PLATFORMA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE
Opovo, 13. mart 2014
Napredak Srbije nije moguć bez daleko većih ulaganja u poljoprivredu i razvoja sela. Da bi se iskoristio ogroman potencijal srpske poljoprivrede, neophodno je značajno povećati agrarni budžet. To podrazumeva adekvatne podsticaje, bespovratna sredstva za investicije i odgovarajuće mere za poboljšanje ekonomskog i socijalnog statusa poljoprivrednika.
1. VEĆA ULAGANJA U POLJOPRIVREDU I RAZVOJ SELA
Obezbediti 5% budžeta Republike Srbije za podsticaje u poljoprivredi i razvoj sela.
Nastaviti sa direktnim subvencijama po hektaru i maksimalno pojednostaviti sistem dobijanja podsticaja.
Obezbediti veću podršku investicijama od najmanje 30% agrarnog budžeta s ciljem povećanja produktivnosti, proizvodnje i izvoza.
Poljoprivrednike koji investiraju podržati kroz bespovratna sredstva u iznosu od 30% do 50% od ukupne investicije, pri čemu podsticaji treba da budu srazmerno veći u područjima sa otežanim uslovima rada.
Bespovratna sredstva za investicije usmeriti u sisteme za navodnjavanje, mehanizaciju, protivgradne mreže, objekte za držanje životinja, plastenike, hladnjače, skladišta, silose, balirke, aparate za mužu i hlađenje mleka, kalibratore, pakerice…
Obezbediti povoljne dugoročne kredite za poljoprivredu sa kamatnom stopom od maksimalno 3% i sa dužim periodom počeka koji je usklađen sa specifičnošću proizvodnje.
Izdvojiti dodatna sredstva za jačanje poljoprivrede i ruralni razvoj kroz posebne programe pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.
Efikasno koristiti predpristupne fondove Evropske unije za poljoprivredu i ruralni razvoj koji za Srbiju iznose 60-70 miliona evra godišnje i hitno izgraditi neophodne institucije i obučiti poljoprivrednike o mogućnosti i načinu korišćenja IPARD fonda.
2. PRAVEDNIJA I BOLJA RASPODELA AGRARNOG BUDŽETA
Izmeniti Zakon o podsticajima u poljoprivredi radi pravednije raspodele agrarnog budžeta.
Posebnim merama agrarne politike obezbediti pravilniju geografsku distribuciju agrarnog budžeta i zajedno sa lokalnim samoupravama kreirati mere podrške karakteristične za svako područje.
Područjima sa manje pogodnim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju treba obezbediti viši nivo podsticaja.
Obezbediti ravnomerniju distribuciju podsticaja usmerenih i ka biljnoj i ka stočarskoj proizvodnji.
U okviru podsticaja biljnoj proizvodnji, dati mnogo veći značaj proizvodnji povrća i voća.
Ojačati mere podrške za podizanje novih zasada, a podršku stočarskoj proizvodnji usmeriti na proširenje stada i na poboljšanje rasnog sastava.
Stimulisati što veći stepen finalizacije u poljoprivredi – obezbediti značajno veća sredstva za izgradnju novih, odnosno renoviranje i modernizaciju postojećih klanica, mlekara, vinarija i kapaciteta za preradu mesa, voća i povrća.
3. POBOLJŠANJE EKONOMSKOG I SOCIJALNOG STATUSA POLJOPRIVREDNIKA
U središte agrarne politike treba staviti porodično poljoprivredno gazdinstvo.
Ponovo obezbediti finansijsku pomoć za nekomercijalna staračka gazdinstva, u iznosu od po 60.000 dinara godišnje po članu gazdinstva starijem od 55 godina.
Obezbediti veće subvencije za mala poljoprivredna domaćinstva: komercijalna gazdinstvima čija je površina manja od 5 hektara treba da dobiju za 50% veće podsticaje u odnosu na veća gazdinstva.
Stimulisati mlade da ostanu na selu: obezbediti dodatne podsticaje komercijalnim gazdinstvima čiji je nosilac mlađi od 40 godina.
Obezbediti dodatne podsticaje komercijalnim gazdinstvima čiji je nosilac žena.
Obezbediti sredstva za obnovu sela i očuvanje kulturnog nasleđa, održivi razvoj seoskih regija, poboljšanje infrastrukture i unapređenje društvenih aktivnosti na selu.
Finansirati projekte izgradnje, popravke i unapređenja komunalne infrastrukture na selu i poljskih puteva, uz uslov kofinansiranja od strane lokalne samouprave.
4. MODERNIZACIJA I POVEĆANJE KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE
Finansirati projekte koji primenom nauke i stručnosti u poljoprivredi doprinose većoj produktivnosti i kvalitetu.
Povećati izdvajanja za savetodavnu pomoć poljoprivrednicima.
Doneti nov Zakon o zadrugama i obezbediti veću finansijsku pomoć za osnivanje i rad udruženja proizvođača i zadruga.
Formirati jedinstveno nadležno telo za bezbednost hrane, zdravlje i dobrobit životinja, kao i za zdravlje biljaka, a po uzoru na sisteme prisutne u EU.
Pojačati kontrolu kvaliteta hrane kroz sistemske preglede mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata u hrani, kao i u hrani za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa.
Podržati uvođenje savremenih standarda u poljoprivrednu proizvodnju i preradu, čime bi se poljoprivrednicima omogućio pristup novim tržištima i veća zarada (Global G.A.P, organska proizvodnja, proizvodnja sa geografskim poreklom, integrisane proizvodnje, integrisane zaštite bilja…).
Ukinuti privilegije koje imaju pojedinci prilikom zakupa državnog zemljišta.
Izvršiti restituciju poljoprivrednog zemljišta, a zatim započeti proces prodaje tog zemljišta poljoprivrednicima.
- Unaprediti Katastar i podstaći procese ukrupnjavanja parcela
