Omaž ljudima koji su stvarali istoriju Opova: Pal Dečov, umetnik i glasnik kulture koji je umetnost proizvodio svaki dan (video)

September 2, 2021

Pal Dečov, umetnik i glasnik kulture koji je umetnost proizvodio svaki dan

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

OPOVO, 2. septembar 2021 – Jedan je od onih Opovčana koji nisu rođeni u Opovu ali koji su svojim radom i delom dali izuzetan doprinosu u  afirmaciji sredine u kojoj su živeli. Bio je slikar osobenog i originalnog likovnog stila, međutim njegovo životno delo je Galerija „Jovan Popović“, koju je vodio dve i po decenije i za to vreme Opovo pretvorio u regionalnu prestonicu likovne kulture.

Pal „Paja“ Dečov je rođen 1951. godine u Skorenovcu, opština Kovin. Akademiju umetnosti, likovni odsek završio je u Novom Sadu 1980. godine, a potom i postdiplomske studije u klasi Zorana Petrovića na Fakultetu likovnih umetnosti, slikarski odsek u Beogradu 1983. godine.

Samostalno i kolektivno, izlaže od 1980. godine, a kao veoma produktivan slikar izlaže u celoj tadašnjoj Jugoslaviji, a pored Srbije, izlagao je u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Engleskoj, Peruu, Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji.

Katalog – U dodiru sa prirodom

Celokupni opus Pal Dečova nastao pod snažnim uticajem i doživljavanjem prirode. Postepeno je od prvobitnih svedenih realističkih motiva konstantno išao ka apstrakciji. Teme njegovih slika su čvrsto vezane za autentično viđenje rodnog južnobanatskog tla.

Njegov dugogodišnji saradnik Milan Jakšić ističe da je Dečov bio začetnik jednog novog pogleda na vojvođanski pejzaž po čemu je bio poznat i na međunarodnoj likovnoj sceni.

„Dečov Pal je bio jedan poseban slikar. Pre svega napravio je umetnost od vojvođanskog pezaža. Na postdiplomskim studijama on je počeo da pravi ono što mi znamo da Paja slika, a to je na jedan drugačiji način počeo da slika vojvođanski pejzaž. U stvari on je nekako začetnik jednog novog gledanja na vojvođanski pejzaž. I to je velika njegova zasluga i po tome je on poznat bio u ovoj zemlji, a mislim i van ove zemlje. Paja je bio ozbiljan umetnik“, izričit je Jakšić.

Novo gledanje na vojvođanski pejzaž

„Dečov je formirao svoj svet apstraktnog pejzaža, idući sa jedne strane ka sve većem redukcionizmu dominantnoj plošnosti, a sa druge strane, pak snažne akumulacije kratkih tankih i treptavih poteza koji prekrivaju čitavu površinu platna u kombinovanoj sprezi „overall“ i pattern-paintiga-a“, linije koja je jednim delom dominirala američkom i evropskom umetničkom scenom“, kaže u predgovoru jednog od Dečovih kataloga likovni kritičar Dušan Đokić.

O osobenosti njegovog likovnog rukopisa slikar Čedomir Kesić smatra da je ostavio neizbrisiv trag u likovnoj umetnosti Srbije.

„Mislim da je Paja ostavio jedan neizbrisiv trag u likovnoj umetnosti Srbije i da o njemu uvek ima dosta da se kaže. Ja ga se sećam iz nekog perioda kada je završavao postdiplomske studije i uvek ga pamtim kao tihog i odmerenog čoveka ali je u likovnoj umetnosti pokazao veliku odvažnost i umeće. Što se tiče njegovog slikarstva, on je jedan osoben likovni rukopis koji možda malo podseća na poentilizam francuskog slikara Sera, koji je radio u nekim tačkicama, ali te tačkice nisu same po sebi toliko bitne koliko je bio spoj odabira teme i načina rada. Tu je Paja ostvario jednu veliku originalnost i sećam se da sam jednom posle izložbe u Savremenoj galeriji centra za kulturu bio vrlo impresioniran njegovim velikim formatima“, kaže Kesić.

Polje, akrilik na platnu, poliptih

O Dečovu kao slikaru i umetniku može se dugo pričati, međutim, njegovo životno delo je rad u Galeriji „Jovan Popović“ u Opovu, koja je zahvaljujući njemu postala poznata i van granica Srbije.

