Sve o vakcinaciji i dostupnim vakcinama
Nakon otkrivanja novog korona virusa u Kini u decembru 2019. godine, koji je prouzrokovao ob oljenje kod ljudi i doveo do velikog broja obolelih u mnogim zemljama širom sveta , Svetska zdravstvena organizacija( SZO) 30. Januara 2020. Proglasila javnozdrvstvenu vanrtednu situaciju od međunarodnog značaja nakon čega je usledilo i proglašenje pandemije ove bolesti. U Srbiji je prvi slučaj COVID-19 registrova 6. marta 2020. godine. Nepunih godinu dana nakon toga u Republici Srbiji je započeta vakcinacija protiv Covid-19 oboljenja kao specifična mera u suzbijanju i prevenciji daljeg širenja epidemije Covid-19, sa trenutno tri dostupne vakcine i to:
– Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine,
– Гам-КОВИД-Вак ( Sputnik V)
– SARS-CoV-2 Vaccine (Vero Cell), Inactivated,( Sinopharm)
Vakcinacija je specifična mera prevencije koja sprečava da se osoba razboli ukoliko dođe u kontakt sa izazivačem bolesti protiv koje je vakcinisana. Cilj vakcinacije je da se razvije otpornost na bolest, slična onoj koja se stiče nakon dolaska u kontakt sa njenim uzročnikom odnosno nakon prirodne infekcije.Osnovni sastojak svake vakcine je aktivna komponenta(oslabljeni mikroorganizmi ili njihovi delovi) koja nema sposobnost da izazove bolest, a ima sposobnost da stimuliše organizam da stvori zaštitna antitela odnosno imunitet.
Vakcinacija je bezbedna. Neželjeni efekti koji se javljaju nakon imunizacije usled imunološkog odgovora organizma na vakcinu su obično blagi i kratkotrajni, kao što su bol na mestu uboda ili povišena temperatura. Neki ozbiljniji efekti nakon imunizacije su mogući, ali su izuzetno retki. Međutim, veoma je važno znati da je rizik od bolesti protiv koje se vakcina daje uvek neuporedivo veći nego rizik od neželjenog događaja nakon vakcinacije.
Kao što je slučaj i sa drugim lekovima, svaka vakcina pa i Covid-19 prolazi rigorozno ispitivanje kako bi se osigurala njena bezbednost pre nego što počne da se primenjuje Kao i svaka druga vakcina i vakcina protiv COVID-19 može da dovede do očekivanih, blagih neželjenih efekata, kao što su lokalne reakcije na mestu aplikacije (bol, crvenilo, otok), glavobolja, malaksalost, povišena telesna temperatura itd. Navedene reakcije najčešće prolaze spontano u roku od nekoliko dana.
Pre same vakcinacije lekar utvrđuje postojanje kontraindikacija, odnosno razloga zbog kojih osoba ne sme da se vakciniše određenom vakcinom.Osim toga, nije potrebno raditi bilo kakva druga ispitivanja, uključujući i laboratorijske analize.
Osobe koje su bile inficirane SARS-CoV-2 virusom, bez obzira na to da li su imale simptome bolesti ili ne, mogu da budu vakcinisane vakcinom protiv COVID-19, s tim da je potrebno da prođe najmanje četiri nedelje od infekcije, odnosno da osoba bude zdrava u momentu vakcinacije.
Prema trenutno dostupnim saznanjima sve vakcine čija je primena počela u svetu daju se u dve doze sa određenim razmakom (tri ili četiri nedelje) u cilju postizanja adekvatne zaštite. Da li će biti neophodna ponovna vakcinacija nakon određenog vremenskog perioda i sa koliko doza za sada nije poznato.
Na osnovu rezultata kliničkih ispitivanja, zaštita se može očekivati po isteku određenog vremena (obično sedam dana) od primljene druge doze vakcine, iako izvesna zaštita nastaje nakon primljene prve doze vakcine. Za intenzitet i dužinu trajanja imuniteta važna je kompletna vakcinacija, odnosno da osoba primi predviđeni broj doza jedne vakcine.
V.D direktor, prim dr Ljiljana Lazić
