatelj doneo običan, plastični, konjički luk i nakon par ispaljenih strela odmah mi je bilo jasno da će to biti moja opsesija u narednom periodu. Ubrzo nakon toga sam kupio svoj prvi školski luk, najosnovniji, običan luk koji podleže nekim osnovnim standardima. Zatim, kupio sam i drugi i treći, i evo sad sam došao do brojke od sedam komada. Svaki taj luk je specifičan i predstavlja stil za sebe i diviziju za sebe, tako da je na pitanje, da li mi je potrebno sedam lukova, moj odgovor je, da, jeste. U nekim disciplinama se takmičim sa takozvanim, golim lukom u nekim disciplinama sam sa compound lukom u nekim, sa lovačkim compound lukom.
Koliko je potrebno vežbe i kakvu opremu koristiš?
Što se tiče vežbi i treninga, streličarstvo je veoma zahtevno i traži jako puno vremena. Neophodno je puno popravljanja i održavanja tehnike, jer je streličarstvo sport ponavljanja, ponavljanjem i uvežbavanjem se dobijaju dobri rezultati, a pobeđuje onaj koji svaku strelu uspe isto da ispali, to je cela suština ove priče. Ne samo vežba i trening, potrebno je i dobro poznavanje luka, štelovanje luka, a teško je pogoditi pravi “štim”, jer nenaštelovan, nenaštimovan luk, nije precizan luk. A to su jako fina podešavanja, jako male, ali bitne razlike. Praktikujem da vežbam tri do četiri sata dnevno, što podrazumeva nekih 400 do 500 ispaljenih strela. Smatram da je to nedovoljno, ali u ovom trenutku zbog posla i drugih obaveza ne mogu više vremena sebi da priuštim za ovu namenu. Potrebno je jako puno vežbe, jako puno odricanja, a sve u cilju da bi se postigli rezultati koji bi bili zadovoljavajući, kako u kontekstu naše zemlje, tako i u kontekstu Evrope i šire. Trenutno smo u okvirima evropskih standarda i kvaliteta, a videćemo u sledećoj sezoni koja “se puca” na otvorenom, na 50 metara.
Što se tiče opreme, ovoga puta ću govoriti o opremi kojom se trenutno takmičim u diviziji, a to je kategorija goli luk. Goli luk je olimpijski luk koji svi vidimo na takmičenjima, na Olimpijadi, evropskom ili svetskom prvenstvu, samo bez stabilizatora i nišanskih sprava. Mi kao nišansku tačku koristimo vrh strele, dozvoljeno je koristiti samo tegove za balans koji su direktno vezani za centralni deo luka, a jedan od standarda o validnosti za takmičenje je da luk može da prođe kroz prsten širine 122 milimetara.
Ja konkretno koristim PSE Raiser, a to je firma koja je prestala da se bavi proizvodnjom tih centralnih delova luka, a mi smi i “vršnjaci” on je neko 93 – 94. godište koji se za sad odlično pokazao, koristim krake nove generacije marke Sebastien Flute karbon-pena, i koristim Gold tip strele.
Generalno, oprema za streličarstvo je skupa, nova oprema je zaista skupa, ali opet, opremom ne možete da kupite poene, poeni dolaze sa vežbom i sa koncentracijom. Naravno, bolja oprema donosi samopuzdanje i neku lagodnost pri gađanju. Mada ima dosta prostora za prilagođavanje, tetiva može da bude, duža ili kraća, tvrđa ili mekša, sam rukohvat sam ja pravio, a najbitnije je to kako luk vama leži u ruci. Možda kada bih uzeo u ruke luk koji koristi neko ko je svetski prvak ili tako nešto, moguće je da mi njegova oprema uopšte ne bi odgovarala, luk je individualna stvar I svako ga šteluje i prilagođava svojim potrebama.
Kako si zadovoljan svojim rezltatima u prethodnoj sezoni?
Što se tiče mojih rezultata, na primer u prošloj Outdoor letnjoj sezoni, ja sam gađao sa compund lukom, to mi je u tom trenutku delovalo zanimljivo i interesantno, osvajao sam podijume na ekipnom plasmanu sa kolegama iz pančevačkog kluba. Onda sam na jedan turnir izašao sa golim lukom i tada sam shvatio da mi on više odgovara, tada sam prešao na ovu tehniku. Sa golim lukom sam takođe osvajao podijume, znači prva, druga i treća mesta, a u ukupnom plasmanu, u dvorani, znači u zatvorenom sam zauzeo treće mesto što je po meni izuzetan uspeh u konkurenciji od trideset i nekog takmičara.
Ove zime sam imao dosta vremena za trening i vežbu i ovaj dobar rezultat je proizvod toga. Podesio sam luk kako mi odgovar i ponekad vežbao i do šest sati dnevno.
Posebno bih se zahvalio Dragiši Jevtiću koji je bio moj trener, dosta mi pomogao u svetu streličarstva, uputio me u tajne ovog sporta, naravno, bitna je podrška i razumevanje porodice i sve su to faktori u jednoj jednačini koja je dovela do dobrih rezultata koji su po meni zasluženi.
Šta bi poručio mladima koji su zainteresovani za streličarstvo?
Naravno da bih pozvao mlade da se bave ovim sportom, meni je sada žao što ranije nisam počeo da se bavim streličarstvom. Ovo je je jedna plemenita disciplina gde je veoma važna kako fizička tako i mentalna stabilnost i sprema svakog takmičara. Preporuka je da se mora izaći sa stavom „ja moram da pobedim“ . Stav u kojem vi niste sigurni u sebe ili postoji sumnja oko nečeg, neće vas dovesti do podijuma.
Što se tiče mladih, ovaj sport je vrlo perspektivan, postoje razne stipendije, postoje spontzorstva od strane proizvođača opreme, u Srbiji je trenutno interesovanje za streličarstvom u porastu a sport u ekspanziji. Pozvao bih mlade, ko god je zaintresovan, da se obrate ili meni ili Dragiši Jevtiću, mi ćemo ih rado uputiti u svet streličarstva. Imamo opremu da zainteresovani probaju, imamo uslove, tako da slobodno mogu da nam se obrate, a mi bismo naravno, voleli da se što više mladih bavi streličarstvom.
U streličarstvu ste jedini protivnik u stvari sam sebi, ako ste sami izuzetni, ako gađate „sve u deset“ ne može vam niko ništa, a kada sami ispustite neki poen, dajete priliku drugom da vas pobedi. Tako da je streličastvo u najvišem nivou individualni sport.