Tokom dve i po decenije Dečov je organizovao gotovo 200 likovnih i dokumentarnih izložbi, afirmisanih ali i mladih talentovanih slikara koji afirmaciju tek traže, zatim likovne kolonije i susrete, koji su vremenom prerasli nacionalne okvire i postali međunarodni. Kroz samostalne izložbe i likovne kolonije u opovačkoj galeriji su izlagali umetnici sa četiri kontinenata.

Internacionalizam je postalo drugo ime opovačke galerije gde su izlagali ili učestvovali u radu kolonija umetnici iz celog sveta: Mađarske, Rumunije, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Rusije, Ukrajine, Slovačke, Norveške, Holandije, Nemačke, Španije, Italije, Filipina, Tunisa, Egipta i Sjedinjenih Američkih Država.

Podrška mladim umetnicima i izložbe slikara sa četiri kontinenta

Za direktora tadašnjeg Doma kulture „Olga Petrov“, kasnije preimenovanog u Opštinska narodna biblioteka Opovo pod čijim je patronatom bila i galerija „Jovan Popović, imenovan je 1993. godine.

Kao upravnik galerije i direktor Opštinske narodne biblioteke Opovo, Dečov se posebno trudio da obogati likovni fundus galerije, pre svega iz oblasti savremene umetnosti.

„Dečov je organizovao veliki broj izložbi i jedini uslov za slikara koji je izlagao, a dobijao je svu moguću podršku od prostora, organizacije i štampanja kataloga, bio je da ostavi jednu sliku fondu galerije. Takođe, slikari koji su učestvovali na kolonijama, sve svoje radove su ostavljali galeriji. Na taj način, fond galerije danas broji 1200 slika“, kaže aktuelna direktorka ONB Opovo Katarina Nikolić Ralić.

Dečov je 1994. godine pokrenuo izložbu koja će trajati bez prekida do danas. U pitanju je Izložba likovnih stvaralaca Opštine Opovo koja okuplja lokalne profesionalne i amaterske likovne stvaraoce sa ciljem da se njihov rad podrži i prezentuje.

Dragoslav Husar, Tomislav Suhecki i Pal Dečov

Ipak, njegov najveći i najznačajniji poduhvat kao organizatora su likovne kolonije.

Prva likovna kolonija organizoavana je 2001. godine, koja je od 2007. godine dobila prefiks Internacionalna. Kolonija se održavala tokom maja, trajala je sedam dana i tada bi se prostor galerije, ali i oko galerije, pretvarao u jedan ogroman slikarski atelje gde su se umetnici družili i kreativno stvarali.  Takođe, povodom Svetskog dana akvarela, Dečov je 2006. godine pokrenuo Susret akvarelista Srbije, kada su se u Opovu okupljali umetnici i slikali u ovoj tehnici.

PROČITAJTE JOŠ:


Omaž ljudima koji su stvarali istoriju Opova: Jovan Popović, „živopisac“ koji je obeležio bidermajer epohu srpskog slikarstva 19. veka


O likovnoj koloniji Palove kolege i saradnici vajar Jovan Arsenović, slikari Čedomir Kesić i Milan Jakšić govore u superlativima:

Čedomir Kesić: „Sam je učestvovao na brojnim likovnim kolonijama i naparavio je jednu koloniju koja vremenom bivala sve bolja i okupljala slikare iz zemlje i regije. A onda na moje veliko iznenađenje, jer je to zaista velika stvar, dovedete sedam umetnika iz Madrida. Tako je krenula internacionalna kolonija na kojoj su učestvovali umetnici iz gotovo celog sveta. To je bio jedan skup slikara koji je odjednom počeo da govori internacionalni jezik i svi su se lepo razumeli“

Internacionalna likovna kolonija u Opovu

Jovan Arsenović: „Sama cifra koliko tu ima radova govori koliko je ta kolonija bila dobra i značajna za Opovo. Svi su dolazili vrlo rado i mnogi ostajali duže nego što je bilo predviđeno“.

Milan Jakšić: „Svi smo uživali u toj likovnoj koloniji i treba reći da je teško napraviti likovnu koloniju. Paja je počinjao i učio kako se pravi na poznatoj likovnoj koloniji „Deliblatski pesak“. Ali on je napravio jednu koloniju na kojoj možemo samo da pozavidimo. Prvo na toj koloniji je bio kvalitetan izbor ljudi koji su gostovali, a onda je ta kolonija napravila ugled jer kvalitetni ljudi naprave kvalitetna dela, a ta kvalitetna dela ostanu u zbirci opovačke galerije, tako da sada imate nekoliko dobrih stvari koje su proistekle iz toga što je on pravio i napravio“. 

Poptpuno posvećen svom poslu oživeo je prostor galerije i na jedan novi način postavio temelje umetničkog bitisanja. Galerija je „progovorila“ na mnogim jezicima ali jedan je bio zajednički koji su svi razumeli i on se zvao „umetnost“.

Milan Jakšić ističe da je Dečov oživeo galeriju i opovačku kulturu uspešno predstavio na nacionalnom nivou.

Grafička radionica „Lutajući otisak“

„Paji je posao u opovačkoj galeriji mnogo značio, odnosno on se tu pokazao baš kako treba. Pre svega, od te galerije koja je bila kamernog tipa, po broju izložbi i svemu ostalom, on je napravio jedno „živo“ mesto. Takođe, napravio je dosta i u reklamiranju kulture Opova. Galerija je postala važno mesto za vreme njegovog života, mesto koje je bilo respektabilno u čitavoj zemlji i može da se nosi sa svim galerijama u Srbiji“, smatra Jakšić.

S druge strane, Čedomir Kesić Dečova vidi kao čoveka otvorenog za saradnju koji je posebno pružao podršku mladim umetnicima.

„On je kontaktirao sa mnogim slikarima, usvajao od njih iskustva i sve to ugradio u život likovne galerije u Opovu. Afirmisao je i mlade umetnike, likovne grupe, organizovao arhivske izložbe i u tome je zaista imao velike uspehe“, rekao je Kesić. 

Izdavačka delatnost Opštinske narodne biblioteke Opovo

Iza Dečova nisu ostala samo dela koja je naslikao, likovne izložbe i kolonije koje je organizovao. Ogroman doprinos je dao izdavačkoj delatnosti Opštinske narodne biblioteke Opovo, izdavanjem kapitalnih dela za lokalnu sredinu kao što su knjige Andreas Majer – prilozi za monografiju, Selo Sakule, a u Banatu Zorana Petrovića i veliku monografiju Fond galerije „Jovan Popović“ Opovo 1979 – 2014.

Mada je zbog teške bolesti poslednjih godina bio vidno narušenog zdravlja, Dečov je nastavio da radi, organizuje kolonije i izložbe gotovo do poslednjeg dana svog života. Živeo je za umetnost jer njegov život nije imao smisla bez umetnosti.

Pal Dečov (1951 – 2016)

Čedomir Kesić: „Njegov odlazak je veliki gubitak. O njemu čovek može da priča dugo, bio je duhovit čovek, bio je tih, bio je dobar“.

Jovan Arsenović: „Pal Dečov, jedan izvanredan čovek. O tome šta je sve radio, mogu samo reći izvanredno. Imao je takav potencijal da uradi nešto i hteo i živeo za sve to. Ostajao je noćima u galeriji da bi spremio izložbu ili koloniju“.

Milan Jakšić: „On je bio proizvod umetnosti i umetnost je proizvodio svaki dan“.

pročitajte još i

Bioskop: Prodaja ulaznica u sredu od 16:00 časova

Bioskop: Prodaja ulaznica u sredu od 16:00 časova

Prodaja ulaznica u sredu od 16:00 časova OPOVO, 29. novembar 2022 – Na bioskopskom repertoaru Kulturnog centra Opovo, u sredu, 30. novembra, biće prikazana dva filma. U 18:00 časova dečji film Dečak i delfin“ i od 20:00 časova novi domaći hit film „Vera“. ULAZNICE ĆE...

Ponedeljkom u biblioteci: Vajanje glinom za odrasle

Ponedeljkom u biblioteci: Vajanje glinom za odrasle

Vajanje glinom za odrasle OPOVO, 29. novembar 2022 -   U okviru programa „Ponedeljkom u biblioteci“ održana je treća kreativna radionica za odrasle na temu vajanja gline. Opštinska narodna biblioteka Opovo poziva sve zainteresovane građane da se pridruže i učestvuju u...

najnovije

najčitanije